Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRVI APRIL, DAN BRIGADIRA

Život u brigadi bio je škola za rad i red

Насипање терена за прве стамбене зграде на Тошином бунару 1948. године (Из монографије Др Слободана Ристановића)

Radne akcije napravile su ljudima one koji drugačije nikad ljudi ne bi postali – tvrdi glumc Ivan Bekjarev, nekadašnji „drug brigadir” omladinske brigade „Miloš Matijević Mrša”, učesnik ORA „Ada Ciganlija” i „Bubanj potok”. Bio je samo jedan od oko dva miliona tadašnjih mladića i devojaka koji danas slave prvi april – Dan brigadira, a koji su za pet decenija ubrzane izgradnje svojoj domovini poklonili najlepši deo mladosti. Njihov praznik ustanovila je Skupština Jugoslavije 1946. godine u znak sećanja na zvanični početak ORA „Brčko – Banovići”.

Udarnički se radilo tih godina, pravile su se pruge, autoputevi, hidroelektrane, fabrike, pošumljavale goleti i isušivale močvare. Ni zabave, ipak, nije nedostajalo. Na brigadirskim večerima pevali su i svirali najpopularniji muzički umetnici, mladi su se „šacovali” u Kozaračkom kolu, a zatim radeći na nasipu ili uz marendu razmenjivali nežne poglede, koji su se zatim pretvarali u brigadirske ljubavi. Mnogima je to bila i šansa za afirmaciju – harmonikaši su pred svima pokazivali koliko dobro sviraju, a fudbaleri snalažljivost u vođenju lopte.

– Tu sam postao glumac. Stalno sam recitovao, glumio, režirao... To je bila jedna velika škola života – priseća se Bekjarev, nekadašnji kulturni referent radne akcije.

Film „Prekobrojna” sa Milenom Dravić u naslovnoj ulozi najbolje pokazuje koliko su mladi želeli da budu deo brigade, kaže Mija Mitrović, predsednik Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Beograd.

– Obično se misli da je motiv učešća u ovakvim akcijama želja za obnovom zemlje, ali jednako važan razlog bilo je druženje i poznanstva koja su ih tamo čekala. Uz bogat kulturno-umetnički program, organizovani su i različiti kursevi, a mladi su se obučavali za zidare, fotografe, vozače... – kaže Mitrović.

Život u brigadi je, poručuje, bio škola za rad i red, a taj vid volontiranja bio je fenomen po masovnosti, uticaju na omladinu, ali i po svom iznenadnom nestanku posle raspada Jugoslavije.

Što radnih akcija više nema, žali i Miloje Popović Kavaja, novinar i publicista.

– Najavljeni spomenik graditeljima Novog Beograda ne sme da bude samo kamen, već mora biti simbol jednog pokreta koji treba da traje večno. Obeležje ne sme ostati relikvija, već mora biti stimulans za nova angažovanja mladih. Nije dovoljno samo slaviti uspehe od pre četrdeset godina. Važno je pronaći nove oblike akcijaštva u sadašnjim uslovima i u skladu sa sadašnjim vrednostima – ističe Popović.

Kramp i lopatu u ruke je uzeo još kao učenik sedmog razreda na izgradnji Omladinskog stadiona na Karaburmi. Gradio je deo autoputa Grdelica – Skoplje, a onda brigadirsko iskustvo stečeno u našoj zemlji preneo i na međunarodnu scenu – kao jedan od sto omladinaca iz sveta i pet iz Srbije, podizao je srušenu školu u ratom zahvaćenom Alžiru.  Akcijaške dane, Popović pamti kao divna druženja bez obzira na generacije i nacije – druženja građana celog sveta i baš zato misli da bi bilo lepo da se ti dani vrate.

Istog je mišljenja i udarnik Batrić Braca Žarković, sada upravnik Pozorišta „Slavija”. Tada su, kaže, svi stimulisali omladinu da daje pošten doprinos državi. Nije bilo nikakvih lažnih parola, već istinskog bratstva i jedinstva.

 – Nabio sam žuljeva za ceo život i još me kičma i ruke bole, ali da mi je vratiti to vreme, ne bih razmišljao. Ali, takve žeđi za druženjem, susretima, putovanjima, drugarstvom i radom danas više nema – ističe Žarković koji svoje i želje svojih prijatelja i saboraca akcijaša za obnovom dobrovoljnog rada ipak smatra utopijom i „žalom za mladošću”.

– Nema više mladih koji bi u tome učestvovali. Većina njih danju kunja, a noću pije, ili izigrava navijače političara u televizijskim studijima. Oni koji bi možda i hteli da rade uglavnom su otišli iz ove naše lepote – sa žaljenjem zaključuje Žarković, učesnik sedam radnih akcija.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teca Peca
Nas narod se mnogo otudjio i ucaurio.Nigde nema socijalnih klubova, druzenja, okupljanja,Izuzetak je Prvomajski uranak, Dan zena.To je ipakmogranicenog karaktera.Sada se stidljivo pojavljuju klubovi za stare, ali oni su ograniceni samo za najsiromasnije i treba da prodju test kod psihologa!!Zamislite.Nije moguce uci u takav klub sako niste provereni!!!Ko brani nasoj omladini da se organizuje? Niko! Bila je jedna opstedrustvena akcija kada su bile poplave ali je to druzenje onemoguceno.Potrebno je organizovati drustvene klubove sa clanstvom, muziko, druzenjem.Potrebno je da politicke stranke pomognu da se pokrene narod , posebno mladi.Citam neki dan predseednik DJB Radulovic poziva clanove na druzenje na Adi sa biciklima.U inostranstvu stariji se organizuju i idu u zajednicko hodanje i setnje ili imaju drustvene klubove gde igraju uz muziku njihove mladosti i piju ono sto im je dozvoljeno i stozele.Zivot je kratak i moze biti lep ako ga ucinimo lepim.Nisu samo kafancuge i spriceri sve!!
Nina Jerković
Радне акције направиле су људима оне који другачије никад људи не би постали – тврди глумц Иван Бекјарев----- Више него тачно. Сви који су отишли на радне акције или су се вратили као "скојевци" испраног мозга и "млади комунисти" који су одмах постајали непријатељи Српског народа по плану забрањене терористичке комунистичке партије из Дрездена, или загрижени антикомунисти згађењни испирањем мозга младим људима на "акцијама". "радне акције" су биле само једна од начина дегенерисања становништва, уз "титове пионире" "титове горане" којима се деци у развоју испирао мозак са идолопоклонством и култом личности. Зато и дан данас некад деца испраног мозга гласају увек против Српског народа и сопствене деце као што су научили у успешном програму испирања мозга током комунистичке окупације Српског народа.
udarnik
Nije sve u politici i ideologiji. Mene je otac strpao na akciju uz pomoc majčinog komentara da će mu to biti reklama jer je bio partijski sekretar u nekad jakoj firmi u SFRJ. Bilo je kako je bilo, borio sam se bez mozga da što više uradim jer, eto takva je bila porodična a ne ideološka situacija. Kada sam se spasio "porodičnog " idalizma, izborio sam se situaciju da moje dete nemora da upada u takve situacije koje ja nikad nikome nebih poželeo. Mnogo je bolje detetu u hotelu da glođe i da ga služe kelneri i da umesto lopate i krampa nosi na ruci oznaku za all inclusive i fancy odelo sa sunglasses ( taman i nefirmiranim ) nego da spava na podu autobusa do "trase" kao ja, da se za džabe znoji kao ja, da ide u poljski wece ( ponekad ) a uglavnom u šumicu na trasi itd... Tj, tako je bilo, neponovilo se.
Ljubical
ja se nesecam da mi je neko ispirao mozak a bila sam brigadir u Zagrebu na Savi 68.i imam veoma lepo secanje na te dane.Radilo se po suncu ,kopalo ali posle rada je bilo druzenje .
Prikaži još odgovora
Lepo secanje
Secam se Nisa 1973,akcijasa, drugara sklopljnih poznanstava, i lepih devojaka, sa nekima sam ostao i posle u vezi, cak sam kasnije sa jednim akcijasem sluzio vojsku u istoj kasarni. Posle teskog fizickog rada, zuljevitih ruku, popodne se igrao rukomet, mali fudbal, odbojka i kosarka, a posle vecere ples, anajlepse je bilo kad devojke biraju i budes izabran. Svi smo se trudili da dobijemo udarnicku znacku, to je bilo kao Orden rada, ali svi nisu mogli biti kao Alija Sirotanovic. Pozdarv svim akcijasima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.