Dan kada je spaljena pisana reč Srbije

Sudbina Narodne biblioteke u šestoaprilskom bombardovanju Beograda predstavlja jedan od glavnih simbola rata do potpunog uništenja koji je Nemačka vodila protiv Jugoslavije. Požar je progutao oko pola miliona knjiga, među kojima su vredni srednjovekovni rukopisi, mnoga značajna dokumenta, povelje i zbirke, pisma, karte i slike koji su danima bili spakovani u sanducima i u podrumu čekali evakuaciju.

„Unapred je bilo određeno u koji manastir će ići koji rukopis, ali do evakuacije nije došlo jer jugoslovenska vlada nije želela da provocira Nemce”, kaže Nemanja Kalezić, istoričar, načelnik odeljenja u Narodnoj biblioteci Srbije. U metežu nakon bombardovanja, biblioteka koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu danima je gorela, dok nije izgorela do temelja.

O tome šta je sve uništeno u Narodnoj biblioteci u izveštaju iz januara 1942. godine koji je sastavila stručna komisija stoji: Sve zbirke osim muzikalija i svi inventari na osnovu kojih bi mogla da se proceni šteta. Jednom rečju, nikada nije u potpunosti ustanovljeno šta je sve nestalo u plamenu.

Od preko 1.300 rukopisnih knjiga i starih dokumenata spasene su svega tri knjige: „Zbornik srpskih životopisa” koji je bio pozajmljen, „Skraćena sintagma Matije Vlastara i Zakonik cara Dušana” koji se nalazio u Muzeju kneza Pavla (sadašnjem Narodnom muzeju) i „Zbornik” iz 18. veka koji je vraćen 1943. godine, ali se nije sačuvao. U biblioteci je bilo preko sto rukopisnih knjiga na pergamentu, među njima i vredna jevanđelja. Nepovratno su nestali i rukopis iz prve polovine 15. veka koji je sadržavao „Slovo ljubve” despota Stevana Lazarevića, knjige o životima srpskih kraljeva i kraljica, povelja cara Dušana, dokumenti iz Zete iz vremena Crnojevića i dokumenti o Srbima pod Austrijom, dela stare srpske književnosti, zbirka turskih dokumenata o Beogradu i Srbiji, rukopisi sa korekturama pisaca, među njima „Došljaci” Milutina Uskokovića, „Zona Zamfirova” Stevana Sremca i „Priče” Borivoja Stankovića. Propala je i zbirka pisama značajna za političku, kulturnu i književnu istoriju, u kojoj su bila pisma Karađorđa, Dositeja Obradovića, Sime Milutinovića, Vuka Karadžića i Đure Daničića.

Izgubljena je i ogromna zbirka štampanih knjiga od 18. do 20. veka srpskih i svetskih pisaca i naučnika. Biblioteka je imala i najpotpuniju zbirku srpskih novina, od kojih su mnoge nepovratno izgubljene.

„Ostali smo bez velikog broja kompleta novina i časopisa koji su izlazili od 1880. do 1941. godine. Zauvek je izbrisan trag o srpskom novinarstvu u kraljevini Srbiji”, kaže Kalezić. Manje je, međutim, poznato da je Narodnu biblioteku slična sudbina zadesila za vreme Prvog svetskog rata, u jednom od najtežih razdoblja u njenoj istoriji.

Narodna biblioteka se do početka rata nalazila u Kapetan Mišinom zdanju, gde su bili smešteni i Narodni muzej i Univerzitet. U njenoj zbirci bilo je preko 4.000 primeraka rukopisa, oko 135.000 različitih knjiga, 800 brojeva novina i časopisa i preko 1.200 primeraka karata, slika i druge građe. Neposredno pred rat njen tadašnji upravnik Jovan N. Tomić predlagao je da se najvažniji deo zbirke izmesti u inostranstvo. Njegova ideja nije prihvaćena, a Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova je odlučilo da se najvredniji rukopisi zajedno sa diplomatskim dokumentima sklone na sigurnu lokaciju. Ovim rukopisima se, međutim, kasnije gubi svaki trag.

Austrougarska vojska je na samom početku rata bombardovala zgradu Kapetan Mišinog zdanja, koja je u to vreme bila najviša u Beogradu. Kako bi spasla bogate zbirke Narodne biblioteke vlada Nikole Pašića je naredila evakuaciju. Vredni rukopisi i knjige su prebačeni u vagone koji su prešli put od Aleksinca, preko Niša do Kosovske Mitrovice.

Po konačnom padu Srbije ovaj „plen” je došao u ruke Austrijancima koji su najvrednije zadržali, a ostalo ostavili Bugarima. Mali deo građe zaplenjen i odnet u ove zemlje vraćen je posle rata prema odredbama iz mirovnog sporazuma. Jedan deo rukopisne građe koji je označen kao najvredniji još uvek se vodi kao nestao. Napore da se sakupe rukopisi koji su bili rasuti po evropskim antikvarnicama u periodu između dva rata obesmislilo je novo bombardovanje.

Narodna biblioteka je za manje od trideset godina dva puta uništena. „Niko u Evropi nije izgubio više spomenika nematerijalne kulture od nas u prvoj polovini 20. veka”, zaključuje istoričar Kalezić.