U prodavnicama i ribarnicama na pijaci kupovina ribe najbezbednija

Dan pre nego što će se omrsiti obojenim vaskršnjim jajetom, na trpezama pravoslavnih vernika naći će se posna hrana.

Poslednje nedelje pred Uskrs, crkvena pravila nalažu, posti se samo na vodi, a na Veliki petak, dan stradanja Isusovog, od jela se treba uzdržavati sve do večernje službe.

Da i nismo toliko revnosni u poštovanju „propisa”, mogu potvrditi i vlasnici gradskih ribarnica, kojima posao procveta tri dana godišnje – pred Veliki petak, Svetog Nikolu i Badnji dan. Tako je, kažu zaposleni u radnjama blizu Bajlonijeve pijace, i uoči predstojećeg Uskrsa.

Osim praznicima, „kad se mora”, riba kod nas nije često na tanjiru, pa Srbi godišnje pojedu osam kilograma ove namirnice, što je upola manje od svetskog proseka. Razlozi za to su različiti – nemamo naviku, izbor je mali, ponuda nije zadovoljavajuća... Koliko god da je riblje meso zdravo i uprkos tome što stručnjaci preporučuju da bi dva puta nedeljno trebalo da bude deo našeg obroka, mnogi i ne mogu da priušte sebi da ga češće uključe u svoj jelovnik. 

Tako su u ribarnicama na Bajlonijevoj pijaci juče najjeftiniji bili fileti soma koji koštaju oko 400 dinara, zatim oslić hek čija se cena kreće od 420 do 450 dinara po kilogramu, a u stopu ih po ceni prati pastrmka – 500 dinara.

Za smrznutu skušu potrebno je oko 320 dinara, dimljena je oko 650, dok se se sveža može nabaviti za 890. Cena šarana kreće se od 520 do 620, a brancin je među skupljima i kilogram ove ribe iznosi oko 1.200 dinara.

Zbog platežne (ne)moći, neki će se odlučiti i da zaobiđu prodavnice ili proverene pijačne tezge pa će dimljenu ili svežu ribu pazariti kod nepoznatih alasa. Neadekvatno čuvane namirnice, koje nisu sveže, u najmanju ruku mogu napraviti „vatromet” u stomaku i izazvati povišenu telesnu temperaturu, pa zato mušterije treba da otvore četvore oči dok biraju obrok za svoju porodicu.

– Sveža riba mora da ima crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju, bistre oči... Riblje meso mora da bude nelepljivo na pritisak prsta, čvrsto i elastično. Nikako ne sme da ima neprijatan miris. Ribu treba čuvati u ledu i ne treba je izlagati toploti – objasnila je nedavno za naš list dr Vesna Pantić-Palibrk iz jedinice za unapređenje ishrane u Zavodu za javno zdravlje Beograda.

Najbezbednije je ovu namirnicu kupovati u objektima registrovanim za njen promet, a to su samoposluge, prodavnice delikatesa i ribljeg mesa i pijace. Oni su pod budnim okom nadležnih i teško im se mogu provući „škart” ribe koje nisu za upotrebu. Tako je i nedavna kontrola Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije pokazala da se na tržnicama koje posluju okviru JKP „Beogradske pijace” prodaju zdrave i bezbedne namirnice.

– Riba iz mreže dunavskih alasa, kao i iz ribnjaka, koja je prodaje na pijacama, na osnovu senzorne ocene na svežinu, miris, ukus i izgled proizvoda, ispunjava uslove utvrđene Zakonom o bezbednosti hrane, odnosno Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za ovu vrstu proizvoda – saopštili su iz ovog preduzeća.