Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: RISTO TUBIĆ, filozof

Svet je ravnodušan prema nama

Izlišno je i pominjati da svet želimo bez diktature i nasilja, ali niko, do danas, nije ponudio recept za takav svet. Osuđivati apsolutno, bez izuzetka svako nasilje – značilo bi osuđivati život
(Фото: Томислав Јањић)

Risto Tubić, filozof, književnik i prevodilac, rođen je u Orašju (Popovo polje, u Hercegovini). Završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Varšavi. Radio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je bio i dekan fakulteta. Bio je gostujući profesor na univerzitetima u Varšavi, Krakovu, Harkovu... U Londonu je bio gost Britanske akademije nauka. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Banjaluci, Palama, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Beogradu... Autor je desetak, izuzetno značajnih, stručnih studija. Izdavačka kuća „Svet knjige” iz Beograda, objavila je nedavno njegovu novu knjigu „Aspekti filozofskog promišljanja istorije”.

 

Koji je bio osnovni motiv vašeg promišljanja smisla i sudbine istorije čovečanstva?

Istorija je područje naše odgovornosti za vlastitu budućnost. Nema ljudskog dostojanstva bez spremnosti za takvu vrstu odgovornosti. Pritom, doduše, izlažemo se ne maloj opasnosti promašaja, jer gde nema ni duhovnog, ni svetovnog vođstva nad kretanjem istorije, kao što je naša planetarna današnjica, nema ni izvesnosti u pogledu njenog sutrašnjeg ishoda.

 

Niste li, možda, baš zato, kazali kako je istorija vrlo nesiguran teren. Šta to, zapravo, znači?

Znači da se bez obmane teško može i zamisliti. Šta se sve nije pokazalo kao iluzija, ponekad i smešna. Njena neizvesnost, njeni paradoksi i apsurdi, dolaze, u stvari, iz njene praiskonske sklonosti da ono nepredvidivo, neočekivano, igra svoj ples, sklonost ka misteriji.

 

Pišete i o poznatom Hegelovom paradoksu. O čemu je, zapravo, reč?

Reč je o tome da smo, po Hegelu, iz istorije naučili samo to da nas istorija, dosad, nije ničemu naučila, što ne znači negaciju istorije kao nauke. Ne znači, jer je istorija uvek pokazivala nova stremljenja, kretanje što, po dotad, poznatom logosu istorije nije moglo biti predviđeno. Nije, jer istorija, iz uvek novih stvarnih uslova, govori nove istine, označavajući, uvek iznova, perspektive i pravce kretanja.

 

Smatrate da je beskonfliktno društvo, društvo bez mržnje, zavisti, sukoba i ratova – nemoguće, utopija?

Da, sigurno je utopija. Pritom, najpre valja reći: da se mi ne borimo da društvo bude idealno, savršeno, beskonfliktno, nego za to da bude baš konfliktno, ali da se ti konflikti vode u okviru određene igre i da njena pravila budu demokratska. To bi trebalo da znači: stranački politički konflikti, u skladu sa zakonski propisanim pravilima i pod kontrolom naroda.

 

Ali, kako da se oslobodi mržnje, pakosti i zavisti?

To je nemoguće. Da je svet bez mržnje poželjan, to je po sebi toliko poznata lozinka, da će se jedva naći neko ko se s tim ne bi složio. Nažalost, lozinka sama po sebi vrlo malo vredi. Koren mržnje je usađen u našoj naravi, pa je prema tome mržnja neizbežna. Ni ljubav ni mržnja ne daju se izvesti iz pravednosti. Nijedan zakon ne može ljubav zahtevati, nametnuti ili iznuditi. Prema tome ni mržnju. Ljubav i mržnja su gratis, bez zakonske osnove. Bratstvo se ne može institucionalizovati. Nemoguće je ljude primorati da se vole, baš kao što ne možete nekoga tužiti sudu ko kipti od mržnje prema vama. Mržnja, kao i ljubav, u sebi uključuje jednu vrstu beskonačnosti, neutaživosti.

 

Rat protiv samog sebe
Vladika Nikolaj Velimirović kaže da svako ratuje, ne toliko iz mržnje prema drugima, koliko iz ljubavi prema sebi?Iz bezbrojnih dugogodišnjih ratova, ljudi su se malo čemu, ako su ičemu, naučili, osim drskosti i sebičnosti. Otuda će vladika glavni uzrok sukoba videti u oholosti čoveka prema čoveku i naroda prema narodu. A da bi se ratovi i krvoprolića nekako zaustavili, čovek bi, veli, najpre morao da dobije rat protiv samog sebe. Da, ali kako da se taj rat dobija? Možda jedino tako što će svako od nas, obuzdavajući zlo u sebi, samim tim doprineti da ono bude obuzdano i u društvu. Na taj način on u sebi ostvaruje nesigurnu i krhku anticipaciju podnošljivog života.

Više puta ste rekli da se istorija zbiva u svetu slučajnosti. Kako to razumeti?

Da, istorija je niz slučajnosti. Ne postoje istorijski zakoni, ni put ka izbavljenju. To su, jednostavno, gluposti. Nepredvidivo uvek može da se desi. I baš ono što je neverovatno i fascinantno – to je slučajnost. Kako se, na primer, dogodilo to da se automobil Franca Ferdinanda, s njegovom suprugom, zaustavio baš na mestu gde se nalazio Gavrilo Princip?

 

S velikim uvažavanjem pišete o našem čuvenom istoričaru Radovanu Samardžiću?

S razlogom, razume se. Svet se, kaže, oslanja na istoriju, temelj je na kojem on počiva. Ne smatra da u istoriji treba tražiti pouke, da istoriju treba pretvoriti u analogiju dobrog ljudskog ponašanja. Istorija treba da dâ i sve negativne primere iz društvenog života. Istorija bi, veli, trebalo da bude naše veliko uživanje, da bude slast našeg duhovnog života, da nas ispunjava ponosom što je imamo, i da nas odvede u sfere gde možemo da uživamo u ljudskim tvorevinama.

 

Kako gledate na liberalnu demokratiju. Kažete da politička filozofija, do danas, ništa bolje nije izmislila?

Nije. Mislim, da je Vinston Čerčil dobro primetio, da je to najgori sistem, izuzimajući sve ostale. Jer, ukoliko liberalna demokratija bude pobedila svuda, dakle globalno, ljudi će se boriti i protiv pravednih ideja, boriće se da bi se borili, boriće se da bi ubijali dosadu (Fransis Fukujama). Jer, ljudi, naprosto, ne mogu da zamisle život u svetu u kojem nema borbe. Zato ih, ni liberalna demokratija, neće sasvim zadovoljiti. I upravo će oni, koji budu nezadovoljni, uvek imati mogućnost da iznova pokrenu točak istorije. Ujedno, to je i mogućnost da se pojave neke nove istorije, dosad, nepoznate alternative, i autoritarne, takođe.

 

Šta nam, onda, valja činiti?

Ne znam. Gotovo da je, na kraju, izlišno i pominjati da svet želimo bez diktature i nasilja, ali niko, do danas, nije ponudio recept za takav svet. Osuđivati apsolutno, bez izuzetka svako nasilje – značilo bi osuđivati život. Međutim, nije nerazumno, kako dobro primećuju hrišćanski humanisti, boriti se za svet u kojem će nasilje biti usmereno samo protiv ropstva, zločina, agresije i tiranije. To nije nerazumno, ni onda kad imamo velike i dobro utemeljene sumnje, da li će takav svet ikada moći da postoji. No, razum nas čini, ne samo racionalnijim, nego nas, nažalost, čini i opasnijim. Pamet u glavu.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alex
Molio bih politiku da sa nekim njegovim esejem podsjeti jos jednom na njego dijelo. Risto nas je napustio prosle sedmice poslije krace i teske bolesti.
Alex
Molio bih politiku da sa nekim njegovim esejem podsjeti jos jednom na njego dijelo. Risto nas je napustio prosle sedmice poslije krace i teske bolesti.
Nikola Kiric
Gospodin filozof nam predlaze, ako niste shvatili, da se molimo bogu i idemo za popovima. Oni ce da nam objasne stvari koje su stari Grci objasnili, ali ih mi ne mozemo shvatiti dok nam oni to ne kazu. O takvima je Radoje Domanovic napisao jednu liepu pricu. Bravo zemljace! I hvala ti za onaj potpis medu 160 velikih filozofa.
Draga
Sjajan tekst!
Sasa Trajkovic
Veliki kompliment Politici sto nam pruza uzitak da upoznamo jednog svestranog intelektualca, kosmopolitu i da iz prve ruke saznamo nesto o tom prioklamovanom svet EU i Evropskih kulturnih i politickih ideja i vrednosti. Nazalost i da shvatimo gde je u toj EU mesto predvidjeno za Balkan i ove nesrecne narode koji sem laznih obecanja i prepisanih politickih vizija koje su odavno zavrsile na djubristu istorije nemamo vise nista osim mrznje jedni prema drugima i nagomilanih nacionalnih ali i istoriskih kompleksa koji nosimo kao otvorenu ranu u sebi. Nije problem u snovima vec u budjenju iz snova zar ne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.