Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: SLOBODAN VUJIĆ, član Ruske akademije nauka

Kosmet otimaju i zbog ruda

Mineralni resursi su realan, strateški značajan kapital Srbije, koji je od još većeg značaja kada se ima u vidu visoka iscrpenost tih resursa u zemljama Evropske unije
(Фото З. Анастасијевић у редакцији „Политике”)

Ljubomir Stojanović, Pavle Savić, Miomir Vukobratović, Pavle Ivić, Ljubiša Rakić, Svetomir Stožinić, Slobodan Vujić. Šta povezuje ove ličnosti osim činjenice da su svi profesori Beogradskog univerziteta i naučnici svetskog glasa?

Glavolomka je rešiva ako se zna da su ovih sedam srpskih i jugoslovenskih profesora članovi jedne od najuglednijih naučnih ustanova sveta, Ruske akademije nauka (RAN), u koju je primljen slavni Ruđer Bošković još 1760. godine.

Profesor dr Slobodan Vujić (70), naš sagovornik, postao je inostrani član RAN-a 28. oktobra 2016, ali su svi mediji javili da je tog dana za inostranog člana RAN-a izabran Henri Kisindžer, uz još šest nobelovaca. S osmehom, profesor Vujić pokazuje razumevanje što domaća glasila nisu prenela vest da je i on tog dana primljen u RAN.

Kako ste primljeni u RAN, kakva je procedura prijema?

Primljen sam u Odeljenje nauke o Zemlji, u okviru višestepene procedure. Na ključnom nivou, akademici iz domena geologije, geofizike, geohemije i rudarskih nauka dali su mi od 102 glasa ukupno 101 glas.

Glasanje je baš bilo „tesno”?

Ocenite sami, na konačnoj instanci, u Odboru Odeljenja nauke o Zemlji, sva 22 člana glasala su za moj prijem u RAN.

Ako se ne varam, bili ste i kandidat za prijem u SANU. Kako ste prolazili u tim kvalifikacijama?

Prolazio sam relativno dobro, na Odeljenju tehničkih nauka uvek je nedostajao po koji glas da pređem prevoj.

Mnogi razlozi preporučili su vas za prijem u RAN. U najkraćem, koji su to razlozi?

Možda je najbolje da kao odgovor navedete ono što je objavljeno na njihovom sajtu.

U vašim naučnim radovima, često citiranim u svetu, iznosite procene mineralnog bogatstva u Srbiji. Koliko je ono i kakav je njegov značaj?

Na teritoriji Srbije registrovane su brojne mineralne sirovine, rude metala – bakar, olovo, cink, srebro, zlato, nikl, antimon, kadmijum, gvožđe, hrom, mangan, molibden, kobalt, bizmut, magnezijum, litijum itd.; ugalj, nafta, gas, uljni škriljci; preko 50 nemetaličnih mineralnih sirovina – azbest, barit, magnezit, feldspat, kvarc, glina, kaolin, ukrasni i tehnički kamen, laporac, gips, zeolit, grafit, bor itd.; 17 juvelirskih sirovina; preko 160 prirodnih izvora termalnih voda, oko 300 izvora mineralnih voda itd.

Do početka 1990-ih, godišnje je eksploatisano oko 100 miliona tona ruda direktne vrednosti preko dve milijarde dolara, a dvostruko veće s višim nivoima prerade, što je srazmerno veličini Srbije velika proizvodnja. Mineralno-sirovinski kompleks dao je veliki doprinos razvoju ekstraktivne industrije i energetike Srbije, rešavanju demografskih i socijalnih pitanja, regionalnom razvoju, spoljnotrgovinskom bilansu, smanjenju osetljivosti nacionalne ekonomije na globalne uticaje, nezavisnosti i suverenosti zemlje.

Onda su usledile sankcije...

U vreme sankcija i izolacije, Srbija je opstala zahvaljujući poljoprivredi – proizvodnji hrane, i rudarstvu – pre svega eksploataciji energetskih mineralnih sirovina. Zato je teško pobrojati sve doprinose rudarstva, oni koji se tiču i izgradnje željezničke, putne, stambene i vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, arheologiju, izdavačku delatnost, sport... Mineralni resursi su realan, strateški značajan kapital Srbije, koji je od još većeg značaja kada se ima u vidu visoka iscrpenost tih resursa u zemljama Evropske unije.

​Danas u inženjerstvu nije bitan konkretan rezultat, dakle realizovan projekat koji će biti i inspiracija za nova istraživanja  koja možda vode ka  mogućim naučnim ishodima. Danas je važno prikupljanje bodova publikovanjem radova. 

Učestale su informacije da su strane kompanije pronašle nova, bogata ležišta, na primer zlata, oko Bora, Majdanpeka, na Kosmetu. Da li su naši istraživači za njih znali i ranije?

Ako se uzme u obzir zakonitost da se geološka istraživanja ne izvode nasumice i preko noći, već na osnovu saznanja iz dugotrajnog procesa prospekcijskih, laboratorijskih i drugih istraživanja, odgovor je jasan i potvrdan – znali su. U drugoj polovini 20. veka rezultati su našu geologiju i rudarstvo visoko rangirali prema merilima najrazvijenijih mineralnih ekonomija sveta. To je ostvareno zahvaljujući stručnosti rudarskih i geoloških inženjera školovanih na našim fakultetima, pre svega na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i zahvaljujući naučnoj i projektantskoj podršci naših instituta. Među njima su visoko značajni doprinosi Rudarskog instituta iz Beograda – međunarodno respektivne škole rudarskog inženjerstva. Ona je iznedrila brojne vrhunske projektante, istraživače, naučnike, univerzitetske profesore i nosioce najodgovornijih operativnih funkcija u srpskom rudarstvu. Po projektima je otvoreno preko 70 rudnika u zemlji i inostranstvu, izgrađeno više od 40 postrojenja za pripremu mineralnih sirovina i 20 jalovišta i deponija pepela i šljake. Istraživanja mineralnih sirovina izvodile su rudničke geološke službe, specijalizovane geološke organizacije i ugledni instituti kao što su bili Geozavod i Geoinstitut iz Beograda. Ovo kratko podsećanje je samo deo odgovora na vaše pitanje.

Kako je domaća nauka procenjivala rudna bogatstva Kosmeta?

Mineralno-sirovinski potencijali Kosova i Metohije su neosporno značajni. To se pre svega odnosi na olovo, cink, srebro, zlato, feronikl, magnezit, boksit, na velike rezerve lignita – preko 12 milijardi tona – s veoma povoljnim ležišnim uslovima za eksploataciju. Reč je o količinama značajnim i po svetskim merilima pošto bi sadašnju potrošnju uglja u Srbiji mogle da podmiruju 340 godina. Uz geopolitičke i vojne razloge, mišljenja sam da su mineralni resursi takođe razlog otimanja Kosova i Metohije.

Istorija rudarstva i geologije na prostoru Srbije počinje pre 8.000 godina. Da li su zlatna doba bila u srednjem veku i u drugoj polovini 20. veka?

Za 8.000 godina trajanja rudarstva i geologije na našem prostoru najveći razvoj i uspon srpsko rudarstvo i geologija doživeli su u dva razdoblja – u vreme procvata srednjovekovne srpske države i u drugoj polovini 20. veka. Reč je o razumevanju rudarstva i geologije kao supstrukture svih civilizacija, koja je delila sudbinu čovečanstva, imajući uspone i stagnacije. Rudarstvo je bilo okosnica bogatstva, razvoja kulture, ekonomske, političke i vojne moći srednjovekovne srpske države. Istovetnu ulogu rudarstvo i geologija imali su u izgradnji, privrednom i opštem progresu zemlje posle Drugog svetskog rata i tokom druge polovine prošlog stoleća.

U široj javnosti je malo poznato da je rudarstvo najstarija tehnička grana, da su prvi tehnički fakulteti bili rudarske akademije. Kako je rudarstvo uticalo na rađanje drugih naučnih oblasti i tehničkih disciplina?

Od možda najvećeg čovekovog otkrića – da komad stene u vatri prelazi u metal – do savremenih računarski integrisanih rudničkih tehnologija, rudarstvo i geologija su bili i ostali do danas oslonac privrednog, kulturnog, naučnog, tehničko-tehnološkog i opšteg društvenog razvoja. Postavili su temelje i iznedrili klasične inženjerske discipline, metalurgiju, mašinstvo, građevinarstvo, rudarska merenja – geodeziju, organizaciono i sistemsko inženjerstvo, mehaniku, inženjerstvo materijala. Značajno su doprineli rađanju i afirmaciji elektrotehnike.

Prvi tehnički fakulteti – rudarske akademije – osnovani su pre više stotina godina, a na njima su školovani rudarski inženjeri s integrisanim znanjima iz pomenutih oblasti, iz organizacije i zaštite.

Malo je poznato da je naš veliki naučnik Mihajlo Pupin završio 1883. godine Rudarski fakultet na Univerzitetu Kolumbija u Americi. Ili da je akademik Ljubomir Klerić, kao rudarski inženjer, na Univerzitetu u Beogradu utemeljio nastavu iz Mehanike i Nauke o mašinama. Rudarstvo je 1887. imalo ulogu i u formiranju Srpske kraljevske akademije, pošto je profesor Klerić, uz lekara i botaničara Josifa Pančića, matematičara Dušana Nešića i geologa Jovana Žujovića, bio jedan od prva četiri srpska akademika.

Do kakvih su rezultata u nauci i inženjerstvu dovele reforme obrazovanja izvedene po bolonjskoj mustri?

Ograničenost prostora za odgovor na ovo zahtevno pitanje usmerava nas na nekoliko kraćih konstatacija, vezanih pre svega za oblast moje naučne i stručne delatnosti, pošto je najbolje poznajem. Biti rudarski ili geološki stručnjak nekada je podrazumevalo da se ima dokazano delo, da se bude u žiži naučnih i stručnih događanja, stalnog interesovanja, aktivnog stvaralaštva, u otvorenom i konstruktivnom dijalogu i s onima s kojima se ne deli uvek stručno mišljenje.

A danas?

Danas u inženjerstvu nije bitan konkretan rezultat, dakle realizovan projekat koji će biti i inspiracija za nova istraživanja koja možda vode ka mogućim naučnim ishodima. Danas je važno prikupljanje bodova publikovanjem radova. Brojni erozioni činioci uticali su na ovu transformaciju, ali je ključno bilo brzopleto i nedovoljno sagledano ulaženje u reformu po bolonjskim principima. Rezultati ove tranzicione reforme su ubedljivi. Da ne bismo poput Diogena, s fenjerom u ruci, uskoro po zemlji tražili institute, projektantske kuće, inženjere, stručnjake, naučnike, treba se osloboditi zabluda.

Kakvo je mesto Srbije na današnjoj globalnoj mapi inženjerskih nauka?

Nažalost posustalo, što ne znači da je neizlečivo.

Osnivač Beogradske škole matematičkog modeliranja

Izuzetan inženjer rudarstva, profesor dr Slobodan Vujić dao je značajan doprinos razvoju rudarstva i geologije. Objavio je više od 350 naučnih radova, uključujući 28 monografija. Njegov rad na upravljanju rudarskim procesima uz podršku informacionog računarstva ulazi u red najznačajnijih savremenih dostignuća u ovoj oblasti, navedeno je na sajtu Ruske akademije nauka.

Doskora redovni profesor i šef Katedre za primenjeno računarstvo i sistemsko inženjerstvo Rudarsko-geološkog fakulteta (RFG) Univerziteta u Beogradu, Slobodan Vujić (1947, Čerević, Fruška gora) danas je pomoćnik generalnog direktora za nauku i tehnološki razvoj Rudarskog instituta iz Beograda. Na RFG je paralelno stekao dve diplome, specijalizovao se u Moskvi, Kijevu, Krakovu i Londonu.

Držao je nastavu na predmetima iz rudarskog inženjerstva, primenjenog računarstva, automatizacije i upravljanja procesima i sistemskih nauka. Srpsku naučnu misao na ovom polju svrstao je u svetski vrh. Osnivač je Beogradske škole matematičkog modeliranja, sistemskog inženjerstva i primenjenog računarstva u rudarstvu i geologiji.

Redovni je član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Komentari42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Душан Браичевић
Сумњам да је академик Вујић рекао за себе да је „оснивач београдске школе математичког моделирања“ - овде се вероватно ради о грешки новинара. Ту би титулу (наравно – за рударство) могао да понесе само проф. Др. Мирко Перишић, оснивач и дугогодишњи директор Рударског института. Перишић је почетком седамдесетих година успоставио сарадњу са Рачунским центром Математичког института САНУ и отада је почео рад на моделирању лежишта и операционим истраживањима. За следећих пет година урађене су десетине модела лежишта и у РИ-у је организован „рачунски центар“ као мултидисциплинарни тим математичара, инжињера и економиста, без учешћа академика Вујића, који је у то време био млади асистент на Рударском факултету.
greska u clanku
Autor nabroja mnogo minerala i metala koji se mogu naci na Kosovu ali je zaboravio da pomene najvazniji: osiromaseni uranijum. U Srbiji je to najvazniji i najrasprostraniji metal jer se upotrebljava za proizvodnju drzavne propagande. Cudno je da ga nema na Kosovu.
Vladija Sarac
Da zakljucimo pricu o "rudnom blagu Kosova" sto ga opeva profesor - najbolje je opisano u poglavlju o Kosovu u godisnjaku sto ga izdaje albanski prijatelj CIA: "Minerals and metals production - including lignite, lead, zinc, nickel, chrome, aluminum, magnesium, and a wide variety of construction materials - once the backbone of industry, has declined because of ageing equipment and insufficient investment". Da su ta rudna lezista od znacaja, od 1999 naovamo ni Amerika ni njeni saveznici ne bi oklevali da ulazu u njih.
mirko
"Da su ta rudna lezista od znacaja, od 1999 naovamo ni Amerika ni njeni saveznici ne bi oklevali da ulazu u njih." Ne brinite, zapad ce krenuti sa ulaganjima u rudnike onog trenutka kada se mi odreknemo Kosova. Kapital nece rizikovati svoja ulaganja u nestabilna podrucja, a ta ulaganja nece biti mala. Kada krenu da ulazu ogromna sredstva u rudnike, znajte da je prica zavrsena.
jedan detalj o proizvodnji rudnog bogatstva na kosovu
Ovo je vrlo stara ali istinita prica o tome sa kakvim se lazima gradila Zelezara Smederevo u Srbiji. O tome znam jer sam radio u njoj u ranim godinama i imao priliku da citam projektni dokumenat rudnika gvozdja zelezare. Niste znali da je Zelezara imala rudnik gvozdja u Raskoj? Citao sam idejni projekat tog rudnika, uradio ga je tadasnji glavni zelezarin projektant, firma "Projmetal" iz Beograda. U projektu je pisalo kako u tom rudniku ima dovoljno gvozdene rude za zelezaru da nikakv uvoz nece biti potreban, a da u toj rudi ima cak i zlata pa ce to biti jos veca ekonomska korist za Srbiju. Nikada ni jedna tona te rude nije dosla u zelezaru. Ali rudnik je postojao godinama i neki ljudi koje sam poznavao tamo su radili. Nikad ih nisam pitao sta su tamo radili. Zato mislim i da su sve ove rude koje ovaj profesor pronalazi na Kosovu samo korisna politicka izmisljotina koja nastavlja tradiciju obmanjivanja naroda pomocu nekih naucnika koji to vise nisu.
Matija Soskic
Ovog profesora treba poslati na kratak kurs iz moderne rudarske ekonomije. Njegovo sentimentalno pisanje o resursima Kosova je prica za malu decu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.