Seks i druga iznenađenja

Uvaženi kolega Miša Đurković, u tekstu „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“ (Politika, 13. april), reagovao je odveć žustro, što je, posledično, dovelo do izvesnih nepreciznosti.

M. Đurković smatra da ukoliko dete oseti naklonost prema sopstvenom polu, teret mogućeg „nesporazuma“ nije na roditeljima. Ali na kome bi bio? Nije valjda na samom detetu? Šta ako kći nekoga od nas oseti da je privlače žene? Zar bismo šesnaestogodišnjakinju izbacili iz kuće, odrekli je se javno, vaspitno izudarali, odveli psihijatru da utvrdi šta to s tim detetom ne valja, iako je (do sada) bilo potpuno normalno i vaspitavano u najboljem hrišćanskom duhu? Gde je, doktore, dete pogrešilo? Naravno da ne bismo to uradili jer je svakom odgovornom roditelju stalo do toga da mu dete, ako je ikako moguće, bude srećno. Šta ćemo, međutim, sa svim onim slučajevima u kojima roditelji, kada saznaju za homoseksualnu sklonost svoje dece, vođeni neznanjem i predrasudama, reaguju nasilno? Svojim tekstovima M. Đurković predrasude ne raspršuje, ali zato to rade udžbenici „skaradnog“ i „pornografskog“ sadržaja. (Nota bene: istinska opasnost po decu ne dolazi iz udžbenika, već iz pornografskog ozračja „Pinka“, „Happy TV“, „Informera“ itd.)

Filozof

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU