Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Ljubivoje Tadić, glumac

Glumac u drami petog oktobra

Satima nismo znali gde je predsednik Koštunica, ali sam se iznenadio kada sam shvatio da i Zoran Đinđić, šef Dosa, dugo nije znao gde je njegov glavni protivnik, Milošević
(Фото Ж. Јовановић)

Ljubivoje Tadić, glumac, bio je mnogo toga – od rada u Ministarstvu kulture do upravnika Narodnog pozorišta, počeo je da piše i objavljuje poeziju i prozu sa osamnaest godina kao student književnosti, a sad je autor knjige „Lična dokumenta” u izdanju „Vukotić medija” čije će delove „Politika” objavljivati od sutra.

– Feljton u vašem listu je za mene veće priznanje nego da sam dobio orden, nisam hvalisavac, ali sam se tom vešću hvalio svima i znanima i neznanima – oduševljeno nas dočekuje autor.

Otkud knjiga „Lična dokumenta”?

Da napišem knjigu nagovarali su me moji prijatelji i saradnici iz različitih vremena mog delovanja, a i moj sin Rastko, jer sam umnožavajući živote učestvovao u više događaja, koji su ili prećutani ili zaboravljeni ili, kao oni najpoznatiji, krivo tumačeni, ili zlobno prepričavani, od onih koji nisu bili ni blizu i svaku nepouzdanu verziju nepristojno i nevaspitano ponavljali kao tačno tumačenje. Još oko desete ili jedanaeste godine počeo da zapisujem misli, rečenice ili nacrte događaja koje smatram važnim, čije je prepričavanje dovelo do zvaničnih verzija koje su često izrugivanje i uvrede istine i onoga što se stvarno događalo. Tada sam odlučio da ne opisujem osobine ličnosti, pogotovo one rđave, već da tumačim njihova dela. Poštujem kao retko ko drugačije mišljenje i spreman da se protiv njega borim, ne da bih dokazao da sam u pravu ili pobedio, već zato što jednostavno moram. U jesen 2015. u Brdima, gde sam bio na lečenju, počeo sam svakodnevno pisanje, čak i u danima kada sam se borio za život, za sasvim malo neophodnog vazduha, ili za ono malo misli koje su me još uvek činile svesnim bićem. Ostale razloge opisao sam u „Ličnim dokumentima”.

Kako ste se odvažili na objavljivanje?

Preokret u pisanju nastao je u proleće prošle godine kada mi je pesnik Goran Lazović, moj prijatelj, zatražio dvanaest stranica, koje bi objavio u vaskršnjem broju jednog časopisa. Tada sam prvi put pročitao pažljivo 735 stranica koje sam dotada ispisao i nisam našao tih dvanaest stranica. Posustao sam pred nepodnošljivim bolovima, gušenjima, nesanicom, srdžbom i tako nemoćan stvorio sam delo kakvo nikako nisam želeo da stvorim. Odoleo sam iskušenju da sve izbrišem, koje me je držalo jedno dvadeset sekundi i nastavio da pišem. U dvadeset i prvoj sekundi odlučio sam da promenim ugao posmatranja, kao kada gledamo nekakav prizor i koraknemo unapred, ili na jednu ili na drugu stranu da bismo bolje videli. Izvršio sam sitne i retko krupne ispravke. Tako sam dopro do 1.200 strana u Čačku minulog leta. U jesen sam se vratio u Beograd, i započeo najteži postupak u pisanju – sažimanje. Odvajao sam važna poglavlja za drugi rukopis, ona manje vredna ili značajna za nekakav mogući treći i predao rukopis izdavačima. Sačuvao sam sve što nije ušlo u „Lična dokumenta”, za drugo, dopunjeno izdanje.

Otkrijte nam ponešto.

Nastojao sam pažljivo, pregledno i jednostavno da prikažem događaje oko Petog oktobra. Satima nismo znali gde je predsednik Koštunica, ali sam se iznenadio kada sam shvatio da i Zoran Đinđić, šef Dosa, predugo nije znao gde je njegov glavni protivnik, Milošević. Nisu znali ni pobunjenici, što je loše, ali je neugodno kada to ne zna ni vođa pobune. Jedni su tvrdili da je u Dobanovcima, drugi da je na Crnom vrhu, treći da je pobegao u inostranstvo. Otuda omaška da je Oleg Golubović vozio Koštunicu na sastanak sa Miloševićem. Nije. Oleg je bio naša veza sa Rogozinom, odnosno Putinom, i u jednom trenutku pre nego što je minula ta preduga noć 5. na 6. oktobar, Oleg ulazi u kancelariju u Skupštini grada, gde je bilo nas nekoliko, i kaže da se Ivanov sprema ili da je već krenuo za Beograd, gde će se naći sa Miloševićem. Kako, kada Milošević nije u Beogradu – pitao je Đinđić. Jeste – odgovorio je Rogozin. Nezvanično, Rogozin je rekao da će Milošević priznati izborni poraz i da neće biti nasilja. Ali samo nezvanično.  

Da li su ovo memoari ?

Nisu. Ovo je moj doživljaj sveta. Ako budem mogao da ispišem „Lična dokumenta” broj šest ili sedam, to će onda svakako biti memoari.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sinisa
Ljubivoje je doziveo veliku licnu tragediju,i zao mi je zbog toga.On je posten i sigurno je pokusao u ovoj knjizi da iz svog ugla prikaze svoju"istinu"Medjutim,mislim da u glumackom smislu nije nasledio gene svojih slavnih predaka,narocito svog strica Ljubu,i da je bolje bilo da je nastavio drugim poslom.Svejedno radi se o postenom coveku i jedva cekam da procitam knjigu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.