Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NEDELjNIK

Do poslednje Todorićeve suze

Ako ostane bez „Agrokora”, hrvatski tajkun nastaviće da živi u dvorcu grofa Kulmera i utehu će naći u sauni ili vinskom podrumu. Maržu na njegovu tugu platiće i 11.000 srpskih radnika

„Tolika sekiracija za hrvatsku firmu”. Ovo je jedna od najčešćih zamerki koju su čitaoci upućivali „Politici”, koja već mesecima prati dužničku dramu u kojoj se našao najveći regionalni biznismen Ivica Todorić.

Za Todorića ne brinem. Sve i da poverioci, iz svih privrednih registara ovog regiona izbrišu njegovo ime i da zbog dugova ostane bez poslovne imperije koju je decenijama gradio, Todorić će sa porodicom nastaviti da živi u dvorcu grofa Kulmera u Šestinama na severnom brdovitom obodu Zagreba. Enterijer uređen u stilu 18. veka, terasa sa koje puca pogled na pola Zagreba, vinski podrum s lovačkim trofejima, bazen i saune – već će nekako zalečiti ožiljke na ranjenom Todorićevom kapitalističkom srcu.

Ali šta će biti sa radnicima koji su na njegovom platnom spisku? U Srbiji u kompanijama koje posluju u okviru ovog koncerna radi 11.000 ljudi. To je dvostruko više nego u „Železari Smederevo”. Upravo oni će u Srbiji platiti maržu na Todorićeve suze. Police njegovog trgovinskog lanca „Merkator S”, u okviru koga posluju „Roda” i „Idea”, svojom robom puni više od 600 ovdašnjih dobavljača. Dve trećine njih čine mala i srednja preduzeća. Za mnoge – nemogućnost da naplate svoju robu značilo bi i automatsko brisanje sa privredne mape Srbije. Tugu hrvatskog tajkuna otplatiće do poslednje Todorićeve suze. Kao što su onomad platili maržu na Miškovićeve. Šta će biti sa „Frikomom”, zrenjaninskim „Dijamantom”, „Mg mivelom”, Kikindskim mlinom i „Novom slogom”? „Agrokor” je danas sve, osim privatnog problema prezaduženog hrvatskog tajkuna.

Dragan Stojanović

Problem „Železare Smederevo”, na primer, aktuelna vlast pokušavala je da reši tako što je prevrnula i nebo i zemlju i preko pola sveta za rukav vukla kineski „Hestil”. U slučaju „Agrokora” državi su vezane i ruke i rukavi. Em je reč o privatnoj firmi, em o stranom investitoru. I pošteno govoreći, jedino što država može je da prati da li Ivica Todorić u Srbiji poštuje srpske zakone. Naročito onaj o rokovima plaćanja. Da li na vreme plaća porez, izmiruje obaveze prema radnicima i dobavljačima. Premijer Aleksandar Vučić održao je juče sastanak sa „Agrokorovim” dobavljačima. Ministar trgovine Rasim Ljajić i ranije je pozvao sve one koji imaju problema u naplati da mu se jave. Ali, država treba da zna da je malo onih privrednika koji će o tome govoriti javno. Dobavljači su uplašeni i u strahu da neće uspeti da naplate svoja potraživanja ako svoje odnose sa velikim trgovinskim lancem počnu da rešavaju preko medija. U „Merkatoru S” uveravaju da je sve u najboljem redu, da se rokovi plaćanja poštuju, da je reč o posebnom privrednom društvu koje ostvaruje dobit i koje nije bilo garant za krovne kredite koncerna. Ako naša država zaista želi da zna u kakvom su stanju bilansi ovdašnjih Todorićevih firmi nek na sastanak, umesto uplašenih dobavljača, pozove bankare. Oni koji su Todoriću pozajmili pare, već su prebrojili sva njegova krvna zrnca. Čisto sumnjam da su zaposleni u odeljenju za procenu rizika ovdašnjih banaka toliko bezbrižni i optimistični kada je o hrvatskom tajkunu reč.

Ima neke simbolike u tome što je konsultantska kuća „Alvares i Maršal” koja je restrukturirala „Liman braders”, sada od ruskih banaka dobila zadatak da iz krize izvuče Todorićeve firme. Možda će zvučati preterano, ali ono što je „Liman braders” bio za Ameriku, to je „Agrokor” za ovaj region. Sa 60.000 radnika, više od 60 kompanija i godišnjim prihodom od 6,5 milijardi evra u regionu, koncern je postao previše veliki da bi propao. Šta ako se ostvari najgori scenario i Todorić pukne? Slom koncerna sa sobom će povući nadole i privredni rast u regionu. U Hrvatskoj već postoje procene da će umesto očekivanih tri, rast ekonomske aktivnosti biti nula odsto. S finansijske ivice, zajedno sa Todorićem, leteće i radnici i kreditori i dobavljači. U najboljem slučaju, pašće tražnja. Jer, u kriznim situacijama ljudi se uzdržavaju od potrošnje. A to će opet gušiti privredni rast u regionu.

Fitilj nad glavom Ivice Todorića ovih dana uveliko gori. Kompletan dug i kamata po osnovu emitovanja rizičnih PIK obveznica (payment in kind) na naplatu dospevaju u maju 2018. godine. Reč je o rizičnom finansijskom instrumentu koji investitori nazivaju „vremenskom bombom” koja u jednom trenutku može da eksplodira. Ukoliko Todorić u jednom danu hedž fondovima, koji su kupili PIK obveznice, ne bude na gomili i u kešu mogao da plati pola milijarde evra, ostaće bez firme. Jer kada je 2014. godine emitovao ove rizične papire, Todorić je sopstvenom imovinom garantovao da će vratiti dug. Založivši veći deo „Agrokora”, njegov gazda je kao u ruletu, sve žetone stavio na jedno polje. Tako je Todorić u dužničkom kazinu zaigrao na sve ili ništa sa hedž fondovima i firmu koja vredi nekoliko milijardi evra na kocku stavio zbog 485 miliona evra zajma.

Sa ove vremenske distance, jasno je šta je Todoriću pomutilo razum. Godinama je goreo od želje da kupi slovenački „Merkator”, ali je politički otpor Slovenaca bio veliki. Karte su mu se konačno otvorile početkom 2014. godine. Todoriću se poklopilo sve, osim para. Nije ih imao. Da bi zatvorio finansijsku konstrukciju, vlasnik „Agrokora” upustio se u ovaj rizičan finansijski eksperiment.

I sve ovo što sada gledamo, uključujući i aktivno učešće ruskih banaka, koji su „Agrokoru” pozajmili više od milijardu evra, samo je pokušaj da Todorić proleće dočeka na nogama. Jer, iako su Rusi „Agrokoru” pozajmili više, njihov kolateral je manji i očigledno se nisu tako dobro obezbedili kao hedž fondovi. Zato sada i imaju interes da dodatno finansiraju prezaduženog Todorića i pomognu mu da vrati PIK kredit. Jer, u suprotnom i oni mogu da potonu zajedno s njim u maju 2018. godine.

U hrvatskoj javnosti se to što su ruske banke, koje su u državnom vlasništvu, imenovale Antonia Alvaresa Trećeg da restrukturira koncern, tumači kao širenje ruskog uticaja. Kao da je sam Putin seo u upravu „Agrokora”. Kako bi se taj uticaj smanjio, hrvatski Sabor je po hitnom postupku usvojio „leh Agrokor”, zakon o sistemski važnim kompanijama koji državi omogućava imenovanje privremene uprave u firmu. Tamošnje vlasti objašnjavaju da je usvajanje ovog propisa, koji mnogi izjednačavaju sa „nacionalizacijom”, samo plan Be, koji će se primeniti u slučaju da Alvaresov plan A ne uspe.

Ovaj zakon nije nikakav plan Be. On je samo u pisanoj formi dokaz da političari najlepše mišljenje imaju o sebi.

Baš da vidim tog eksperta koji sedi u vladi Andreja Plenkovića koji će znati da upravlja „Agrokorom”. Ako to Todorić nije znao i ako Antoniju Alvaresu Trećem, koji 25 godina restrukturira privatne i državne firme, ne bude pošlo za rukom. Po svemu sudeći, Todorić i hrvatska država, će izaslaniku ruskih kreditora vezati ruke.

Još veći problem je to što i sam Todorić o menadžerskim sposobnostima političara ima bolje mišljenje nego o sebi. Kako drugačije objasniti  to što je u petak popodne tražio aktiviranje „leh Agrokora”. Sve što sam za 40 godina zaradio, predajem državi, poručio je ovaj hrvatski privrednik. Čovek koji je biznis decenijama gradio uz pomoć političkih veza na kraju je svoj posrnuli gigant „donirao” političarima. Ili, što bi rekli u kazinu, kako došlo, tako i otišlo.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelisaveta
Tipican scenario i sudbina novokomponovanog kapitaliste.Sta mu je trebalo toliko proizvodnih i trgovackih firmi.Cisto lecenje kompleksa nize vrednosti. Iz opanaka u dvorac!
Raca Milosavljevic
... Todoric je politicko-drzavni projekt i tu je sve jasno ....samo sto nasoj eliti koja rasprodaje sta stigne,naravno sve za dobro drzave Srbije kao nije jasno i kao se sekira i bori za nesto ... s
ВНИ
Да је било политике минимума интеракције са Хрватском, данас најмање 11000 глава не би болело.
srbin
Todoric se kockao sa svojom firmom koju je , ovako ili onako, sam stvorio. Srpska politicka "elita" od 2000. god. vodi politiku po kojoj sve treba prodati, stranim investitorima, a onda (samo oni, oligarhija) ziveti od ubiranja poreza i pljacke gradjana kroz razne namete, takse, poreze i kazne. Uz ovu pricu mozemo da dopisemo i pricu o Goši. Drzava je prodala firmu i smatra da je uz firmu prodala i radnike. Ti radnici , podajom firme u kojoj rade su ocigledno izgubili i sva radnicka i ljudska prava . Godinama idu na posao a platu ne primaju. Za drzavu ne postoji zakon o radu, npr. Za strane "investitore" ne vaze zakoni ove zemlje. Ni zakon o radu ni drugi finasijki zakoni. Mogu da koriste radnike kao robove. Mogu da ne izmiruju obaveze prema dobacljacima ... sve do pucanja. Radnici s druge strane imaju pravo da se vesaju, za to niko izgleda nece odgovarati. I ? Šta cemo sada ?
Mirko
Eto tako pljačkamo jedni druge u bivšoj SFRJ. Neće valjda naš premijer više favorizovati ovakve strane investitore koji hoće da otmu i crno iza nokata. Moramo se okrenuti svom znanju,svom narodu i svojim interesima. Imali smo prošle godine "Muru" koja je dobila pozamašne subvencije da zaposli radnike "Prvoga maja" a onda ih ostavila bez plata i zdravstvenog osiguranja. Danas imamo "Gošu" koja radi isto. Kažu to je privatna kompanija. Kako je moguće da privatna kompanija tri godine ne plaća poreze i doprinose zaposlenima. To nije moguće bez podrške vlasti. Takve firme koje neko upropasti država odmah treba da stavi na doboš ili ih preuzme umesto neizmirenih obaveza. Kako je dao pomoć od 60.000,- dinara zaposlenima i ko će da vrati taj novac bedžetu. Izvršitelji za najmanji dug sirotinji stavljaju stanove na doboš, a država ne može da uradi isto za dugove koji se godinama ne plaćaju. Jednom moramo početi da pokazujemo da smo ozbiljna džava i kada dugujemo i kada su nam dužni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.