Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GODIŠNjICA ŠESTOAPRILSKOG BOMBARDOVANjA

Dan kada je spaljena pisana reč Srbije

U izveštaju stručne komisije iz januara 1942. godine stoji: Uništene su sve zbirke osim muzikalija i svi inventari na osnovu kojih bi mogla da se proceni šteta. Jednom rečju, nikada nije u potpunosti ustanovljeno šta je sve nestalo u plamenu
Место на Косанчићевом венцу на којем је до 6. априла 1941. била Народна библиотека (Фото Дарко Ћирков)

Sudbina Narodne biblioteke u šestoaprilskom bombardovanju Beograda predstavlja jedan od glavnih simbola rata do potpunog uništenja koji je Nemačka vodila protiv Jugoslavije. Požar je progutao oko pola miliona knjiga, među kojima su vredni srednjovekovni rukopisi, mnoga značajna dokumenta, povelje i zbirke, pisma, karte i slike koji su danima bili spakovani u sanducima i u podrumu čekali evakuaciju.

„Unapred je bilo određeno u koji manastir će ići koji rukopis, ali do evakuacije nije došlo jer jugoslovenska vlada nije želela da provocira Nemce”, kaže Nemanja Kalezić, istoričar, načelnik odeljenja u Narodnoj biblioteci Srbije. U metežu nakon bombardovanja, biblioteka koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu danima je gorela, dok nije izgorela do temelja.

O tome šta je sve uništeno u Narodnoj biblioteci u izveštaju iz januara 1942. godine koji je sastavila stručna komisija stoji: Sve zbirke osim muzikalija i svi inventari na osnovu kojih bi mogla da se proceni šteta. Jednom rečju, nikada nije u potpunosti ustanovljeno šta je sve nestalo u plamenu.

Od preko 1.300 rukopisnih knjiga i starih dokumenata spasene su svega tri knjige: „Zbornik srpskih životopisa” koji je bio pozajmljen, „Skraćena sintagma Matije Vlastara i Zakonik cara Dušana” koji se nalazio u Muzeju kneza Pavla (sadašnjem Narodnom muzeju) i „Zbornik” iz 18. veka koji je vraćen 1943. godine, ali se nije sačuvao. U biblioteci je bilo preko sto rukopisnih knjiga na pergamentu, među njima i vredna jevanđelja. Nepovratno su nestali i rukopis iz prve polovine 15. veka koji je sadržavao „Slovo ljubve” despota Stevana Lazarevića, knjige o životima srpskih kraljeva i kraljica, povelja cara Dušana, dokumenti iz Zete iz vremena Crnojevića i dokumenti o Srbima pod Austrijom, dela stare srpske književnosti, zbirka turskih dokumenata o Beogradu i Srbiji, rukopisi sa korekturama pisaca, među njima „Došljaci” Milutina Uskokovića, „Zona Zamfirova” Stevana Sremca i „Priče” Borivoja Stankovića. Propala je i zbirka pisama značajna za političku, kulturnu i književnu istoriju, u kojoj su bila pisma Karađorđa, Dositeja Obradovića, Sime Milutinovića, Vuka Karadžića i Đure Daničića.

Izgubljena je i ogromna zbirka štampanih knjiga od 18. do 20. veka srpskih i svetskih pisaca i naučnika. Biblioteka je imala i najpotpuniju zbirku srpskih novina, od kojih su mnoge nepovratno izgubljene.

„Ostali smo bez velikog broja kompleta novina i časopisa koji su izlazili od 1880. do 1941. godine. Zauvek je izbrisan trag o srpskom novinarstvu u kraljevini Srbiji”, kaže Kalezić. Manje je, međutim, poznato da je Narodnu biblioteku slična sudbina zadesila za vreme Prvog svetskog rata, u jednom od najtežih razdoblja u njenoj istoriji.

Narodna biblioteka se do početka rata nalazila u Kapetan Mišinom zdanju, gde su bili smešteni i Narodni muzej i Univerzitet. U njenoj zbirci bilo je preko 4.000 primeraka rukopisa, oko 135.000 različitih knjiga, 800 brojeva novina i časopisa i preko 1.200 primeraka karata, slika i druge građe. Neposredno pred rat njen tadašnji upravnik Jovan N. Tomić predlagao je da se najvažniji deo zbirke izmesti u inostranstvo. Njegova ideja nije prihvaćena, a Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova je odlučilo da se najvredniji rukopisi zajedno sa diplomatskim dokumentima sklone na sigurnu lokaciju. Ovim rukopisima se, međutim, kasnije gubi svaki trag.

Austrougarska vojska je na samom početku rata bombardovala zgradu Kapetan Mišinog zdanja, koja je u to vreme bila najviša u Beogradu. Kako bi spasla bogate zbirke Narodne biblioteke vlada Nikole Pašića je naredila evakuaciju. Vredni rukopisi i knjige su prebačeni u vagone koji su prešli put od Aleksinca, preko Niša do Kosovske Mitrovice.

Po konačnom padu Srbije ovaj „plen” je došao u ruke Austrijancima koji su najvrednije zadržali, a ostalo ostavili Bugarima. Mali deo građe zaplenjen i odnet u ove zemlje vraćen je posle rata prema odredbama iz mirovnog sporazuma. Jedan deo rukopisne građe koji je označen kao najvredniji još uvek se vodi kao nestao. Napore da se sakupe rukopisi koji su bili rasuti po evropskim antikvarnicama u periodu između dva rata obesmislilo je novo bombardovanje.

Narodna biblioteka je za manje od trideset godina dva puta uništena. „Niko u Evropi nije izgubio više spomenika nematerijalne kulture od nas u prvoj polovini 20. veka”, zaključuje istoričar Kalezić.

 

 

 

 

 

 

Komentari48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DRAGAN
Bombardovanjem biblioteke nije samo nama naneta VELIKA šteta nego celoj svetskoj kulturnoj baštini...malo me podseća na hladnokrvan odnos "svetskih hrišćana" kada su nam uništavani Krstovi i Crkve koje su ,bar na papiru, i njihovi simboli-kakvi su to strašni dvostruki standardi !
deda demencije i unuk donacije
@dragan stanic, Poštovani, nakon tri, s pravom primjećujete, zakašnjele, nedjelje čekanja na uklanjanje knjiga, uslijedilo je 76 godina narodne sramote koju pokazuje fotografija uz tekst.Kao i danas preko jednu deceniju zamandaljeni Narodni muzej u Beogradu. Ovakvom narodnom obrazu posvećen je Markovićev "Sabirni centar".
Dragan Pik-lon
Danas,jasno izlazi na povrsinu(iznad mulja), da su Nemci studiozno spalili srpsku pisanu rec,6.aprila.Dok su bosnjacku i hrvatsku rec, bacali u vidu letaka u NDH i Vilajet njihovog Cvijeca!Zato ovi "Jezici"'postadose evropejski i belosvetski!Jos fali ''kosovarski"'koji ce spasiti svetsku kulturnu bastinu!?!?!?
035
За Milivoje Radaković : primadba bilbioteku iujednoj речи лапсус калами , виде "савесни" у истој реченици !
Aца Дорћолац
Стога вас у то име молим макар користите српско писмо, које полако али сигурно иде ка циљу који су Ватикан и Аустро Угарска и НДХ и КПЈ утврдили. Покажимо свима колико смо свестни и савесни према својој и светској баштини. Хвала.
Milivoje Radaković
Jedna primadba, drugari - biblioteka nije izgorela 6-og aprila, nego u noći 9-og na 10-ti. Nije izgorela zato što su je dušmani bombardovali, nego zato što u čitavom Beogradu nije bilo nikoga koga je bilo briga za bilbioteku, knjige i kulturno blago za kojim od tada naovamo šmrckamo! Kladim se da bi, da se to dogodilo iujednoj drugoj evropskoj prestonici, a mnoge su bombardovane, hiljade dobrovoljaca spasavale svoje kulturno blago! Šta mislite?
Аца Дорћолац
Да, Миливоје, свестан сам да ваше писмо није правописно, изузев у неким малограђанским круговима. Као што на сопстевеном примеру уочисте грешке при куцкању су могуће. А, вашу тезу да узрок пожара( бомбордери ) није пироман него ватрогасац ( становништво које је изненада засуто бомбама са свих страна и не зна где му је глава ), нећу коментарисати, јер осећам поветарац ауто шовинизма( ако сте уопште Србин ) како провејава вашим коментарима- а то не сматрам здравим осећањем. Да сте искрено заинтересовани за очување културног добра нашег народа били би критички конструктивни а не деструктивни ...пишући тим по наш језик накарадним писмом. Није вас погодила моја грешка у писању, ...и ви то добро знате зашто.
Аца Дорћолац
iujednoj?!
Prikaži još odgovora
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Za Crnogorca iz Vojvodine Ziveti u Lovcencu u Vojvodini je tesko razumeti Srpsku istoriju. Mesto Lovcenac ,kao i dobar deo Somborskog podrucja , je koloniziran Crnogorcima iz okoline tadasnjeg Titovrada koji su bili privilegisani komunisti nakon 1945. Njihov odnos prema tradicionalnoj Srpskoj kulturi i nasledju bio je jako stetan kao i surova vlas UDB-e koja je bila u njihovim rukama. Taj mentalitet je nazalost jos uvek zadrzan kod pojedinaca koji se nisu promenili sa vremenom .Da nije bilo Srpske dragocenosti koje su unistene u toj biblioteci ne bi bilo ni danasnje Srbije.U Vojvodini bi se govorilo Nemacki i ne bi postojao nekakav Lovcnenac. Zasto Crnogorska kolonija u Vojvodini ? Sta kaze zakon Srbije i Srpski narod ?
Dugi
Sretene, zasto ti je 'kao Crnogorcu koji zivi u Vojvodini tesko razumeti Srpsku istoriju'? Moji su iz Srbobrana, a mnogi Srbobranci su ozenili devojke Crnogorskog porekla iz Vrbasa, pa nevidim da imaju problem sa medjusobnim razumevanjem. Vecina devojaka se doduse sada izjasnjavaju kao Srpkinje
Milivoje Radaković
"Zasto Crnogorska kolonija u Vojvodini ?" Pa, mogao je neko isto tako da pita "zašto srpska kolonija" onda kada su Habsburzi naselili Srbe u taj kraj. Slažem se da organizovana kolonizacija nije najsrećniji način da ljudi migriraju, ali migracije su nužne i neizbežne. Vredni, pošteni i valjani ljudi neće imati problema da žive jedni pored drugih bez obzira na to ko su, šta su i odakle su, dok će dokonom ološu uvek i dlaka da smeta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.