utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
DOSIJE POLITIKE: PRIRODNA I KULTURNA DOBRA POD ZAŠTITOM UNESKA (4)

Gamzigrad – ostatak najvelelepnije palate prohujalih vremena

Na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbija ima pet zaštićenih lokaliteta i još 11 koji su nominovani za ulazak na listu. „Politika” u dosijeu nedeljom otkriva detalje o onima koji su već proglašeni svetskom baštinom: Stari Ras i Sopoćani (1979), Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004), Gamzigrad-Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici stećci (2016)
(Фото Архива Републичког завода за заштиту споменика културе)

Kada je car Galerije podigao palatu Romulijana nedaleko od Gamzigrada, sela koje se danas nalazi u istočnoj Srbiji nadomak Zaječara, vladavina rimskih imperatora bila je oročena na dvadeset godina. Tačno polovinu tog perioda – dakle, čitavu deceniju – ovo kulturno dobro nalazi se na Uneskovoj listi zaštićene svetske baštine na koju je uvršteno 2007. godine. Od tada, ovo arheološko nalazište, koje osim palate čini i memorijalni kompleks na obližnjem brdu Magura, godišnje obiđe 30.000 posetilaca.

To za naš list kaže Brana Stojković Pavelka, arhitekta-savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i autor nominacionog dosijea za upis Gamzigrad-Romulijane na Uneskovu listu.

Sve je, prema njenim rečima, počelo krajem 3. i početkom 4. veka, u periodu druge tetrarhije Rimskog carstva, kojim je vladao imperator Gaj Valerije Galerije Maksimijan, naslednik Dioklecijana.

„Tetrarhijski oblik vladavine predviđao je da car siđe s prestola posle dvadeset godina i potom se povuče u mirovinu. Zato je Galerije planirao da podigne palatu okruženu utvrđenjem u kraju iz kojeg je poticao kako bi u njoj proveo ostatak života. Kompleks je nazvao Romulijana po svojoj majci Romuli, koja je bila rodom Dačanka”, objašnjava Stojković Pavelka.

Iz perioda prvih graditeljskih aktivnosti, dodaje, potiču unutrašnje utvrđenje kompleksa, palata i mali hram. S početka 4. veka, Galerije postaje najmoćnija figura u ondašnjem Rimskom carstvu i započinje se sa gradnjom znatno monumentalnijeg utvrđenja koje obuhvata već izgrađen prostor, ali i novopodignuti veliki hram posvećen Jupiteru. Što se tiče memorijalnih objekata na brdu Magura, precizno vreme njihovog nastanka nije moguće odrediti, ali se zna da je Galerije za svoju majku i sebe podigao dva mauzoleja, pored kojih su sagrađeni konsekrativni spomenici u obliku tumula.

„Posle Galerijeve smrti 311. godine kompleks tiho propada sve do sredine 5. veka, kad je s prodorom hrišćanstva prestona dvorana palate preoblikovana u baziliku, a dograđeni su i novi objekti. Arheološki nalazi potvrđuju da je Romulijana u tom periodu bila značajno seosko naselje, a možda i boravište neke ugledne ličnosti sa dvora. Sredinom 5. veka došlo je do velikih razaranja, verovatno usled najezde Huna. Romulijana je potom obnovljena, ali nikada u nekadašnjoj lepoti”, navodi Stojković Pavelka.

Privlačio je ovaj lokalitet, doduše, pažnju geologa, istoričara, arheologa i putopisaca još u 19. veku. Oni su, prema rečima naše sagovornice, Gamzigrad već tada opisivali kao ostatke jedne od najvelelepnijih građevina prohujalih vremena.

„Čuveni austrijski putopisac Feliks Kanic želeo je svojim crtežima iz 1864. i 1869. da pokaže kako se tu nalazi ’jedna od najvećih i najočuvanijih rimskih građevina u Evropi’. Sistematska arheološka istraživanja započeta 1953. pokazala su da je Gamzigrad bio raskošna palata, jedan od najreprezentativnijih i najsloženijih spomenika rimske dvorske arhitekture. Dokaz je usledio 1984, kad je otkriven fragment lučnog arhitektonskog elementa iznad vrata s uklesanim natpisom Felix Romuliana”, ističe Stojković Pavelka.

Taj nalaz svrstao je Gamzigrad u red carskih rezidencija i spomenike rimske dvorske arhitekture, kojoj pripada i Dioklecijanova palata u Splitu. U idućoj deceniji, arheolozi su počeli da ispituju obližnje brdo Magura. Iskopavanja su pokazala da je vrh tog uzvišenja od praistorijskog doba bio mesto najvećeg poštovanja.

„Upravo tu, car Galerije i njegova majka Romula sahranjeni su i uvršteni među bogove. Na Maguri, mestu s koga se Romulijana sagledava u celosti, otkriveni su 1990. ostaci monumentalnog tetrapilona – građevine koja je označavala raskršće. Nađena su i dva tumula – kružna zida unutar kojih je obavljano spaljivanje voštanih lutki – i dva mauzoleja. Otkriveni ostaci, dokazano je, u neposrednoj su prostornoj, istorijskoj i funkcionalnoj vezi sa utvrđenom palatom”, navodi Stojković Pavelka.

Činjenica da je Gamzigrad jedini očuvani primer građevinskog kompleksa ove vrste iz doba druge tetrarhije Rimskog carstva bila je jedan od osnovnih Uneskovih kriterijuma zbog kojih je dospeo na listu zaštićene svetske baštine. Već u prvoj godini posle upisa, zbog medijske pažnje, broj posetilaca ovog kulturnog dobra se udvostručio.

„Takođe, povećao se rejting kulturnog dobra prilikom konkurisanja za međunarodne donacije, a pri traženju sredstava iz budžeta, Gamzigrad se nalazi na prioritetnoj poziciji sa Studenicom i Starim Rasom sa Sopoćanima”, navodi Stojković Pavelka.

Tako su, osim srpskog ministarstva kulture, sredstva za istraživanja, restauraciju i konzervatorske radove donirale i vlade Nemačke i Norveške, IPA fondovi i Američki ambasadorski fond. Zahvaljujući tome, u Gamzigradu su na raspolaganju audio-vizuelni uređaji – hologrami, tajmlajn i 3D prezentacije – koji posetiocima pružaju informacije o nalazištu.

Gamzigrad i(li) Romulijana

Zvaničan naziv kulturnog dobra je „Gamzigrad-Romulijana, Galerijeva palata”, ali se često koriste ili Gamzigrad ili Romulijana, jer je u javnom govoru izbor naziva dosta slobodan.

„Gamzigrad je ime pod kojim je arheološko nalazište proglašeno za kulturno dobro i kategorisano od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Naziv Romulijana dodat je nakon što je otkriven natpis 1984. godine. Proširen naziv s dodatkom Galerijeve palate formulisan je prilikom izrade nominacionog dosijea, kako bi međunarodnoj publici dao bližu odrednicu”, objašnjava Brana Stojković Pavelka.

Komеntari4
3ee42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vizantinac
Nebriga o "lokalitetima", i zasto je to tako, ima svoju istoriju jos od vremena kada su u 6 veku poceli pljackaski upadi Slovena u Vizantiju i pozicioniranje Srba i Hrvata na tim prostorima. Kolika se novcana sredstva dobijaju iz UNESCO-a za odrzavanje spomenika kulture pod njihovom zastitom na prostorima danasnje Srbije i kako se taj novac trosi?
Raca Milosavljevic
... svaka cast za komentar Bahamata ...samo da dodam refren iz nase popularne serije,jedan deo ...,,Bog nam dao al sve nam je dzaba ..." ...uzas je kako nasa politicko-tajkunska elita urusava,unistava,rasprodaje,zaduzuje ... nema nikakve ideje kako sa svim ovim sto imamo da raspolaze ...
Nikola Nesic
Mislim da iza dobre inicijative Politike, dosije-a, treba uvezati i pre neki dan tekst o 0,6% za kulturu. Ako se iskopine i konzervacija finansira iz ovih sredstava, onda je direktna veza za Gamzigradom. Naime tamo je dosta celina konzervirano ili su iskopavanja prekinuta, zbog problema u finansiranju. Eto razloga da se sredstva povecaju.
Bahamut with 50 red eyes
Devedesetih sam povremeno poslovno putovao iz Bgd u Zajecar.Obaveza u odlasku je bila svratiti podno Rtnja u kafanu, na cuveno kiselo mleko,koje konobar donese u cancetu izvrnutom naglavacke.. a ono i dalje stoji..uz to i fenomenalna gibanica,masan sir..cista srpska makrobiotika! A u povratku je neizbezno bilo svratiti u Felix Romuliana,spektakularni lokalitet carskog Rima.Sa tolikim zaostatcima rimske i romejske (vizantijske) civilizacije normalna zemlja,kakva mi dakako nismo,bi imala berem 1 milijardu evra,dolara,svajcarca ili tako necega prihod,a gde smo mi..mozda to i porusimo da tajkuni naprave trzni centar ili dotiramo stranog investitora da tu napravi caraparu ili fabriku auspuha za neki automobil.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja