Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zadruge su uzdizale selo

Na skupu o selu koji je organizovala SANU s pažnjom slušano kako je Sirogojno, nekada zabačena sredina, postalo poznato i u svetu
Боса Росић у музеју „Старо село” (Фото С. Јовичић)

Sirogojno – Može li se uzdići posrnulo srpsko selo, ima li ideja i rešenja da ono oživi?

Tom temom bavili su se učesnici skupa o etno-selima koji je Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala u zlatiborskom Sirogojnu, u ovdašnjem etno-muzeju „Staro selo”.

Bilo je raznih primera i predloga, više i manje ostvarivih. Od akademika se, recimo, čulo da je oživljavanje našeg bogatog nasleđa – stvaranjem turističkih etno-sela, obnovom zapuštenih vodenica, vetrenjača, zamkova, salaša – jedan od puteva seoskog razvoja.

A da je napredak moguć ako ima volje, ulaganja i entuzijazma, svedočio je na ovom skupu s pažnjom slušan referat o selu koje se za svega nekoliko decenija od besputnog i zaostalog uzdiglo do svetski poznatog.

Reč je o Sirogojnu, domaćinu ovog skupa. Tu seosku povest predstavila je etnolog Bosa Rosić, Zlatiborka iza koje su decenije istraživanja i mnoštvo zapisa o tradiciji srpskog naroda kod nas i u susednim zemljama.

Ona je, zajedno sa Dobrilom Smiljanić, stvarala prvi naš etno-muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu, simbol narodnog graditeljstva, s prepoznatljivim kućama brvnarama. „Staro selo”, nastalo Dobrilinom i Bosinom zaslugom, već decenijama pohode hiljade posetilaca s raznih strana sveta.

Govoreći na skupu o uzdizanju Sirogojna, Bosa je ovdašnju zadrugu – podsećajući na nju u ovo doba kad su zadruge po selima ugašene – istakla kao presudnog nosioca razvoja i boljeg života u tom planinskom selu. Uz nesumnjive zasluge znamenite svešteničke porodice Smiljanić, koja je ovde dugo službovala i delila sudbinu naroda.

– Osnivanje zemljoradničkih zadruga je vid zaštite seljaka od krupnih kapitalista čiji se životni smisao pretvorio u profit. One se javljaju po ugledu na radnička udruženja po gradovima, kao i na porodične zadruge u seoskim društvima. Okupljale su slobodne poljoprivrednike koji su imali zajedničke interese: pomoć pri organizovanju proizvodnje, zajednički izlazak na tržište po istim cenama i drugo. U međuratnom periodu osnovan je veliki broj zadruga u našoj zemlji, prema nekim podacima bilo ih je oko 3.500 – ističe Bosa Rosić, dodajući da su u ratu zadruge propale, ali su kasnije obnovljene.

Zadruge su, po njenim rečima, u posleratnom periodu preuzimale na sebe celokupan razvoj sela. Građeni su veliki zadružni domovi (po ugledu na sovjetske), sa salama u kojima su se odvijale seoske kulturne manifestacije, politički skupovi, obuke i kursevi iz poljoprivrede. Tu su se nalazile i službene prostorije, zadružne prodavnice..

– Iz zadruge u Sirogojnu početkom šezdesetih godina prošlog veka izniklo je preduzeće za eksploataciju kamena sa 200 zaposlenih, zatim Zadruga pletilja „Zlatiborka”, koja je na vrhuncu razvoja imala 80 stalno zaposlenih i više od 2.000 žena kooperanata iz opština Zlatiborskog okruga, sa ispostavama u Kosovskoj Mitrovici i Sjenici. Iz te zadruge osnovane su konfekcija sa 200 zaposlenih i fabrika dušeka i jorgana sa 50 radnika. Zadruga pletilja izgradila je biblioteku-galeriju i inicirala izgradnju Muzeja narodnog graditeljstva „Staro selo”, u čijem je finansiranju učestvovala sa 80 odsto – podsetila je Bosa i u tome naglasila značajnu ulogu prote Milana Smiljanića.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka ovde se obrela i Dobrila Vasiljević Smiljanić, čije su stručno znanje i ambicija presudno doprineli razvoju domaće radinosti i stvaranju Zadruge pletilja. Sirogojno je tada bilo zabačeno, bez dobrog puta i bezvodno, ali kad je krenula izrada rukotvorina po Dobrilinim idejama počele su izložbe urađenog po Beogradu, a zatim i prvi izvozni poslovi.

„Sirogojno džemperi” pročuli su se i u svetskim metropolama, krenuo je ubrzan razvoj sela. Asfaltirani su putevi, napravljen vodovod, zaživeo je turizam i proizvodni pogoni. Svuda se tokom sedamdesetih govorilo o razvoju Sirogojna, da bi potom prikupljanjem brvnara po udaljenim selima nastao i etno-muzej „Staro selo”. Svet su prvo odavde osvojili džemperi, a onda je svet počeo da dolazi ovde u muzej.

Teškoće novijeg vremena, ipak, učinile su svoje, pa je pletilja u Sirogojnu i okolini sada malo, a neki pogoni su ostali pusti, navodi Bosa Rosić. No, izvoza džempera još ima i etno-muzej graditeljstva dobro radi, s tim što je primat sada preuzela proizvodnja malina.

– Na primeru Sirogojna možemo sagledati kako jedno selo može da se uzdigne do svetskih visina, da se ostvare snovi nas nekolicine s Dobrilom na čelu – zaključila je ona.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.