Bitkoin u kriminalnim krugovima

Digitalna valuta bitkoin sve više je popularna u kriminalnim krugovima jer omogućava anonimnost prilikom prebacivanja novca sa jednog računa na drugi. Ovim transakcijama je teško ući u trag (ne postoji nadzor banke), a odnos dve stranke koje „završavaju posao” isključivo se zasniva na međusobnom poverenju.

„Ovu digitalnu valutu počeli su da koriste i kriminalci kao način plaćanja. Najviše se koristi na ’Dark vebu’, tamnoj strani interneta, gde je moguće kupovati narkotike i čak naručiti ubistvo”, kaže u razgovoru za „Politiku”, Gordana Vujisić, inspektorka Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala SBPOK-a.

Ef-bi-aj je pre nekoliko godina zatvorio „Silk roud”, najveći sajt na „Dark vebu”, na kojem je više od 900.000 ljudi kupovalo i prodavalo drogu na ovaj način.

Šta je bitkoin? Ova digitalna valuta počela je da se koristi 2009. a još se ne zna ko je njen tvorac. Zna se samo da je to osoba ili grupa pod pseudonimom „Satoši Nakamoto”. Transakcije bitkoinima su javne na sajtu „Blockchain”. Međutim, tu se ne nalaze podaci o osobama koje su izvršile transakciju, pa su u tom smislu svi anonimni.

Trenutna vrednost jednog bitkoina je nešto više od hiljadu dolara. Imao je uspone i padove, a pre oko mesec dana jedan bitkoin premašio je prvi put vrednost unce zlata. Kao što evro ima cent, tako i bitkoin ima manju valutu pod nazivom – satoši. „Bitkoin novčanik” jednostavno se može instalirati na mobilnom telefonu, kao i na kompjuteru. Ova digitalna valuta može se razmeniti za novac i obrnuto, na različite načine: putem sajtova koji se bave razmenom, putem automata (bitkoin atm) ili neposrednom razmenom za gotovinu. Ovde je reč o bitkoinima koji su već u opticaju. Do onih koji još nisu „iskopani” može se doći takozvanim rudarenjem, koje je kompleksno, zahteva poznavanje informacionih tehnologija i „jak” kompjuter.

„Za razliku od stvarnog novca za koji niko tačno ne zna koliko ga je u opticaju, zbog sistema kako banke funkcionišu, kod bitkoina je to matematički regulisano i zna se koliko jedinica postoji. Svake četiri godine se za polovinu smanjuje njihovo kreiranje. Postoji 21 milion bitkoina i niko ne može stvoriti više ili promeniti matematička pravila koja određuju njihovo stvaranje. Do sada je ’iskopano’ oko 16 miliona, a poslednji će po nekim proračunima biti stvoren 2141. godine”, kaže inspektorka Vujisić.

Priča o ovoj, malo poznatoj digitalnoj valuti, nedavno je postala aktuelna u Srbiji. Pripadnici SBPOK-a su sredinom marta uhapsili jednog mladića iz Beograda zbog sumnje da je ucenjivao dve američke produkcijske kuće da će njihov film staviti na internet, pre premijere, ako mu ne isplate 25 bitkoina.

Ovaj mladić, nekako je uspeo da nabavi kopiju još neobjavljenog filma. Potom je mejlom stupio u kontakt s dvema američkim produkcijskim kućama, tražeći uplatu u digitalnoj valuti. Nakon elektronske prepiske, oštećene kompanije su progutale njegov mamac i uplatile mu devet bitkoina, jedna pet, a druga četiri.

U policiji sumnjaju da je on na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist višu od 1,3 miliona dinara. Policija je na raspolaganju imala prepisku između oštećenih strana i pronašla je ucenjivača.

„Sarađujemo sa stranim policijama jer je reč o globalnom problemu i napadač i žrtva se obično nalaze u različitim zemljama. Sve se odvija putem interneta za koji ne postoje granice. Naš zakon kao ’pokretnu stvar’ prepoznaje i elektronske podatke, što bitkoini i jesu. Iako su transakcije bitkoinima anonimne, policija ima metode da otkrije izvršioce krivičnih dela u kojima je kao način plaćanja korišćena ova virtuelna valuta”, zaključuje Gordana Vujisić.

Plaćanje u bitkoinima, ukoliko nije reč o izvršenju nekog krivičnog dela, nije nelegalno, kao ni „rudarenje” istih. Neke velike svetske kompanije kao što su „Del”, „Overstok”, „Tesla”, prihvatile su ovakav način trgovine, što se uskoro može očekivati i u našoj zemlji.