Merkelova igra na Trampovu sujetu

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka kancelarka Angela Merkel važi za političarku koja na najveće provokacije reaguje staloženo, pri čemu posebnu taktiku ima za one koji neguju siledžijski politički stil ili po svaku cenu pokazuju svoju moć.

Sudeći prema vestima minulih dana, njen nedavni prvi susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom je klasičan primer njene taktike da takvim političarima stavi do znanja da ih se ne plaši, te da ne odgovara na njihove uvrede, ne povlači ishitrene poteze, igra na kartu njihove sujete, ali im pri tome ne povlađuje, već mirno insistira na svojim interesima, razrađujući usput sve moguće scenarije i čekajući svoju priliku.

Prema pisanju „Sandej tajmsa”, na zatvorenom sastanku u Beloj kući Tramp je Merkelovoj dao svojevrsnu fakturu na sumu od oko 375 milijardi dolara za usluge NATO-a. Prema tvrdnjama ovog lista, koji se poziva na tvrdnje jednog nemačkog ministra koji je insistirao na anonimnosti, faktura je predstavljala razliku između toga koliko je Nemačka izdvajala za odbranu u proteklih 15 godina i toga koliko je iznosilo dva odsto nemačkog bruto društvenog proizvoda (BDP) u tom periodu, plus kamate.

Sve članice alijanse su se 2002. načelno dogovorile da će od 2024. izdvajanja za odbranu povećati na dva odsto BDP-a, a Nemačka zasad na odbranu troši oko 1,23 odsto BDP. Trampovi saradnici su, međutim, izračunali nemačka „dugovanja” od 2002. do danas. Bivši američki ambasador pri NATO-u Ivo Dalder je na svom tviter nalogu objavio pojašnjenje sopstvenom predsedniku da NATO ne funkcioniše po tom principu.

„SAD same za sebe odlučuju koliko će potrošiti na odbranu i koliko na odbranu članica NATO-a. To nije finansijska transakcija u kojoj članice NATO-a plaćaju SAD da ih brani. To je deo naše ugovorne obaveze”, istakao je Dalder.

Neimenovani nemački ministar je za „Sandej tajms” rekao da je ova faktura „nečuvena”, ali da Merkelova na to nije žustro reagovala.

„Takvi zahtevi se podnose kako bi se uplašila druga strana, ali je kancelarka mirno to prihvatila i neće odgovarati na ovakve provokacije”, naveo je on, dodajući da je Merkelova smireno rekla Trampu da će Nemačka ispuniti svoje obaveze do 2024.

Iako su portparoli Bele kuće i nemačke vlade demantovali da je Tramp dao bilo kakav račun Merkelovoj, nije isključeno da se ovo zaista i dogodilo budući da je Tramp dan posle ovog sastanka na „Tviteru” napisao da Nemačka „duguje ogromne sume novca NATO-u i SAD koje moraju da budu plaćene za moćnu i veoma skupu odbranu koju omogućavaju Nemačkoj”.

Odnosi Vašingtona i Berlina, međutim, ovih dana počinju da otopljavaju, a čini se da je to plod kancelarkine taktike da igra na Trampovu sujetu, to jest na kartu njemu omiljene ženske osobe – kćerke Ivanke. Početkom marta u razgovoru za nedeljno izdanje nemačkog tabloida „Bild” američki psiholog Džon Gartner ukazivao je Merkelovoj da bi mnogo mogla da postigne ukoliko bude u Beloj kući nosila nakit iz kolekcije Ivanke Tramp. Kancelarka ga nije poslušala, ali je zato predsednikovu miljenicu lično pozvala da učestvuje na Samitu za ekonomska prava i mogućnosti žena, koji se sredinom aprila održava u Berlinu. Ovaj takozvani samit V-20 okupiće uticajne poslovne žene iz 20 zemalja, a o Ivankinom učešću javnost je izvestio lično Tramp, koji se zajedno sa Ivankom pojavio pred novinarima.

„Nemačka kancelarka pozvala je Ivanku da dođe u Nemačku, i ona će sa kancelarkom Merkel raditi na sličnim pitanjima (prava žena). I to će biti veoma uzbudljivo za tebe (Ivanka). To će se dogoditi veoma brzo. To je velika čast”, rekao je zadovoljni Tramp, dok su američki mediji preneli i da je Ivanka na molbu nemačkih vlasti pristala da se sastane sa predstavnicima američkog i nemačkog biznisa radi razgovora o profesionalnom obučavanju službenika.

Čini se da je kancelarkin potez očigledno imao uticaja na Trampa pa ju je on preksinoć pozvao telefonom kako bi joj čestitao uspeh njene CDU na pokrajinskim izborima u malenoj nemačkoj pokrajini Sar. Ovaj neočekivani potez, budući da su u pitanju izbori na kojima je glasalo tek nešto više od jednog procenta nemačkog biračkog tela, ukazuje da je Merkelova izgleda uspela da ipak otopli odnose Vašingtona i Berlina.