Helenik petroleum ostaje u Srbiji

– Energetika nije samo nafta, nego struja, gas i obnovljivi izvori energije. Zbog toga je interes „Helenika” da se dalje transformiše i počne da se bavi proizvodnjom struje i gasa. Imamo sunce i vetar i planiramo da ulažemo i u čistu energiju. Sve što se bude radilo na nivou cele „Helenik petroleum kompanije”, radiće se i u EKO Srbija. Obezbeđen je novac Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj za ulaganja u zelenu energiju. A tehnologija postoji – kaže Stergiulis.

„Helenik petroleum” želi da bude prvi u širenju delatnosti, jer to nije interes samo ove naftne kompanije, već i vlada zemalja u kojima će se ovaj biznis širiti, zaključio je on posle dvodnevnog energetskog skupa o preradi, skladištima i tržištu nafte i derivata u jugoistočnoj Evropi, koji je organizovao Institut za energiju Soluna.

– Veliki deo budžeta puni se novcem od nafte. Širenjem poslova i na druge oblasti energetike i kompanije i vlasti će biti samo na dobitku. Ova transformacija neće početi sutra, ali u narednih 20 i 30 godina kompanije ozbiljno moraju da se transformišu, ukoliko žele da nastave uspešno da posluju – ističe prvi čovek „Helenik grupacije”.

Upitan da li su zadovoljni dosadašnjim poslovanjem u Srbiji i koliko uvoz goriva iz Grčke pruža mogućnosti da ovo gorivo bude konkurentno u Srbiji, Vuk Radović, direktor „Helenik petroleuma” za Srbiju, objašnjava da u našoj zemlji ima mesta za još bolje pozicioniranje ove kompanije.

– Srbiji nedostaje 400.000 tona dizela. NIS proizvodi oko 1,1 milion tona, a potrebe domaćeg tržišta su 1,5 miliona. Tu vidimo sebe, jer proizvodimo gorivo najvišeg evropskog kvaliteta. Ukoliko bi bio pušten naftovod od Soluna do Skoplja, troškovi transporta do Srbije bili bi manji, što bi osetili krajnji kupci goriva – kaže Radović.

U ovom času „Helenik” u Srbiji pokriva sedam odsto tržišta. Namera je da se udeo poveća, kaže on.

– Realno gledajući „Helenik” je drugi po konkurentnosti. Rešavanjem pitanja naftovoda (o kome sada ne može da se pregovara zbog toga što Makedonija nema vladu), naša pozicija bila bi bolja – objašnjava Grigoris Stergiulis

Iako i sami imaju problem s rafinerijom u Skoplju, koju su kupili, ali ne radi zato što ne mogu s tamošnjim vlastima da se dogovore oko puštanja u rad naftovoda Solun–Skoplje, Stergiulis se ne slaže s spekulacijama da u Evropi ima viška rafinerijskih kapaciteta i da rafinerije treba zatvarati.

Na pitanje da li će se „Turski tok” graditi do Soluna, on kaže da se ta deonica već radi i da je cilj „Helenika” da ubuduće što više struje dobija iz gasa, te da im je zato ovaj energent potreban.

– Namera „Helenika” u Srbiji jeste da se ne zaustavlja samo na prodaji goriva na pumpama, nego da se delatnost širi – zaključuje Stergiulis.