Amerika u Orbanovom pritisku na CEU vidi Rusiju

Pravi razlog zabrinutosti Sjedinjenih Američkih Država zbog stupanja na snagu novog mađarskog zakona o visokom školstvu, kojim se zahteva da strani univerziteti ispune u Mađarskoj određene uslove, počiva na bojazni da se Budimpešta politički sve više približava Moskvi.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Hojt Brajan Ji, koji se nalazi u Budimpešti kako bi razgovarao o položaju Centralnoevropskog univerziteta (CEU), čiji je osnivač američki milijarder mađarskog porekla Džordž Soros, za Rojters je rekao da zakon „cilja veoma jasno i preteći… ovu američko-mađarsku instituciju”, da su zahtevi mađarskih vlasti previsoki i da bi prouzrokovali velike finansijske troškove, kao i da Vašington nema nadležnost u toj sferi.

U ponedeljak je predsednik Mađarske Janoš Ader potpisao zakon, koji je tim potpisom stupio na snagu, a kojim se zahteva da strani univerziteti poseduju kampus u svojim matičnim zemljama i da je neophodno da vlade potpišu bilateralni sporazum.

Iako se novi zakon odnosi na poslovanje 28 inostranih univerziteta koji posluju u Mađarskoj, Vašington i Brisel takozvani Sorosov univerzitet smatraju glavnom metom mađarskih vlasti, a ovaj zakon merom uz pomoć koga bi ga na kraju zatvorili. Mađarske vlasti su objavile da su spremne da u predviđenom roku razgovaraju sa svakom vladom čiji su građani zainteresovani da i dalje imaju univerzitete u Mađarskoj.

Odgovarajući na pitanje Rojtersa da li ovaj zakon „gura” Budimpeštu bliže Moskvi, Ji je rekao da „Stejt department, naravno… veoma pažljivo prati šta Rusija radi u regionu ili šire na Balkanu”. Visoki američki zvaničnik je ipak napomenuo da su, što se tiče odnosa sa Mađarskom, i dalje veoma bliski saveznici i da očekuje da će se tako i nastaviti.

Proteklih godina Rusija je donela zakone kojima se zahteva jasno poslovanje stranih institucija i nevladinih organizacija, odnosno pružanje na uvid informacija o tome ko i u kom iznosu finansira te institucije. Mađarska je predložila sličan nacrt zakona o nevladinim organizacijama, zbog koga se takođe našla na meti kritika zapadnih vlada.

Mađarski predsednik, kome je prošlog meseca parlament izglasao poverenje i za drugi predsednički mandat, u saopštenju je naveo da je zakon u skladu sa mađarskim ustavom, kao i sa međunarodnim ugovorima i direktivama EU, i da samim tim nije u suprotnosti sa pravom na slobodu obrazovanja ili autonomijom visokoškolskih ustanova. Ader je pozvao vladu da počne razgovore sa predstavnicima institucija koje bi trebalo da ispune zakonske zahteve.

Više desetina hiljada demonstranata je u nedelju zahtevalo da predsednik preispita ustavnost ovog zakona ili da ga vrati na doradu parlamentu.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji je devedesetih godina i sam bio stipendista ovog univerziteta, za koji Rojters navodi da je imao cilj da pomogne tranziciju Mađarske od komunizma ka demokratiji, optužio je Centralnoevropski univerzitet da posluje u nelojalnoj konkurenciji jer njegove diplome priznaju i mađarska i američka vlada.

Lider vladajuće poslaničke grupe Fidesa Lajoš Kosa je rekao da je ovaj univerzitet „samo strana u sporu” između mađarske vlade i američkog finansijera Džordža Sorosa” i da se glavni spor odnosi na migracije „otkako su zaoštreni odnosi između mađarske vlade i ’carstva’ pod kontrolom Sorosa”, On je naglasio da Mađarska ne želi da zatvori univerzitet i da se, ako ima volje, može postići dogovor.

„Jedino što treba uzeti u obzir jeste da ova građevina (univerzitet) radi van propisa. Džordž Soros, takođe, mora da poštuje pravila u Mađarskoj”, zaključio je Kosa.

Danas će o mađarskom zakonu raspravljati i Evropska komisija. Kakav stav će zauzeti naslućuje se iz stava komesarke za pravdu Vere Jurove koja je izrazila bojazan da Mađarska ulaže napore da smanji uticaj civilnog društva i oslabi politički pluralizam.

Ona je novinarima rekla da ne bi pomoglo da EK preduzme „administrativne korake” ili pokrene proceduru protiv članice EU „ako ljudi ne pokažu snažno negodovanje zbog postupaka svoje vlade”.

„Srećna sam što vidim da su ljudi tamo hrabri, otvoreni, glasni i vidljivi”, istakla je Jurova govoreći o učesnicima protesta u Mađarskoj, preneo je portal „Evroaktiv”.

Sudeći prema izjavama mađarskih visokih zvaničnika, Budimpešta za sada nema nameru da popusti pred naletom američke i briselske „zabrinutosti”. Šef diplomatije Peter Sijarto je povodom zakona o visokom školstvu i nacrtu zakona o transparentnosti organizacija koje primaju novac iz inostranstva rekao da je vlada spremna da pruži informacije svakome, ali da je „teško znati šta uraditi u slučajevima kada neko prvo iznese optužbe a tek onda postavlja pitanja”.