Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Španovićeva i Kolašinac već imaju norme za London

Još dvanaestoro naših atletičara imaju bolje lične rekorde od rezultata koje je IAAF odredila kao uslov za učešće na Svetskom prvenstvu (4-13. avgust). – Rok za ostvarenje normi 23. jul
"Већ у Лондону": Шпановићева и Колашинац с медаљама из Прага 2015. (Фото М. Рашић)

Bolje lične rekorde od normi koje je Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) odredila za Svetsko prvenstvo u Londonu (4-13. avgust) ima 14 naših atletičara i atletičarki. To su Ivana Španović (dalj), Asmir Kolašinac (kugla), Mihail Dudaš (desetoboj), Emir Bekrić (400 m prepone), Tatjana Mirković (koplje), Olivera Jevtić i Ana Subotić (maraton), Amela Terzić (800 i 1.500 m) Dragana Tomašević (disk), Milan Ristić (110 m prepone), Tamara Salaški (400 m), Predrag Filipović (20 i 50 km hodanje) Vladimir Savanović (50 km hodanje), Nenad Filipović (50 km hodanje), ali to ne znači da će svi oni i ove sezone uspeti da nadmaše zadate rezultate, kao i neko od ostalih neće uspeti da popravi lični rekord i izbori put za London.

Norme za Svetsko prvenstvo
muškarci      disciplina   žene10,12   100 m  11,2620,44   200 m  23,1045,50   400 m 52,101:45,90            800 m  2:01,003:36,00            1.500 m           4:07,5013:22,60          5.000 m           15:22,0027:45,00          10.000 m         32:15,002:19,00            maraton         2:45,008:32,00            3.000 m stipl.           9:42,0013,48   110/100 m prep.         12,9849,35   400 m prepone           56,102,30 m  vis      1,94 m5,70 m  motka 4,55 m8,15 m  dalj     6,75 m16,80 m            troskok          14,10 m20,50 m            kugla  17,75 m65,00 m            disk    61,20 m76,00 m            kladivo         71,00 m83,00 m            koplje 61,40 m8.100   višeboj         6.2001:24,00            20 km hod.      1:36,004:06,00            50 km hod.      -

U ovom trenutku sigurno je samo da će na Olimpijskom stadionu u Londonu na svetskom šampionatu nastupati Ivana Španović i Asmir Kolašinac. Oni su zimus na takmičenjima u dvorani nadmašili norme za skok u dalj, odnosno kuglu.

Španovićeva je normu za London (6,75 m) ispunila na svakom od takmičenja na kojem je nastupila ove zime. Najbolji skok ostvarila je u finalu Evropskog prvenstva u dvorani u Beogradu kada je postavila apsolutni lični rekord s 7,24 m. Najbolji rezultat na otvorenom, podsetimo, postigla je prošlog leta na Terazijama skočivši 7,10 m, a najduži skok na svetskim šampionatima izvela je na prošlom prvenstvu u Pekingu 2015. kada je skokom od 7,01 m osvojila bronzanu medalju.

Kolašinac je put u London obezbedio zimus hicem od 20,87 m, ali kao i Španovićeva sigurno će do 23. jula kada je poslednji rok za ispunjavanje normi još mnogo puta baciti kuglu dalje od traženih 20,50 m. Njegov lični rekord je 21,58 iz 2015. a prošle sezone najdalje je bacio kuglu u Senti i Zagrebu – po 20,96 m. Poslednja sezona kada je bacio manje od aktuelne norme bila mu je još 2010. kada je njegov najbolji rezultat bio 20,38 m.

Put u London smeši se i Mihailu Dudašu. Norma je 8.100 bodova, njegov lični rekord iz 2013. je 8.275, a prošle sezone sakupio je u desetoboju 8.174 boda.

Najduži staž u normama IAAF za velika takmičenja ima maratonka Olivera Jevtić, koja je od ličnog rekorda (2:25,23) iz Roterdama 2003. svake godine do prošle bila bolja od njih. Prošle godine trčala je samo jedan maraton  - na Olimpijskim igrama u Riju, ali ga nije završila. Međutim njen najbolji prošlogodišnji polumaraton iz oktobra u Podgorici (1:12,25) kazuje da je za nju traženih 2:45,00 lako dostižno. To važi i za Anu Subotić koja se vratila treninzima, pošto je zbog medicinskih ispitivanja propustila nastup u Riju. Subotićeva (lični rekord 2:36,14) je svake sezone od 2011. bila bolja od 2:45,00, a prošle sezone imala je 2:36,51.

Amela Terzić jedina od naših atletičarki ima bolje lične rekorde od IAAF normi u dve discipline – 1:59,90 na 800 i 4:04,77 na 1.500 m, a oba je postigla 2015. I prošle sezone Terzićeva je bila brža od normi (2:00,99 i 4:05,53) i ne bi trebalo sumnjati da će tako biti i ove sezone.

To važi i za olimpijce Milana Ristića (110 m prepone, prošlogodišnji rekord 13,39), Tamaru Salaški (400 m, prošlogodišnji rekord 51,89) i hodače Vladimira Savanovića (50 km: 3:59,11 iz 2015), Predraga Filipovića (20 km: 1:21,50 iz 2003; 50 km: 3:57,22 iz 2010) i Nenada Filipovića (50 km: 3:59,11 iz 2011). Braća blizanci Predrag i Nenad Filipović bolji od sadašnje norme na 50 km bili 2015. kada su obezbedili nastup u Riju ali su tada bili mnogo, mnogo sporiji, a protiv njih je činjenica da će ove godine proslaviti 39. rođendan.

I Dragana Tomašević (lični rekord 63,63 m iz 2006) je poslednji put bacila dalje od traženih 61,20 m. Prošle sezone najbolji hitac joj je bio dug 60,51 m, međutim na Zimskom kupu Evrope 12. marta bacila je disk 59,60 m i to joj obećava uspeh u lovu na normu.

S velikom pažnjom očekuje se povratak na međunarodnu scenu dvoje trofejnih atletičara. To su Emir Bekrić, evropski vicešampion 1912, i osvajač bronze na svetskom prvenstvu 2013. na 400 m prepone i Tatjana Mirković, koju većina ljubitelja atletike prepoznaje po devojačkom prezimenu Jelača, vicešampionka Evrope u bacanju koplja iz 2014.

Bekrić se dve poslednje sezone nije takmičio već se lečio od povreda, a njegov lični rekord od 48,05  sekundi je daleko ispod tražene norme. Bekrić od jesenas trenira s poznatim češkim stručnjakom Daliborom Kupkom i njegov povratak velikim takmičenjima ne bi bio iznenađenje. To važi i za Tatjanu Mirković, koja je 2015. propustila zbog porođaja, a prošle sezone nije imala dovoljno vremena da se vrati nekadašnjim daljinama. A one nisu male, lični rekord joj je 64,21 m, gotovo tri metra iznad IAAF norme.

Među onima koji još nisu dosegli nivo traženih normi, ali od kojih se to očekuje pre ili kasnije, izdvajaju se skakači udalj Lazar Anić (7,98 m) i Nemanja Jovančević (7,92 m), Miloš Raović čiji je lični rekord na 400 m 45,96 i Vedran Samac (80,90 m), koji će ove sezone pokušati da s novim trenerom Dragišom Đorđićem ostvari normu za učešće na Svetskom prvenstvu…

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.