S-300 iz Ukrajine preko Zagreba završio u SAD

Nije sporno da je ratnih devedesetih godina u Hrvatsku stigao deo raketnog sistema S-300, ali je pravo pitanje ko je isporučio ovo naoružanje kojim se Zagreb pohvalio na vojnoj paradi održanoj 1995. godine. Bilo je to svega nekoliko meseci pre operacije „Bljesak”.

Ambasador Čepurin podvlači da se „dobro zna da su se kriminalne aktivnosti odvijale u trouglu zemlja destinacije – posrednik – Ukrajina”. „Predstavnici hrvatske vlade više puta su javno priznavali da je to naoružanje stiglo iz Ukrajine. Da nije spremno za upotrebu. Da su prevareni. Kasnije su delovi ovog sistema otišli u treću zemlju”, kaže Čepurin, demantujući tako reči bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, koji tvrdi da je S-300 stigao iz Moskve.

Josipovićevi navodi protivreče i izjavi Mate Granića, ministra spoljnih poslova Hrvatske iz devedesetih godina, kasnijeg savetnika predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Čovek kome su po prirodi posla morali da budu poznati svi detalji ovih isporuka, takođe je potvrdio, kako je zagrebački „Jutarnji list” objavio još 2010. godine, da je S-300 u Hrvatsku stigao iz Ukrajine.

Međutim, raketnom sistemu svaki trag se gubi 2004. godine. I dalje je tajna da li je Zagreb nekompletan S-300 poslao u Ameriku, koja je želela da otkrije tajnu ovog oružja, koje eksperti smatraju nadmoćnijim od njihovog „patriota”. O zainteresovanosti Vlade SAD za rusko oružje svedoči i presretnuta depeša od 23. novembra 2003. godine, koju je objavio „Vikiliks”. Tadašnji američki ambasador u Zagrebu Ralf Frank izveštava ministra odbrane Donalda Ramsfelda o tome kako napreduje ideja o isporuci S-300 iz Hrvatske u Ameriku, piše u depeši. Frank piše u Vašington da su hrvatski ministri odbrane Jozo Radoš i Željka Antunović „obećali, ali još nisu omogućili isporuku S-300 američkoj vladi”.

Kako se ističe u depeši, hrvatski sistem S-300 je „nekompletan, ali vrlo poželjan”, jer bi mogao da pomogne američkom ratnom vazduhoplovstvu prilikom testiranja budućih generacija američkih borbenih aviona. Prema pisanju „Večernjeg lista”, u vreme vlade Ive Sanadera, Zagreb je ipak otpremio ovaj sistem PVO preko okeana, o čemu je na sudskom procesu trgovcu oružjem Zvonku Zubaku svedočio i bivši šef države Stjepan Mesić.

Bivši hrvatski predsednik Josipović ocenjuje sada i da su se zbog otkrića da je Moskva isporučivala oružje Zagrebu „Srbi uznemirili, jer su mislili da je Rusija njihov ekskluzivni prijatelj”. Činjenica je, međutim, da se i Hrvatska uznemirila posle najava da će Rusija i Srbija tešnje vojno sarađivati. Naime, da i te kako imaju potrebu da zavire u komšijske magacine, svedoči izjava hrvatskog ministra odbrane Ante Kotromanovića od pre dve godine, posle Vučićeve najave da će Srbija u Rusiji nabaviti deo naoružanja.

„Nemoguća je misija da Srbija kupi oružje od Rusije, jer nema novca za to. Oni nemaju sredstava za opremanje i modernizaciju”, rekao je tada Kotromanović, uz opasku da je to nemoguće i zbog sankcija EU prema Rusiji. U međuvremenu, Srbija je utanačila sa Rusijom isporuku lovačkih aviona Mig-29, modernizovanih tenkova T-72 i borbeno-izviđačkih vozila.

Priča o navodnoj ruskoj isporuci oružja Hrvatskoj važna je ne samo zbog posledica koje bi mogla da ima po odnose Beograda i Moskve, nego i zbog činjenice da bi ovakvim postupkom Rusija ugrozila međunarodni kredibilitet, jer bi to značilo da je kršila embargo Saveta bezbednosti na isporuku naoružanja zemljama bivše Jugoslavije. Zbog toga je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, energično demantujući navode iz Hrvatske, poručilo i da se Rusija „dosledno pridržavala svojih međunarodnih obaveza, kao i da se „grubo izvrću činjenice s ciljem ocrnjivanja politike Ruske Federacije na Balkanu”.

Srpsko-ruski razgovori na vrhu

Govoreći o vojnoj saradnji sa Rusijom, Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da još nema konačnog dogovora o isporuci sistema S-300 i otkrio i da je ovu temu pomenuo u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali da je o tome pričao i sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom. Putinov portparol Dmitrij Peskov kaže da su planovi Srbije za kupovinu ruskih protivvazdušnih sistema S-300 „tema koja se razmatra u najvišim političkim krugovima”, jer je „vojnotehnička saradnja izuzetno osetljiva tema”. Ruska agencija RIA novosti prenela je da je Vučić izjavio da su Srbiji potrebna dva diviziona raketnih zenitnih sistema S-300 sa pukovskim komandnim punktom.Antrfile

Ruski MIP: cilj spinovanja da se pokvare naši odnosi sa Srbijom

Na zvaničnom sajtu ruskog Ministarstva inostranih poslova, u specijalnom odeljku za „lažne vesti” o Rusiji, koji je pre tri meseca kreirala direktorka Direkcije za informisanje Marija Zaharova, u ponedeljak kasno popodne objavljeno je zvanično saopštenje povodom navoda o isporukama S-300 Hrvatskoj. Demantujući da je Rusija naoružavala Zagreb, ruska diplomatija ističe da je dezinformacija sračunata na to da se nanese šteta prijateljskim odnosima Moskve i Beograda:

– Privukao nam je pažnju članak objavljen u hrvatskom izdanju „Večernjeg lista” od 13. aprila, pod naslovom „Novi ruski pritisci na Hrvatsku: isporučili smo vam S-300, gde su nestale rakete?” u vezi sa navodnim isporukama ruskog naoružanja Hrvatskoj, uključujući i raketne sisteme zemlja-vazduh S-300, za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 1995. godine. U vezi sa tim, želimo još jednom da podvučemo da smo se dosledno pridržavali međunarodnopravnih obaveza u vezi sa režimom embarga koji su za vreme jugoslovenske krize 1991–1995. uvele UN na izvoz naoružanja sukobljenim stranama. Nije tajna da su se u navedenom periodu velike količine oružja, municije i vojne tehnike sovjetske proizvodnje nalazile u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i u bivšim republikama SSSR-a. Koliko je poznato, hrvatski dileri sumnjive reputacije iskoristili su ovu okolnost za snabdevanje Zagreba. Ruska Federacija, razume se, nikada nije imala nikakve veze sa tim. Međutim, sasvim je jasan cilj propagandne kampanje izgrađene na zlonamernim spekulacijama u vezi sa navedenim spinovanjem: postavljen je zadatak da se nanese šteta saradnji Rusije sa prijateljskim državama na Balkanu, da se zakomplikuje saradnja sa našim partnerima, pre svega sa Srbijom.