O povišicama na jesen

I ovog proleća, kao i prethodna dva, premijer Aleksandar Vučić najavio je novo povećanje plata i penzija. Ovo nije prvi put da najavljuje tu mogućnost.

Dosadašnje iskustvo iz prethodne dve godine pokazalo je da premijer povišice obično najavi u proleće, o tome govori cele godine, sa MMF-om razgovara na jesen, a građani i penzioneri tek na zimu dobiju veće iznose na svom računu.

Upravo to je nedavno rekao i Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), učestvujući na „Kopaonik biznis forumu”.

„O tome će se razgovarati na jesen”, istakao je Ruf. Što u prevodu znači – prilikom krojenja predloga državne kase za 2018. godinu. U praksi za građane i penzionere eventualno povećanje može da stigne tek s januarskim primanjima.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, najavljeno povećanje plata i penzija je realno i moguće, ali ne baš i najbolje rešenje.

– Sa stanovišta dugoročnog privrednog rasta, ovogodišnje dobre rezultate bolje je iskoristiti za povećanje javnih investicija. To bi doprinelo većim stopama privrednog rasta a samim tim bi i te povišice mogle da budu veće. Ovako, ako sada isplatimo više, onda ćemo u perspektivi imati manje – kaže Arsić.

On podseća da rast plata i penzija za samo jedan odsto povećava ukupne rashode za osam milijardi dinara. Mnogi misle da je to što se sada javlja privremeni suficit u blagajni dovoljno za značajnije povećanje plata i penzija od čak 20 ili 30 odsto.

– Vrlo često to mogu da čujem, čak i od obrazovanih ljudi, koji ne znaju kakav je odnos brojki – kaže profesor Arsić.

U prvom tromesečju 2017. godine, na primer, ostvaren je privremeni suficit od sedam milijardi dinara. Kad bi se sav taj novac preusmerio na povećanje plata i penzija to ne bi bilo dovoljno ni za povećanje ličnih primanja od jedan odsto.

– Eto, to je negativna strana tih učestalih hvalisanja suficitom – smatra profesor Arsić i dodaje da to podiže očekivanja građana i penzionera.

Prema njegovoj oceni, možda je, posle više od dve godine primene mera fiskalne konsolidacije došlo vreme da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu i da se kao obaveza uvede da povišice budu jednom godišnje.

– To bi trebalo da postane praksa kako bismo izbegli da svake godine od toga pravimo političku priču, o kojoj će se raspredati cele godine, a koja, pri tom povećava očekivanja pa razne interesne grupe onda pokušavaju preko sindikata da za sebe isposluju veće povećanje. Važno je da pri tom taj rast plata i penzija bude manji od zbira očekivanog privrednog rasta i očekivane inflacije – kaže Arsić.

Kad bi se ovo pravilo primenilo u praksi to znači da bi ove godine rast trebalo da bude manji od 5,5 odsto. Jer je Ministarstvo finansija planiralo privredni rast od 2,5 odsto, a Narodna banka Srbije je kao srednji nivo inflacije projektovala tri odsto. 

Sa druge strane, penzionere je ova najava obradovala. Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, juče nije mogao da kaže za koliko bi penzije mogle biti veće, ali da bi više informacija od premijera mogli da dobiju posle Uskrsa.

– Dosadašnja povećanja penzija od 1,25 i 1,5 odsto ispratila su rast inflacije u prethodnom periodu, pa se očekuje da će tako biti i ovoga puta. Moguće je i da će ponovo biti jednokratne pomoći za najugroženije. Ali, ono na čemu će se insistirati je da se javno kaže kada će penzije nastaviti da se usklađuju dva puta godišnje 1. aprila i 1. oktobra, kako je penzijski zakon i predvideo, kao i do kada će važiti privremeno umanjenje penzija – kaže Perić.

Rok je bio 2017. godine. S obzirom na to da premijer i dalje ističe da računa na pomoć penzionera, to zvuči kao da će ova privremenost još biti na snazi. Zato treba reći do kada će to biti, poručuje naš sagovornik.

– Kada se kaže da će penzije biti veće za jedan ili dva odsto, to zapravo nije povećanje, nego usklađivanje, jer su one mnogo više smanjene od tog uslovno rečeno novog povećanja – kaže on.

S druge strane, iz Udruženja sindikata penzionera Srbije, poručuju, da ih pre bilo kakvih obećanja o povećanju penzija, zanima kada će biti ukinut Zakon o privremenom umanjenju, jer se najstariji nisu pomirili sa donošenjem i primenom takvog neustavnog zakona. Zbog toga se traži od Ustavnog  suda Srbije da u hitnom postupku rešava ustavne žalbe za ocenu ustavnosti takvog zakona.

U udruženju još dodaju da imaju nameru da s prvim narednim dolaskom MMF-a, predstavnicima predoče da ne prihvataju fiskalne mere stabilizacije kojima su penzioneri dovedeni na ivicu bede, jer su najstariji već dovoljno pomogli državnu kasu.

Iz PIO fonda potvrđuju da posle uvećanja penzija 1,25 odsto u decembru 2015. godine, odnosno 1,5 odsto u decembru 2016. godine i podizanja iznosa za primenu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija sa 25.000 na 25.375 dinara, svi penzioneri koji primaju penziju do tog iznosa imaju realno i apsolutno veće penzije nego što su imali do tada.  

Prosečna penzija danas iznosi 23.809 i zaključno s februarom, njeno učešće u prosečnoj zaradi iznosi 50,7 odsto. U ovom času, 1,4 miliona prima oko 25.541 dinar, 85.698 penzionera samostalnih delatnosti u proseku mesečno dobija 23.991 dinar, dok 191.704 poljoprivredna penzionera mesečno dobija oko 10.650 dinara.

Istovremeno 1.347 penzionera prima između 80.000-90.000 dinara. Do 100.000 dinara penziju prima 409 penzionera, a više od 110.000 dinara mesečno – 92 penzionera. U Srbiji samo jedan penzioner ima penziju od 120.000 dinara, po novom zakonu.