Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Neizvestan termin novog konkursa za naučne projekte

Registar istraživača još nije gotov jer instituti i fakulteti kasne u dostavljanju podataka. – Trenutno se iz budžeta finansira između 11.270 i 12.000 naučnika
Седница председништва Заједнице института Србије (Фото С. Гуцијан)

 

Konferencija univerziteta Srbije i SANU zatražili su od Ministarstva prosvete da što pre raspiše novi konkurs za naučnoistraživačke projekte. Zajednica instituta Srbije (ZIS) pak smatra da je neophodno da se prvo reše osnovni problemi u nauci, pa tek onda raspiše konkurs. Kako se čulo na sednici Predsedništva ZIS-a, koja je održana na Institutu ekonomskih nauka, ni Ministarstvo prosvete još nije odlučilo da li će konkurs biti raspisan u maju.

Sednici je prisustvovalo pedesetak predstavnika istraživača iz svih oblasti, koji su „razmenili mišljenja“ sa čelnicima prosvetnih vlasti kada je nauka u pitanju. „Banku“ su uglavnom držali istraživači iz društvenih oblasti koji su izneli niz primedbi i tražili odlaganje konkursa.

Podsetimo, posle prošlogodišnje pobune istraživača, vlada je poništila Verbićev konkurs za novi, četvorogodišnji projektni ciklus (stari je važio do 2015. godine) i produžila ga prvo za šest meseci, a potom u decembru za još pola godine.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Vladimir Popović je rekao da je „eventualno moguće produženje projektnog ciklusa za još šest meseci“, ali da su za to neophodna brza i konkretna rešenja, sa precizno definisanim rokovima, koja bi stupila na snagu od 1. januara 2018.

Prema njegovom mišljenju, besmisleno je u nekim naučnim disciplinama produžavati konkurs kada se projekti rade već sedam godina, dok se u nauci za to vreme mnogo toga promenilo. Kada ne bi bilo konkursa, mladi naučnici ostali bi isključeni, a stanje ostalo kako jeste, jer bi novac kojim se raspolaže u budžetu bio podeljen samo na istraživače koji su već u sistemu.

– Univerziteti traže konkurs jer je to njima dopunska aktivnost, dodatak na osnovnu platu, dok mi sa instituta samo tražimo da imamo istu startnu poziciju. Najbolje bi bilo da se formira nova radna grupa, a ZIS je spreman da ponudi svoje ljude – rekao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Državni sekretar prof. dr Vladimir Popović saglasio se sa konstatacijom da su instituti u neravnopravnom položaju:

– Ako nemate projekat, nemate posao, a vaše kolege sa univerziteta i ne moraju da konkurišu za projekte. Mi smo otvoreni za sve predloge, usvojena je većina vaših primedbi na Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada koje ste dostavili u pisanoj formi, a sada ponovo čujemo da niste zadovoljni jer nisu usvojene primedbe koje ste usmeno saopštavali. Molim vas da napismeno pošaljete objedinjene primedbe – pozvao je naučnike državni sekretar.

Nacionalni savet za nauku kao papska enklava
Istraživači su nekoliko puta zamerili što se i dalje ne znaju imena ljudi koji su pisali ključne dokumente, ne zna se ni koliko je sednica održao Nacionalni savet za nauku, niti kakve je odluke doneo. Neki su rekli da „Savet funkcioniše kao papska enklava“, a po zakonu je njegov rad javan i istraživači imaju pravo da znaju kakve se odluke donose jer se direktno tiču njihovog statusa.
– Često se čuju primedbe na račun netransparentnog rada, a mi imamo samo 40 ljudi u ovom delu ministarstva, što je premalo za posao koji trenutno pokrivamo. Zapisnici sa sednica Saveta nisu nikakva misterija, problem je tehničke prirode, jer u ministarstvu imamo samo dva programera koji pokrivaju oblast nauke. Osim toga, Savet može da odluči da objavi samo izvode iz zapisnika i to je javni dokument, u to se ne mešamo. Zamerate i što nema javne rasprave, ali ako smo usvojili ono što je stav većine vas, preko predloga ZIS-a i sindikata, zar to već nije javna rasprava? Očekujemo da nas kritikujete, ali ne bez konkretnih predloga i primedbi – odgovorio je dr Popović.

On je rekao da je osnovna ideja da se stvari pokrenu s mrtve tačke, uključe mladi istraživači u sistem, a zaštite kolege koje već dugo rade. Podaci pokazuju da se prosečna starost istraživača povećava, da su mnogi otišli u penziju, a mladi u inostranstvo, dodao je Popović. Osim toga, bez konkursa bi na fakultetima bez posla ostalo 1.200 ljudi bez zvanja u nastavi.

Po njegovim rečima, akt o finansiranju još nije gotov, iako je odobren na Nacionalnom savetu za nauku, ali je podložan izmenama i ukoliko bude potrebno, biće ponovo poslat Savetu na razmatranje.

Tekstove iz „Politike“ su nekoliko puta citirale obe strane tokom ove višečasovne rasprave, što je potvrda da je naš list (p)ostao jedino mesto za razmenu mišljenja između podeljene naučne zajednice i prosvetnih vlasti.

– Zamerili ste što još nije gotova baza istraživača, iako je to najavljeno u „Politici”. Tačno znamo koliko naučnika finansiramo svakog meseca – od 11.270 do 12.000, u zavisnosti od odlaska na usavršavanje u inostranstvo, a budžet nam je 12,1 milijarda dinara. Sa približno toliko novca ćemo raspolagati i sledeće godine. Baza istraživača će biti gotova za deset dana, o tome ćete biti obavešteni u „Politici“, Registar još nije gotov jer instituti i fakulteti kasne u dostavljanju podataka – rekao je državni sekretar.

Predsednik ZIS-a, dr Duško Blagojević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ je rekao da je njihov osnovni zahtev uvođenje institucionalnog finansiranja i reforma nauke.

– Sve naše primedbe na stari konkurs su ostale iste. Tražimo da istraživači koji imaju rezultate budu zaštićeni i imaju garanciju da ne moraju da strahuju u slučaju da im projekat ne bude odobren, već da mogu da pređu na projekat kolege, sa istom platom – rekao je dr Blagojević.

Taj predlog ne deluje realno, odgovorio je dr Popović i zapitao kako bi se na primer stotinu fizičara zamenilo sa stotinu istoričara, pitanje je kako vrednovati rezultate, da li se taj predlog odnosi samo na one naučne organizacije koje su registrovane kao ustanove ili na one koji su registrovane kao privredne organizacije.

Naučnici su postavili pitanje kako da rade svoj posao sa 350 evra koliko dobijaju svake dve godine za međunarodne konferencije, ukazali na to da mišljenja koja nauča veća šalju matičnim odborima često nemaju nikakvog uticaja na odluke koje odbori donose, a skrenuta je i pažnja da su na sajtu MP objavljeni pogrešni podaci ili da mnogi nedostaju, pa naučnici strahuju kako će proći ako budu vrednovani po tim kriterijumima.

Predstavnici instituta su zamerili i to što nisu izjednačena zvanja naučnika sa fakulteta i onih iz instituta, pa tako naučni savetnik (najviše zvanje na institutu) nema pravo da drži nastavu jer mnogi fakulteti to ne dozvoljavaju, iako je u rangu redovnog profesora svuda u svetu. Pomoćnik ministra za nauku dr Nikola Tanić, koji je najčešće prozivan u naučnoj zajednici, rekao je da su u dogovoru sa Sindikatom nauke izjednačena zvanja i da je taj predlog poslat Ministarstvu za državnu upravu, ali da ne zna kada će biti aktiviran.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vinčanska afera
@win win U Vinči se zna za direktora i razbacivanje novcem za njegovo letovanje sa pripravnicama na Tajlandu, međutim, afera je zataškana u direktorijumum. U isto vreme u mojoj laboratoriji nema para za mlade kolege za jednodnevni službeni put na konferenciju u Budimpeštu.
Gaudeamus
Једино се може дозволити да лица која су изабрана на научна звања при факултетима могу предавати на докторским (евентуално мастер студијама). Апсолутно је недопустиво да лица која су изабрана у звања при институтима имају право да предају на факултетима, осим по позиву и то за џабе (нарочито са приватних института или оних који нису при УБ). Свака част неким нашим научницима, али нису сви научници за наставу, нити су сви наставници за науку. Не могу да замислим да ће неки научни саветник из Винче да се посвети и ради са 100% снаге са 300 студената на факултету јер он једноставно није ту. Нисам баш схватио поенту последњих пасуса, шта ти људи траже? Институти имају законско право да акредитују све нивое студија, па нека буду професори до миле воље. Баш бих волео да видим научног саветника из института колико би имао радова на СЦИ листи да мора 20 часова недељно да ради са студентима, или ће све да свали на докторанде. Vivat academia! Vivant professores!
profa stari
Naučni savernik nije profesor i nikada neće biti. Instituti u najvećem broju slučlajeva imaju poslove koje im država poverava + projekte, dakle projekti su im takođe dodatna stvar. Kod fakulteta je problem što je teže zaposliti partijski kadar nego na institutima, pa su izgleda instituti mnoge zadužili gde treba pa sad hoće da budu i profesori. Vidim da je intenca da se smanjuje nezavisnost univerziteta u fakulteta, na osnovu proglasa podrše to vidim, ali smanjenje nezavisnosti može da ide samo u pravcu da oni na vlasti biraju svoje na vodeće pozicije,ali se znanje i struka ne smeju podjarmiti. Aj zdravo
Милан
Завади па владај, стари опробани штос који Министарство сада примењује да би се скренула пажња са сурове реалности да Србија за науку издваја најмање од свих држава у региону и шире - мизерних 0.3%!!! Уместо да се факултети и институти свађају ко је паметнији, треба заједно да наступе и ударе Министасрству ембарго на знање. Значи, потпуна обустава наставе на факултетима, ембарго на коришћење патентираних технологија, анализу воде, млека, свих намирница, ваздуха, радиоактивнисти ... брисање Министарства са захвалница у научним радовима ... Када дође до срозавања на Шангајској листи, опадне приход од извоза, ЕУ зове и пита ... зашто само 0.3%??? Објасни маси да нас тако необразоване нико неће примити у ЕУ ни до 2050. Е тада, биће друга прича. Зато факултети и институти, мењајте своје представнике јер ови намерно не раде свој посао за који су изабрани.
mila
Ко потпусује некакве јавне подршке, па дакани, директори института и чланови одбора! Ови у Министарству иду линијом мањег отпора, а то је са што мање рада (укључујући и борбу са другим министрима око новца) и што више избегавања јавног незадаовољства, тако су се увек понашали тако раде и данас. Према српској науци и научницима, међутим, најгори су мангупи из наших редова од којих повећи број нас наводно представљају по одборима и комисијама.
Петар Ракочевић
Овакав коментар једино може доћи од опасно необразованог човека. Вероветно је у питању џабалебарош, који никад у животу није имао снаге да загреје столицу, али завиди онима који то могу. Укинути финансирање науке је буквално сечење гране на којој седиш, али овај лик нема интелектуалног капацитета да то схвати.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.