Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ANKETA POLITIKE: NAJSLABIJE TAČKE SRPSKE KULTURE

Po muzici se država poznaje

Narodi zreli za propast, takođe ne mogu bez muzike! Ali, njihova muzika je bučna i što je muzika bučnija, raste melanholija i nacionalna kultura biva ugrožena
Драган Стојановић

„Muzika uspostavlja harmoniju među zvucima jedne zemlje. Proučavajući muziku, čovek razume principe upravljanja i tako je spreman da bude vladar” (Konfucije 551–479. god. pre Hrista). Da, „pre Hrista” je adekvatna kulturološka odrednica. „Pre nove ere” je izraz uveden u komunizmu s namerom da se Hrist ne bi pominjao!

Navešću jedan prastari i dostojanstveni uzor koji bi i dan-danas trebalo da imaju na umu i muzičari i narod i vlastodršci. U legendarnoj Kini „starih kraljevstva”, u državnom i dvorskom životu, muzici je bila dodeljena vodeća uloga!

Napredak muzike identifikovao se s napretkom kulture, morala i države, a majstori muzike imali su strogo da bde nad OČUVANjEM i ČISTOTOM „starih tonskih redova”. Narodi zreli za propast, takođe ne mogu bez muzike! Ali, njihova muzika je bučna i što je muzika bučnija, raste melanholija i nacionalna kultura biva ugrožena. Da li je sada uopšte potreban komentar? Međutim, potrebno je pojašnjenje. Jednu ozbiljnu državu PRVENSTVENO reprezentuje KULTURA i SPORT (zastava i himna). Francusku, Nemačku ili Italiju istorija neće vrednovati po čuvenim fabrikama automobila, niti će iko ići u Fijat, Reno ili BMW da sazna i oplemeni se ogromnom kulturom pomenutih naroda. Ići će u Luvr, Pinakoteku ili galeriju Ufici. U Srbiji se mogu samo posmatrati ZGRADE zatvorenih muzeja ključnih za kulturu naroda! Pre nekoliko meseci Muzej srpske pravoslavne crkve organizovao je izložbu fantastičnog kulturnog nasleđa naših crkava i manastira. Radno vreme pomenutog muzeja se poklapalo sa radnim vremenom zaposlenih, a subotom i nedeljom kao i kada je crveno slovo u kalendaru muzej je bio ZATVOREN!!! Da li je to van pameti? Svakako.

U životu talentovanih ljudi desi se inicijalni trenutak koji će otkriti sposobnost za umetnost. Da li u Srbiji, sem otkrića da postoji kriminal, deluje i sposobnost da se otkriju talenti i da se u njih uloži kako bi se Srbija njima ponosila, a oni bili dostojni reprezenti naše zastave, grba i himne. Davno sam se zatekao u Amsterdamu koji je bio „oblepljen” ogromnim posterima na kojima je pisalo: Pogorelić Jugoslavija. Došlo mi je, sećam se dobro, da zaustavljam prolaznike kako bi ih, ponosan, upozorio da sam ja iz te zemlje! Danas je u Srbiji jedino logično da se samoinicijativom sopstvenog talenta, jer je svako „uplitanje” države u umetnost fikcija, najčešće uz teško žrtvovanje roditelja, iznedri neko vanserijski uspešan. Tada se Srbija njima diči i zaboravi u lažnom zanosu da je ikome padalo na pamet da u Đokovića ili Nemanju Radulovića nešto uloži. Velikani srpskog slikarstva su, maltene, peške otišli iz Srbije. Mi smo ih usvojili tek kada su ih drugi prepoznali. Slikare Vladu Veličkovića, Ljubu Popovića, muziku Isidore Žebeljan prihvata evropska kultura. Pomenuti su sve postigli samo svojom umetnošću, dok je Srbija ulagala za „držanje jezika za zubima” o ulaganjima za kulturu. Ode  ili će otići talentovana mladost da ih drugi otkriju i razumeju, jer smo mi „najpametniji” i ignorišemo sve što svet ugrađuje u svoju kulturu. Svoje „proizvode” kao da krijemo od rođenog naroda. Naime, emisija RTS-a posvećena vrhunski odabranim umetnicima koje valja saslušati i upoznati (Autoportret), stavlja se na program oko ili iza ponoći, da bi se sutradan emitovala u vreme Dnevnika. To direktno vređa napor učesnika i gledalaca! Skrivanje u duhovnu pomrčinu nadoknađujemo novogodišnjom rasvetom umesto svetionikom kulture i identiteta Srbije.

Bez lažne skromnosti izneću vam sopstveni iskustveni primer na koji nemam odgovor ni valjano objašnjenje. Svojevremeno sam pozvan da stvorim zvuk za film „Seobe” po romanu Miloša Crnjanskog, a u režiji Saše Petrovića. Naivan, krenem da tragam za zvukom Srbije krajem 18. veka. Gusti mrak. Ne postoji nijedan zapis šta se tada i na čemu sviralo, a u isto vreme na 600 kilometara udaljenosti uveliko „svira” opera u Beču. U nameri da se „prikačimo” za kulturno daleko odmaklu Evropu, preskočili smo ceo jedan vek, a time izgubili kontinuitet u razvoju sveopšteg kulturnog razvitka.

*kompozitor

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Гане
" „Пре нове ере” је израз уведен у комунизму с намером да се Христ не би помињао!" каже аутор. На енглеском језику такође постоји израз B.C.E (before the common era /пре наше ере/). Да ли је могуће да је настао под утицајем комунизма?
Bojan Simfoničar
"Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država", sažeto je objasnio Platon i tako su u njegovo vreme antički Grci postavili temelje moderne Evropske muzičke baštine. A na primeru Srbije, na sebi svojstven način, ova Platonova konstatacija, surovo se obistinila.
Dragan
Ne treba muziku slusati kad joj vreme nije... pogresna muzika utice na sve...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.