Depresija i agresija okidači za masovno ubistvo

Nije mogao da nađe zajednički jezik sa sinom, sa kojim se sporio oko imovine i nasledstva. Ipak, da li nesuglasice u porodici mogu nekome da budu razlog da ubije članove svoje porodice, a potom digne ruku na sebe, ili uzrok treba tražiti u strukturi takvih ličnosti i patološkim problemima?

Sociolog Ratko Božović, smatra da u našem društvu vladaju haos, nasilje, bezakonje i jedna vrsta ekstremizma u ponašanju.

„Čini mi se da je u ovom slučaju reč o individualnoj patologiji i da je on izgubio unutrašnju ravnotežu. Vratio iz inostranstva da bi napravio sreću u Srbiji, ali to nije bilo pravo mesto za njegovu idealnu projekciju te sreće. Ovde se pokazalo da bogatstvo može biti faktor opstrukcije u samim odnosima”, navodi Božović.

Naš sagovornik dodaje da to što je ubica, nakon zločina presudio sebi u porti crkve, nagoveštaj njegove religioznosti.

„Verovatno je imao fiksnu ideju, iluziju ili opsednutost da je on pravednik. Hteo je da se iskupi kao grešnik ubica. On je iz te svoje religioznosti na neki način hteo da napravi katarzu za sebe. Čitava njegova reakcija pripada domenu patologije”, smatra Božović.

On dodaje da imamo društvo u tranziciji sa bolesnim reakcijama. Tranzicija je, kako kaže, pokazala da su ljudi u velikoj meri unesrećeni time što više nisu gospodari svog života.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović, navodi da, kada je čovek u teškom depresivnom stanju, on sve oko sebe doživljava kao strašnu muku i zlo. Bilo je slučajeva da su takvi ljudi, imajući potrebu da porodicu poštede muke i zla, ubili svoje najbliže, a potom izvršili samoubistvo.

„Ali nisu sva masovna ubistva posledica depresije. Nekada je to posledica strašne agresije isprovocirane u nekim situacijama, kao što je, na primer, nasleđe”, kaže Radovanović.

Masovna ubistva povezana su sa psihopatskom strukturom ličnosti ubice, dodaje naš sagovornik.

„Ali šta je u ovom konkretnom slučaju bio okidač, ja zaista ne mogu da procenim”, navodi kriminolog.

Ubica i samoubica iz Bariča bio je strastveni lovac. U kući je imao i posebnu prostoriju u kojoj je držao oružje.

„Ja spadam u one ljude koji zagovaraju tezy da lovci apsolutno treba da prođu psihološki test i psihijatrijske preglede”, smatra Radovanović.

Kriminolog kaže da to što je ubica iz Bariča presudio sebi u porti seoske crkve govori da je očigledno bio vernik – čovek koji je ubio sa idejom da spasi porodicu.

Ima mnogo koraka koje država može i mora da uradi u vezi sa prevencijom ovakvih zločina, navodi naš sagovornik.

„U nekim zemljama postoje alternativne organizacije koje se upravo samo time bave”, zaključuje kriminolog.

Masovni zločini se uglavnom dešavaju u selima ili manjim mestima. Za Barič kod Golupca, Mortonoš, Veliku Ivanču, Jabukovac, neki ljudi u Srbiji ne bi ni čuli da se u njima nisu dogodili masakri. Takođe, krajem prošle godine Ratina kod Kraljeva postala je poznata po tome što je Živorad Radičević ubio troje komšija pa izvršio samoubistvo. Setimo se i Žitišta, gde se pre nešto više od godinu dana u letnjoj bašti kafića dogodilo masovno ubistvo. Siniša Zlatić je iz automatske puške rafalnom paljbom ispalio 26 metaka i ubio suprugu s kojom je bio u brakorazvodnoj parnici i još četiri osobe koje su se zatekle u blizini. Razlog masakra bila je – ljubomora.