Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povratak Levija na mesto klevete

Francuski veteran intelektualnog šou-biznisa i vatreni zagovornik vojnih intervencija po svetu, uključujući i one u BiH i Srbiji, biće gost festivala Beldoks u Beogradu sa filmom o kurdskim borcima u Iraku
Анри Леви на првој линији (Видео исечак)

Novi rat, nova avantura za Bernara Anrija Levija.

Nakon Bosne, Avganistana, Gruzije, Libije i Ukrajine evo ga u Iraku, među Kurdima, u filmu „Pešmerga”, koji će 10. maja biti prikazan na festivalu dokumentarnog filma „Beldoks” u Beogradu.

Organizatori očekuju dolazak Bernara Anrija Levija na beogradsku premijeru (svetsku premijeru je imao u Kanu prošle godine).

Ne dolazi privatnim avionom, već mu je po želji obezbeđena karta u biznis klasi. „Film me je zanimao ali mi je još atraktivnije bilo da ga predstavi sam autor.

Insistirao sam kod njegovog agenta u Tel Avivu Filipe Kovarski i dobio od nje potvrdu da će doći”, kaže Mladen Vušurović, direktor festivala. „Pošto je reč o filozofu zanimljivo će biti da odgovori na pitanje da li u modernom vremenu rat može da bude deo rešenja”, dodaje Vušurović koji je Levija pozvao da učestvuje na panelu „Kreacija naspram destrukcije”.

Jedan od najžešćih zastupnika bombardovanja Srbije, filozof koji je Aliju Izetbegovića predstavio svetu kao heroja, prvi put će boraviti u Beogradu nakon kratkog pojavljivanja 2001. godine na promociji dokumentarnog filma „Bosna” u bioskopu Reks koja je izazvala žive reakcije.

Ratovi su probudili filmske ambicije ovog „veterana intelektualnog šou-biznisa”, kako ga nazivaju njegovi kritičari u Francuskoj. Kao i u prethodnom dokumentarnom filmu o Libiji, u kome se skromno postavio na čelo borbe protiv diktatora koji „sprečava napredak demokratije” i ovde sebe vidi na prvim linijama borbe protiv Islamske države, uz vojne snage iračkog Kurdistana (pešmerga).

Dok lokalni snimatelji rizikuju život da bi uhvatili kadrove koji će zaustaviti dah publike u Kanu, Levi povremeno uskoči u kadar da bi pokazao da je zaista bio tu, kao u trenutku kada vojnom zapovedniku, u kome vidi neku vrstu kurdskog Masuda ili Izetbegovića, poručuje da se čuva jer je njegovim vojnicima potreban general.

Situacija je ozbiljna, odbrana civilizacije je u pitanju, ali francuski monden iz visokog društva ne zaboravlja na imidž, bilo da su u pitanju pariske gala večere ili ratni pohodi. Među vojnicima u maskirnim uniformama pojavljuje se u odelu skrojenom po meri, sa besprekorno belom košuljom podignutog okovratnika, stil koji brižljivo neguje, poput kakvog Karla Lagerfelda francuske intelektualne scene.

Rat je za njega prilika za samopromociju, teren na kome projektuje svoju viziju angažovanog intelektualca. Sebe zamišlja u ulozi Hemingveja ili Sartra dok u jednom od pariskih hotela sa pet zvezdica u kome ima sobu kada želi da se osami piše dugačke monologe za svoje filmove koji kipte od fraza.

Levi neće da bude samo posmatrač, on hoće da bude deo akcije, pa dolazi naoružan dronovima koji izviđaju neprijateljski teren. Rat je uzbudljiva avantura koju će prepričavati u pariskim salonima.

Ovoga puta nema novinara, nezgodnih svedoka njegove borbe za „pravednu stvar”, kao što je to bilo u Gruziji, kada su mu se na putu ka Tbilisiju od snopova sena koje su seljaci zapalili pričinila sela koja je spalila ruska vojska.

U predahu borbe Levi odlazi u lokalni turizam, gde otkriva da je nekada sve bilo lepo, da su ljudi različitih vera živeli zajedno, da porodice jevrejskih trgovaca nisu imale problema sa muslimanskim susedima, da su hrišćani tu živeli od pamtiveka. Obilazi ostatke jevrejskih grobnica, pokazuju mu most sinagoge, religiozno ulazi u kuću u kojoj je rođen jedan izraelski ministar odbrane. Sve to su poremetili radikalni islamisti čije je uporište Mosul, „grad zla” na koji njegovi štićenici spremaju napad.

U njegovoj idealizaciji rata „naši borci” su plemeniti, neustrašivi ratnici koji okupljeni oko vatre pevaju pred sutrašnju bitku i lepe mlade ratnice koje protivnicima uteruju strah u kosti. Pojedinačne sudbine su tu u službi ideje o borbi dobra protiv zla, civilizacije protiv varvarstva, za čovečanstvo, za „našu stvar”, koja je u Levijevom slučaju beskompromisna odbrana zapadnih interesa, pre svega američkih.

Francuski „mislilac” se odavno stavio u ulogu viteza intervencionizma, politike koja je dovela do uništenja čitavih zemalja, od kojih je Irak jedan od najtragičnijih primera. Kao što je 2001. govorio o „munjevitoj pobedi” američke strategije u Avganistanu i neslavnom debaklu talibana, a deset godina kasnije o „pravednom ratu” u Libiji na koji je podsticao tadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija, tako se sada stavlja u odbranu nezavisnog Kurdistana.

U Avganistanu danas veći deo teritorije drže talibani, Libiju je zapadna vojna intervencija gurnula u haos, a posledica ovih ratova je nezapamćeni talas migranata koje danas zadržavaju pred vratima Evrope. Otiđite u napuštena skladišta u centru Beograda pa ih pitajte.

U Iraku je američka okupacija i varvarsko ponašanje u zloglasnim zatvorima otvorilo put Islamskoj državi protiv koje se sada bore njegovi štićenici. 

Francuski intelektualac nikada nije doveo u pitanje posledice ove politike, naprotiv, sve koji joj se suprotstavljaju naziva fašistima i nacistima (Čomski je za njega manijakalni negacionista).

Rat se nastavlja, show must go on.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vidovdan
Anri Levi bi u Srbiji trebalo da bude persona non garata.Umesto toga, ovog narcisoidnog"filozova" kojeg odlikuje ogromna potreba de se vidi i cuje i onda kada pametni cute, dovodimo u Beograd na festival dokumentarnog filma "Beldoks." Ovog "filozofa" od svih filozovofkih tema najvise interesuje "filozof" Anri Levi. Mora da je ovaj "filozof" mentalno bolestan jer se izkljucivo bavi svojim bolesnim EGO-m, podstrekuje ratove da bi, onda, "skockan" i upeglan kao najelegantiji pariski kelner, uskakao u "opasne" kadrove i tako dokumentovao da je spreman i zivot da rizikuje za svoje ideale.Ova mizerna protuva naziva Comskog"manijakalni negacionista." Levi, koji je olicenje manipulativnog psihopate, trebalo bi da sa ogromnim postovanjem izgovara ime Naoma Comskog.U stvari, trebalo bi da ga bude sramota sto se uopste usudio da pomine ime ovog velikog filozofa, lingviste, humaniste... Ali, ne zna Levi za sramotu. Levija interesuje samo Levi. Zao mi je sto i direktor festivala ne zna za sramotu.
035
Двозуба Србија још једном тријумфује над Безубом Србијом , Дракула ће им пренети нове трендове ЕУ према колонатима : упропашћене земље препустити на обраду полуслободним домороцима уз накнаду за камате , консалтинг и интелектуална права , колоквијално 1/3 од приноса . Осим права да напусте земљу , колони имају и друга права ...
Crni Rok
Sto bi nas narod rekao: "Ovaj je nedokazan"...a izigravati domacina ovakvom - ajme...gde nam je pamet?
Dragisa
Да ли су србима толико испрани мозгови да прихвате и пруже гостопримство овој протуви ? Он од свих народа на свет највише мрзи србе и русе. Најправилније би било забранити му долазак у Србију.
катана
Мазохизам је код Срба малтене чојство.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.