Depresija pogađa pet odsto stanovništva Srbije

Veliki problem je što se depresija često ne prepoznaje i što se postavljaju druge dijagnoze, istakao je dr Milan Latas, zamenik direktora Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, naglasivši da ljudi kada se iznerviraju obično kažu da su u depresiji, ali da je pravi simptom bolesti kada postaju nezainteresovani za svet oko sebe i kada to traje više od dve nedelje u kontinuitetu.

On je na skupu povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” dodao da se depresija može lečiti i da psihijatri mogu pomoći, ali da je važno da se ljudi ne plaše da im se obrate.

– Imamo zadatak da približimo javnosti kako da prepoznaju rane znake ove bolesti kako bi krenuli sa terapijom, a važno je da ljudi razgovaraju međusobno o svojim osećanjima – kaže dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta „Batut”.

Prema „Studiji opterećenja društva bolešću u Srbiji”, baziranoj na danima izgubljenim zbog nesposobnosti usled depresije, među 18 odabranih poremećaja zdravlja depresija je bila na četvrtom mestu i primećeno je da više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na petom mestu.

I u Evropi se beleže kako društvene, tako i ekonomske posledice depresije. Samo direktni i indirektni troškovi lečenja depresije u Evropi procenjeni su na 118 milijardi evra ili 253 evra po stanovniku i čine jedan odsto evropskog bruto nacionalnog proizvoda. Osobe sa depresijom gube 5-6 sati produktivnog radnog vremena nedeljno, ranije odlaze u invalidsku penziju, a ukupni ekonomski gubitak, kao posledica bolesti, iznosi 36,6 miliona evra.

Lekari upozoravaju da se depresija u detinjstvu više ne smatra retkom pojavom jer se bolest u ovom uzrastu kreće u rasponu od 0,5 do 2,5 posto, s tim da je češća kod adolescenata i iznosi tri do četiri odsto.

Najnovije studije pokazuju tendenciju pomeranja prvih simptoma depresije prema sve mlađem uzrastu. Smatra se da oko 12 odsto adolescenata i tri odsto dece doživljava simptome depresije, pri čemu do puberteta nema značajnijih razlika u učestalosti depresije među polovima.

Rizik od depresije povećava se dva do četiri puta posle puberteta, posebno kod osoba ženskog pola. Podaci pokazuju da 40 do 70 odsto mladih uzrasta od 15 do 24 godine sa depresijom najčešće ima još neki mentalni poremećaj, a uglavnom su to poremećaji u vezi sa zloupotrebom sredstava koja stvaraju zavisnost.