Vršioci funkcija i čitavu deceniju na čelu sudova

Nisu samo tužilaštva, u pravosudnom sistemu naše zemlje ta kojima godinama unazad umesto tužilaca sa stalnim mandatom, rukovode vršioci funkcija.

Slična je situacija i u sudovima širom Srbije.

U našoj zemlji trenutno je 18 sudova opšte i posebne nadležnosti (11,32 odsto) kojima rukovode vršioci funkcija predsednika suda.

Iako Zakon o sudijama, koji reguliše status vršioca predsednika suda, propisuje da „v. f. stanje” traje najduže šest meseci, nekim sudovima u Srbiji, oni rukovode – čitavu deceniju!

Tako, na primer, Viši sud u Vranju nema predsednika suda sa stalnim mandatom od 2010. godine, odnosno od reforme pravosuđa. Kako nam je nezvanično rečeno u ovom sudu, u jednoj deceniji na mestu vršioca funkcije predsednika ovog suda smenile su se dve osobe. Iako je, kako nezvanično saznajemo, od 2010. nekoliko puta raspisivan izbor za predsednika Višeg suda u Vranju, on do danas nije izabran.

– Mnogi su zaboravili i da je Prvi osnovni sud u Beogradu, jedan od najvećih u našoj zemlji, godinama „vodio” vršilac funkcije. Posle reforme pravosuđa na čelo suda sa „vremenski ograničenim” mandatom postavljena je Tanja Šobat. Tu funkciju obavljala je godinama, da bi u jednom trenutku bila izabrana za predsednika suda, ali relativno brzo i razrešena sa te funkcije. Njena naslednica Natalija Bobot je, takođe, godinu dana sudom rukovodila u statusu vršioca funkcije. Predsednik suda do danas nije izabran, pa sada njime rukovodi vršilac funkcije Snežana Stevović. Predsednici sudova godinama nisu izabrani ni u pojedinim gradovima širom Srbije – navodi „Politikin” sagovornik.

Prema podacima Visokog saveta sudstva (VSS) čiji članovi predlažu kandidate za ova mesta, predsednici sudova nisu izabrani u šest osnovnih, četiri viša, pet prekršajnih, dva privredna i jednom Privrednom apelacionom sudu.

Na pitanje kada se može očekivati da će u sudovima u kojima do sada to nije urađeno, biti imenovani čelnici, u VSS navode da je „izbor predsednika u toku”.

– VSS je 3. novembra prošle godine, Narodnoj skupštini prosledio predlog odluke za izbor predsednika za sedam sudova. Takođe, oglašen je izbor predsednika za još sedam sudova. Rok za podnošenje prijava je istekao 17. marta i sada se očekuje utvrđivanje predloga i izbor – navodi se u odgovorima najvišeg sudskog tela.

U savetu kažu da je postupak za izbor predsednika sudova regulisan Zakonom o sudijama, kao i Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji.

– Za predsednika suda može da bude izabran sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji u sudu istog ili višeg stepena i koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva. Ovo telo predlaže jednog kandidata. Predsednika suda bira skupština, na predlog VSS na mandat od pet godina. Predsednik suda ne može dva puta biti izabran na istu funkciju – navodi se u pisanim odgovorima našem listu.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, smatra da vršioci funkcija predsednika sudova mogu da budu pogodne „mete” za različite vrste pritisaka zbog neizvesnosti svog položaja i podsetila da su eksperti Saveta Evrope 2014. godine sačinili studiju o srpskom pravosuđu i dali 25 preporuka, od kojih se jedna odnosi na ukidanje „v. f. stanja”.

– „V. f. stanje” je savršeno za svaku vrstu nepropisnog uticaja na pravosuđe. Tada možete da imate najposlušnijeg predsednika, a kada je to tako, onda on može da bude savršena transmisija političke vlasti na pravosuđe – navodi Boljevićeva.