Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je država izgubila slučaj „stečajna mafija”

Posle 11 godina procesa, ispostavilo se da više od hiljadu dokaza i 200 svedoka nije bilo dovoljno da se utvrdi kako su propala neka od najvećih srpskih preduzeća
Доказни материјал: почетак суђења стечајној мафији (Фото Т. Јањић)

Slučaj „stečajna mafija”, najveći proces u istoriji srpskog pravosuđa, kako je svojevremeno rečeno za optužnicu u kojoj je na 181 strani opisano propadanje naših privrednih giganata, srušio se kao kula od karata.

Pokušaj države da se obračuna sa korupcijom koštao je verovatno i više od 50 miliona evra, koliko je grupi od 48 optuženih pripisano da su kroz stečajne postupke oštetili srpska preduzeća, ali posle deceniju dugog procesa, za propast „Ce marketa”, „Beka” i niza drugih preduzeća, niko nije kriv.

Drugim rečima, „stečajna mafija” zvanično ne postoji, niti je ikad postojala, jer nema dokaza. Jedanaest godina nakon što je sa lisicama odveden u pratnji policajaca u maskirnim uniformama, Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda, izašao je iz Specijalnog suda kao slobodan čovek. Ispostavilo se da više od hiljadu dokaza i 200 svedoka, nije bilo dovoljno da se utvrdi ni njegova, ni krivica ostalih optuženih.

Afera je kao grom iz vedra neba odjeknula još u aprilu 2006. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada su uhapšeni Kljajević, ali i sudija Trgovinskog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pjevčević, braća Milinko i Miko Brašnjović (koji se tokom istrage ubio u pritvoru), suvlasnici firme „Eko produkt”, Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić Pavlović.

Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić, nazvao je ovaj slučaj „stečajna mafija”, čestitao ministru policije Draganu Jočiću i izjavio da je ovo hapšenje najveći udarac korupciji i privrednom kriminalu od petooktobarskih promena. Pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je godinama kritikovala rad Trgovinskog suda, bila je opreznija, rekavši još tada da od slučaja možda neće biti ništa, jer se vlada meša u rad sudstva. Aleksandar Vučić, u to vreme generalni sekretar SRS, ocenio je da borba protiv korupcije ne treba da bude selektivna, već da moraju da odgovaraju i ljudi iz vrha vlasti, a ne samo oni koji nisu u dilu sa Dinkićem.

Treba podsetiti da je Goran Kljajević rođeni brat Marka Kljajevića, bivšeg sudije Specijalnog suda koji je u to vreme sudio u procesu za atentat na premijera Zorana Đinđića. U javnosti se otvoreno govorilo da je pritvaranje Gorana Kljajevića bio vid pritiska na Marka Kljajevića, koji se nedugo zatim povukao iz pravosuđa i prešao u advokaturu, kako bi branio svog uhapšenog brata.

U oktobru 2006. godine, podignuta je optužnica protiv „stečajne mafije”, najveća ikad napisana u istoriji srpskog pravosuđa. Optuženi su, kako je navedeno, 2004. i 2005. godine zloupotrebama prisvojili više od 50 miliona evra. Od toga je samo iz „Ce marketa” izvučeno 20 miliona, a iz Poštanske štedionice oko 14 miliona evra. Navedeno je ukupno 105 krivičnih dela, od čega je devet stavljeno na teret Kljajeviću.

Goran Kljajević
(Foto D. Čarnić)
Jedanaest godina nakon što je sa lisicama odveden u pratnji policajaca u maskirnim uniformama, Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda, izašao je iz Specijalnog suda kao slobodan čovek

Optuženima su na teret stavljene zloupotrebe u preduzećima u stečajnom postupku: „Beko”, GP „Rad”, „Ineks intereksport”, „Komel”, „Invest zavod”, „Beogradski eskontni centar”, kao i privatizacija „Ce marketa”, firme u kojoj je direktor bio pokojni Slobodan Radulović, koji je u to vreme bio u bekstvu. Trgovinski sud, navođeno je, proglasio bi stečaj nad nekim preduzećem, a povezani biznismeni bi preko Poštanske štedionice obezbedili povoljan kredit za njegovu kupovinu.

Tokom istrage, spisak osumnjičenih i uhapšenih je rastao, ali i lista krivičnih dela. U Specijalnom tužilaštvu su tvrdili da je slučaj toliko čvrst da čak neće ni biti potrebno da neko od optuženih dobije status svedoka saradnika. Odbegli Radulović iz Španije je poručivao da je slučaj pokrenut kako bi se eliminisala konkurencija Miroslavu Miškoviću.

Goran Kljajević je pred sudom rekao da je optužnica delo njegovih političkih progonitelja iz DSS i G 17 plus. Jelica Živković odbranu je iznosila čak 18 radnih dana. Njoj je bilo pripisano da je nezakonito kreditirala privatne firme čiji su vlasnici bili članovi „stečajne mafije”. Sekula Pjevčević bio je optužen da je od januara 2004. godine falsifikovanjem poslovnih knjiga organizovao prodaju banke stranim firmama. Pošto je NBS ušla u trag malverzacijama, u januaru 2005. godine, banci je oduzeta dozvola za rad i uveden je likvidacioni postupak.

Svi optuženi su na sudu tvrdili da su skromnog imovnog stanja, pa ipak su kasnije za jemstvo, kako bi im bio ukinut pritvor, nudili ogromne sume novca. Posle maratonskog suđenja, u maju 2013. izrečena je presuda kojom je 16 optuženih osuđeno, a 18 oslobođeno. Najveću kaznu tada je dobio Sekula Pjevčević – devet godina, dok je Kljajević bio osuđen na šest i po godina zatvora. Delinka Đurđević bila je osuđena na četiri godine zatvora, a Jolović na dve i po. Advokat Miljko Živojinović, kao i Radulović tada su u odsustvu osuđeni na po pet godina zatvora.

U aprilu naredne godine u Srbiju se vratio Radulović, ali je šest meseci kasnije preminuo, ne dočekavši novo suđenje.

Apelacioni sud u presudi iz februara 2015. godine nije potvrdio nijednu osuđujuću presudu, već je naložio novo suđenje Kljajeviću, Đurđevićevoj, Joloviću i Pjevčeviću u delu optužbe koji se odnosi na Poštansku štedionicu, „Rad”, „Ce-market”, „Komel” i „Beko”. Taj sud je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu i preinačio u osuđujućem, tako što je Jelicu Živković oslobodio optužbe za primanje mita. Ocenjeno je da je prvostepeni sud povredio zakon na njenu štetu, osuđujući je za radnje koje, zakonom koji je važio u to vreme, nisu bile predviđene kao kažnjive. Zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, odbačene su optužbe da su Đurđevićeva, Kljajević i Jolović počinili krivično delo kršenja zakona.

Sud je najnovijom odlukom osudio samo četvoricu optuženih. Utvrđeno je da je za zloupotrebe u „Radu” kriv stečajni upravnik Miljko Živojinović, zbog čega je osuđen na četiri godine zatvora. Osuđen je i Anđelko Bitević na četiri i po godine zbog utaje poreza od 116 miliona dinara, kao i dvojica rukovodilaca „Komela” na po dve godine. I niko drugi nije kriv. Tužilaštvo je najavilo žalbu, tako da će slučaj „stečajna mafija” još jednom razmatrati Apelacioni sud.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

elektricar
Bravo za komentar "Deda Zvonce" !!! A što se tiče rešenja problema, u ovom društvu ga neće biti. Jedini način da se stvar dovede pravdi je novi zakon o nacionalizaciji, mada o tome ništa ne čujem u ovim "demonstracijama" ... Do tada, sve priče su smešne.
Vesa D
..namerno..jer je ova vlast a i ranije vlasti zastitnik krupnih zverki koje su otele radniku fabrike ,zemljiste , poslovne zgrade , hartije od vrednosti depozite sa likvidiranih banaka u cilju unistavanja radnicke drustvene privrede ..
Ispod zita..
..je najbolja para rece jedan predstavnik zakona i ode na sledece "zito" . E sad za diskusiju je da li mi imamo drzavu ili interesne grupe na vlasti pitanje je ,mada je odgovor svim znan
nikola andric
Pod pretpostavkom da nase sudstvo nije potpuno korumpirano ja bih se slozio sa Dambom da je javno tuziostvo lose obvilo svoj dokazni zadatak. Kolicina dokaza nije ravna njegovom kvalitetu. Javno tuziostvo spada u nadleznost ministartstva pravde (krivicno pravo spada u drzavno ili javno pravo) pa je i odgovornost zajednicka. Trajanje sudjenja je dodatni problem relacije izmedju sudske i izvrsne vlasti.
Гиле
изгубили су порески обвезници, пензионери и сви они који из реалног прихода плаћају бирокрадију и властелине, често се реч ,,држава,, користи да замагли стварне губитке, тужилац је добијао плату и добија је он није ништа изгубио, суђени господин Кљајевић вероватно ће добити отштету коју ће плаћати деца ових пореских обв. и тако, да је сваки појединац свестан да непосредно он од уста своје деце издваја за све промашаје бирокрада и властелина живот би овде био бољи. Сипање нашег новца у ветар је као сипање живота у ветар ми време трошимо на рад зарад стицања тог новца.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.