Lepša slika trgovine sa svetom

Većim rastom izvoza robe i usluga od povećanja njihovog uvoza, Srbija od 2013. godine ostvaruje znatno povoljnije rezultate u spoljnoj trgovini. Rast izvoza robe i usluga već poduže premašuje 10 odsto godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom povećan je sa 66,8 odsto u 2010. na 87 odsto u 2016. godini. Smanjene su velike spoljne ekonomske neravnoteže, tako da je tekući deficit zemlje u 2016. od 1,4 milijarde evra, što je četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, bio najniži u prethodnih 15 godina.

U početku ovog „zlatnog doba srpske spoljne trgovine” rast izvoza bio je koncentrisan u manjem broju privrednih oblasti. Ekonomisti ukazuju da je dobro što od 2015. izvoz povećava sve veći broj industrijskih grana i uslužnih delatnosti.

Ta rasprostranjenost rasta izvoza čini ga održivim, kažu upućeni. Prvenstveno je posledica ostvarenog unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i postignute makroekonomske i finansijske stabilnosti. Ipak, napominju da su rastu izvoza u 2016. od 11,5 odsto i uvoza od samo 6,1 odsto, znatno doprinele i povoljne međunarodne okolnosti: pad cena energenata, kao i rast tražnje u EU i regionu.

Znatan rast izvoza robe i promena slike srpske spoljne trgovine vidljivi su od početka jeseni 2012. godine, kad je počela proizvodnja „Fijatovog” automobila „500-L” u Kragujevcu. Tome je doprineo i sve veći izvoz delova za automobile iz više novih fabrika koje su podigle strane kompanije, ali i početak izvoza goriva iz obnovljene rafinerije NIS-a u Pančevu.

Analitičari Narodne banke Srbije ukazuju da smanjivanju deficita naše ukupne spoljne trgovine od 2011. sve značajnije doprinosi ubrzani rast izvoza usluga, a naročito povećanje njihovog suficita, što potvrđuje i prošlogodišnji bilans.

Izvoz robe u 2016. vredeo je 13,43 milijarde evra, a uvoz 17,38 milijardi evra, tako da je ostvaren deficit od 3,85 milijardi evra, a uvoz je pokriven izvozom sa 77,3 odsto. Spoljnotrgovinski deficit u 2016. iznosio je 7,6 odsto BDP-a. U robnom bilansu deficit je smanjen na 10 procenata BDP-a, a u razmeni usluga ostvareni suficit činio je 2,6 odsto BDP-a.

U 2016. u razmeni usluga sa svetom ostvaren je suficit od 895 miliona evra. Ovaj višak je najviše posledica većeg izvoza od uvoza usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informatičkih usluga od 407 miliona evra. Ukupnom suficitu usluga su doprineli i suficiti profesionalnih, menadžerskih i ostalih poslovnih usluga od 273 miliona evra, građevinskih usluga 106 miliona evra i usluga transporta 70 miliona evra.

Autori „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) u 2017. godini očekuju brži rast izvoza od rasta uvoza i smanjenje spoljnog deficita. Svoju prognozu zasnivaju na očekivanom ekonomskom rastu u EU i u regionu, a tome će doprineti i ranije investicije. Bitno je, kažu, da se domaća tražnja drži pod kontrolom, odnosno da tražnja sporije raste od rasta BDP-a, kao i da se ne dozvoli realno jačanje dinara.

Ekonomisti se slažu u oceni da je dobro što je izvoz robe i usluga u 2016. godini dostigao 17,3 milijarde evra i premašio polovinu vrednosti svega stvorenog u toj godini (BDP). Slažu se, međutim, i da izvoz Srbije mora biti znatno veći i da može dostići 80 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U nama sličnim zemljama vrednost izvoza dostiže između 70 i 80 odsto BDP-a.