Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sr­bi­ja će po­že­le­ti rad­ni­ka

Već od 2027. godine ula­zi­mo u ozbilj­nu kri­zu tr­ži­šta ra­da ko­ja bi se ogle­da­la u ne­mo­guć­no­sti obez­be­đi­va­nja do­volj­ne rad­ne sna­ge kao po­dr­ške da­ljem ra­stu – uka­zu­je dr Ivan Ni­ko­lić
Про­блем од­ла­ска љу­ди из зе­мље или не­до­стат­ка рад­не сна­ге са­мо је де­лом ве­зан за ви­си­ну пла­та (Фото Дарко Ћирков)

Srbiji bi posle 2040. godine moglo da nedostaje od 80.000 do 100.000 radnika, a Hrvatska ih već uvozi Srbiji bi posle 2040. godine moglo da nedostaje od 80.000 do 100.000 radnika, saopštio je nedavno dr Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.

Ova za Srbiju još daleka budućnost, u Hrvatskoj je već počela. Prema pisanju zagrebačkog „Večernjeg lista”, koje je preneo Tanjug, kod komšija je oglašeno 26.000 slobodnih radnih mesta. Najviše se traže kuvari, prodavci, čistačice, pomoćni kuvari i kuhinjski radnici, zatim vozači, diplomirani ekonomisti, zidari i medicinske sestre. 

Tamo je država dala „zeleno svetlo” za uvoz 7.000 radnika, ali kompanije zahtevaju da se taj broj poveća. Stanje je urgentno u brodogradnji, mašinogradnji, građevinarstvu i prevozu, navodi se u tekstu.

Prema Anketi o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, u poslednjem tromesečju 2016. stopa nezaposlenosti u Srbiji svedena je na 13 odsto. Po Nikolićevoj računici, zbog iseljavanja ljudi i smanjenog priraštaja, sa umerenom dinamikom porasta broja zaposlenih i ciljanim ekonomskim rastom od četiri odsto, stopa nezaposlenosti u 2020. godine spustiće se na 11,5 odsto, a 2027. ispod šest odsto.

Prevedeno na jezik konkretnih brojki, broj nezaposlenih sa prošlogodišnjih 489.400 biće smanjen na 369.200 radnika do 2025. godine, a 2033. godine na ispod 100.000.

– Već od 2027. ulazimo u ozbiljnu krizu tržišta rada koja bi se ogledala u nemogućnosti obezbeđivanja dovoljne radne snage kao podrške daljem rastu – ukazuje Nikolić.

– U ovom periodu, ukoliko bismo zadržali postojeću privrednu strukturu, zbog veće tražnje u odnosu na ponudu radne snage rast nadnica bio bi veći od rasta inflacije, što bi se negativno odrazilo na konkurentnost naše privrede i usporavanje njenog rasta.

Ono što će se u Srbiji događati za 10 do 15 godina, u Hrvatskoj se već dešava. „Večernji” navodi reči šefa sindikata metalaca Vedrana Dragičevića koji kaže da je zbog manjka radnika pod znakom pitanja realizacija 1,5 milijardi evra ugovorenih poslova u brodogradnji.

Procenjuje se da je u poslednjih sedam-osam godina iz Hrvatske otišlo oko 20.000 metalaca koji su našli posao u Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Austriji i skandinavskim zemljama. „Da se vrate, svi bi mogli da nađu posao kod kuće”, konstatuje list. Ali, Dragičević navodi i pod kojim bi se uslovima to moglo dogoditi: „Ljudi će početi da se vraćaju ako im se osnovna plata poveća na hiljadu evra neto. Sindikat neće biti protiv stranih radnika, jer je i nama u interesu da se ugovoreni poslovi obave, ali tražimo da se povećaju plate.”

Stanje na tržištu rada je takvo da će kompanije zaista morati korenito da promene odnos prema zaposlenima, navodi se u tekstu, uz opasku da Hrvatsko udruženje poslodavaca s rezervom gleda na povećanje plata. „Naša preduzeća se nadmeću na otvorenom tržištu i moraju biti u stanju da ponude konkurentne cene uprkos tome što su opterećene vrlo visokim troškovima. Zbog toga je prostora za povećanje plata malo i situacija je različita u pojedinim industrijama”, kaže Admira Ribičić, direktorka u Hrvatskom udruženju poslodavaca.

Prema njenom mišljenju, problem odlaska ljudi iz zemlje ili nedostatka radne snage samo je delom vezan za visinu plata, a kao argument navodi da i industriji informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), koja ima visoke plate, nedostaju hiljade ljudi.

U hrvatskom Zavodu za zapošljavanje objašnjavaju da su na sajmovima prikupili 10.000 molbi sezonaca koji čekaju poziv da počnu da rade, ali iz turističke branše tvrde da je i to malo.

„Samo Istri je potrebno oko 10.000 sezonaca, a čak 6.500 mora da dovede iz drugih delova zemlje. Iako poslodavci krive sve druge, zaboravlja se da su problemu i sami kumovali. Radno sposobne slali su uz stimulativne otpremnine na berzu rada. Ulaskom u EU ljudi mogu da biraju”, poručila je Marina Cvitić iz Sindikata Istre, Kvarnera i Dalmacije (SIKD), prenosi „Večernji”.

Prema podacima iz ankete o radnoj snazi Državnog zavoda za statistiku, u četvrtom tromesečju 2016. u Hrvatskoj je bilo 304.000 nezaposlenih, a stopa nezaposlenosti iznosila je 15,1 odsto.

I poslodavci u Srbiji bi već sada trebalo da razmišljaju o tome kako da zadrže sposobne radnike. Jer, i građani Srbije će, možda, kroz desetak godina moći da biraju.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Shin
Dokle god je napopularnija plata minimalac i zarađuje se tek toliko da se preživi, biće i sve manje radnika jer će odlaziti u druge zemlje gde su bolji uslovi.
Punisa
Ko je lud da ide da realno radi za manju platu nego sto imaju drzavni cinovnici kojih ima milion i zive troskareci pare od narodskog poreza ? Sve dok se ovo drustvo ne uozbilji i vise vrednuje realni rad od rada drzavnih niko nece ni pomisljati da bude radnik onako kako to treba da bude,a to moze biti kada se privatni sektor oslobodi parafiskalnih nameta i smanjenjem poreza kao i kontrolom trosenja poreza od strane politicara
Ugostitelj
Да господо, туризам је највећи послодавац на свету који се најбрже и развија и коме треба највећи број запослених. И што је туризам развијенији, треба му и више запослених и стручнијих јер није могуће пружити највиши ниво услуге са ем мањком запослених ем нестручних. Мањак стручних угоститеља и у производњи (кувари) и у продаји (конобари), а нарочито креативних шефова кухиња који су дужни да креирају профитабилан јеловник и ефикасну производњу, као и менаџера ресторана који су дужни да организују ефикасну продају (услугу) је рак рана целокупног угоститељства Балкана, Европе, Америке и Канаде, Емирата, Краљевине Саудијске Арабије... Велика шнса за нас Балканце, чим оснујемао Реброњин балкански кулинарски институт при Интернационалном универзитету у Новоме Пазару, да школујемо такве кадрове, како за наше потребе тако и за извоз. Прво у моју Канаду, где увозимо сваке године око 7.000 кувара, 1.500 конобара и 3.500 супервизора. Затим, након 3 године и канадског држављанства, цео свет.
nikola andric
Nove generacije ocevidno ne poznaju narodne poslovce. Doktor Ivan Nikolic ocevidno nikad nije cuo za : ''ne lipsi magrce do zelene trave''.
elektricar
Srbija će tada poželeti više Srba ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.