Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oduševljenje i kajanje zbog vraćenih kvadrata

Pre tri de­ce­ni­je na poziv ak­ci­je „Imaš ku­ću – vra­ti stan” odazvala se pe­to­ri­ca Vr­šča­na, dok ih je pe­de­se­tak „okre­nu­lo gla­vu” i sa­če­ka­lo pri­li­ku da za ba­ga­tel­nu su­mu ot­ku­pe sta­no­ve
Вр­шац (Фо­то: Ј. Да­ни­ло­вић)

Vr­šac – Sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, u ak­ci­ji „Imaš ku­ću – vra­ti stan”, ko­jom je dr­ža­va, po­red osta­log, že­le­la da pra­vič­ni­je ras­po­de­li stam­be­ni fond, do­bi­je­ne sta­no­ve na ko­ri­šće­nje u Vr­šcu je vra­ti­lo sa­mo pet fa­mi­li­ja. Naj­ma­nje još pe­de­se­tak no­si­la­ca sta­nar­skog pra­va je „okre­nu­lo gla­ve” i sa­če­ka­lo de­ve­de­se­te go­di­ne, ka­da su za ba­ga­tel­ne su­me ot­ku­pi­li dru­štve­ne sta­no­ve. Po­tom je du­go ras­pre­da­no o di­le­mi da li su bi­li ošte­će­ni oni ko­ji su re­dov­no od pla­ta odva­ja­li u stam­be­ne fon­do­ve, a za­uz­vrat ni­su do­bi­li ni­šta. 

Si­ro­ti­nja ni­je ima­la šta da vra­ti, jer je je­dva do­bi­ja­la sta­no­ve so­li­dar­no­sti, i to pod stro­gim uslo­vi­ma.Či­ta­ve vi­še­sprat­ni­ce su po­dig­nu­te za naj­sla­bi­je pla­će­ne rad­ni­ke i pen­zi­o­ne­re. Naj­ve­ći broj sta­no­va su po­de­li­la pred­u­ze­ća, ko­ji­ma je na osno­vu ula­ga­nja u stam­be­ni fond pri­pa­dao pro­por­ci­o­na­lan broj sta­no­va, za ko­je je uvek bi­lo vi­še za­in­te­re­so­va­nih.

Tri de­ce­ni­je su pro­te­kle od ak­ci­je „Imaš ku­ću – vra­ti stan”, ko­ja se uru­ši­la sa­mo po­sle ne­ko­li­ko go­di­na. U me­đu­vre­me­nu su za­bo­ra­vlje­ni Vr­šča­ni ko­ji su dru­štve­ne sta­no­ve vra­ti­li i ti­me iza­zva­li opreč­na mi­šlje­nja su­gra­đa­na. Naj­ve­ći pro­tiv­ni­ci ta­kvog po­te­za su bi­li oni ko­ji su ima­li dru­štve­ne sta­no­ve, ali i kre­di­ti­ma po­dig­nu­te kom­for­ne i le­pe ku­će. Uglav­nom se ra­di­lo o uti­caj­nim i ugled­nim lič­no­sti­ma, ko­ji ni­su mno­go ma­ri­li za ovu ak­ci­ju. Ka­pi­ta­li­zam je ku­cao na vra­ta.

Me­đu­tim, je­dan od „za­bo­rav­nih” Vr­šča­na sa­mo ogra­du oko no­ve ku­će ni­je na­pra­vio, a dru­gi Vr­šča­nin ni­je mon­ti­rao pre­ki­da­če i utič­ni­ce u so­ba­ma, pa se ku­ća ni­je sma­tra­la za­vr­še­nom. To je bio i glav­ni „adut” za ko­mi­si­je ovim po­vo­dom osno­va­ne. Za to vre­me, u op­štin­skom Ode­lje­nju ur­ba­ni­zma je po­sto­jao spi­sak od 30 ko­ri­sni­ka sta­no­va, ko­ji su ku­će gra­di­li, pa se oče­ki­va­lo da će dru­štve­ne sta­no­ve vra­ti­ti. Na­ši sa­go­vor­ni­ci su tvr­di­li da je bar još 50 ko­ri­sni­ka tre­ba­lo da bu­de na tom spi­sku.

Pre­ma nji­ho­vom se­ća­nju i po­tvr­da­ma ak­te­ra ili rod­bi­ne, dru­štve­ne sta­no­ve, uglav­nom dvo­sob­ne ka­drov­ske, vra­ti­li su: 1985. go­di­ne, dr Di­mi­tri­je Na­stov, gi­ne­ko­log, Jo­nel Đan, za­me­nik osnov­nog jav­nog tu­ži­o­ca u Vr­šcu, upo­ko­je­ni dr La­vi­nel Po­pi, ne­u­rop­si­hi­ja­tar, Stan­ko Po­pić, ta­da­šnji šef Slu­žbe dr­žav­ne bez­bed­no­sti u ovom gra­du, i, ta­ko­đe po­koj­ni, Sta­ni­slav Ka­ra­si, uče­snik NOR-a.

Stan je vra­tio dr Di­mi­tri­je Na­stov, još 1985. go­di­ne, či­ja je i su­pru­ga bi­la va­žan ka­dar u vr­šač­kom zdrav­stvu. Još ne­ko­li­ko go­di­na je za­vr­ša­vao grad­nju ku­će. On je za­ni­mljiv još po jed­nom ge­stu: ma­da je bio na­čel­nik gi­ne­ko­lo­škog ode­lje­nja, on je 1993. go­di­ne dao ot­kaz, i oti­snuo se u pri­vat­ni­ke. Ka­že da mu je bi­lo ve­o­ma te­ško, ali ni­ka­da zbog to­ga ni­je za­ža­lio, kao i za vra­ća­nje ka­drov­skog sta­na.

– Ni­sam ni mi­nut raz­mi­šljao da stan za­dr­žim. Što se od­la­ska u pri­vat­ni sek­tor ti­če, i to je bi­la mo­ral­na od­lu­ka: ni­sam pri­hva­tao da bu­dem ra­za­pet iz­me­đu dr­žav­nog po­sla i pri­vat­ne or­di­na­ci­je. Sa­da, me­đu­tim, mo­ja po­ro­di­ca mu­ku mu­či, jer ćer­ka sa za­vr­še­nim eko­nom­skim fa­kul­te­tom i ne­ko­li­ko spe­ci­ja­li­za­ci­ja, već pet go­di­na tra­ži po­sao – ka­že nam dr Di­mi­tri­je Na­stov.

Dru­štve­ne kva­dra­te gra­do­vi u raz­vo­ju su, uglav­nom, ko­ri­sti­li za pri­vla­če­nje struč­nja­ka, pa su ta­kvi sta­no­vi do­bi­li na­ziv ka­drov­ski.

– Ka­da smo ku­pi­li ku­ću, nov­cem ko­ji je moj po­koj­ni su­prug dr La­vi­nel Po­pi, ne­u­rop­si­hi­ja­tar, za­ra­dio u Ku­vaj­tu i Ira­ku, od­lu­či­li smo da vra­ti­mo dvo­so­ban stan od 64 kva­drat­na me­tra. Bi­li smo pre­sreć­ni po­sle to­ga. Ali, na­še za­do­volj­stvo je krat­ko tra­ja­lo. Ubr­zo smo po­če­li da se ka­je­mo, ka­da smo vi­de­li da su svi ko­ri­sni­ci dru­štve­nih sta­no­va do­bi­li pra­vo da ih bud­za­što ot­ku­pe i da smo za­pra­vo iz­i­gra­ni. Sa­da ta­kav stan vre­di bar 40.000 evra – pri­ča dr Dra­gi­na Po­pi, gi­ne­ko­log.

Jo­nel Đan, za­me­nik osnov­nog jav­nog tu­ži­o­ca u Vr­šcu, vra­tio je dru­štve­ni ka­drov­ski stan od 60 kva­dra­ta, 1987. go­di­ne, iako ku­ća po­di­za­na ban­kar­skim kre­di­ti­ma, još ni­je bi­la za­vr­še­na. 

– Za­ni­mlji­vo je da je ko­ri­snik dru­štve­nog sta­na mo­gao bez pro­ble­ma da sa­zi­da ve­li­ku vi­ken­di­cu i da ne sno­si po­sle­di­ce, jer je vi­kend-ku­ća van me­sta sta­no­va­nja. Za one ko­ji ni­su vra­ti­li stan bi­lo je pred­vi­đe­no da se sa nji­ma ras­ki­ne ugo­vor o za­ku­pu dru­štve­nog sta­na. Me­đu­tim, ni­je­dan ta­kav slu­čaj u Vr­šcu ni­je za­be­le­žen. Ali, u me­đu­vre­me­nu ni­sam za­ža­lio što sam stan vra­tio – ka­že Đan, po­znat i po to­me što je, u ni­zu od pet­na­e­stak vo­lon­ter­skih po­slo­va, bio i pred­sed­nik Sa­ve­za stam­be­nih za­dru­ga Ju­go­sla­vi­je, od 1988. do 1991. go­di­ne.

Dra­gan Maj­sto­ro­vić, ta­da­šnji se­kre­tar SIZ-a (Sa­mo­u­prav­na in­te­re­sna za­jed­ni­ca) sta­no­va­nja, tvr­di da se ni­če­ga ne se­ća. „Kad bih se se­ćao, za­što ne bih re­kao? Ne­mam če­ga da se sti­dim. Ak­ci­ja je bi­la le­po za­mi­šlje­na, ali ju je ne­ko pre­ki­nuo, a taj ’ne­ko’ je znao za­što je to uči­nio. Ne­ke go­di­ne čo­ve­ka či­ne star­cem, a ne mu­dra­cem. Da sam mu­drac, se­tio bih se i ove ak­ci­je.”  

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукота Мараш
Приватизација станова је највећа пљачка и глупост учињене у XX веку. Ко је власник крова, инсталација, лифта... и свега другог, што чини зграду? Но, у Банату има лепа изрека "Не лаје кера ради села већ ради себе" и мноштво моћних (и данас) другова су власници десетина станова. То је нама наша борба дала! Они, који су градили куће, одвајали од уста, гацали блато.. данас су опет мета пљачкашке "легализације" између осталог и септичких јама. Некакве комисије пописују ђедовину и проглашавају за нелагално, буквално, оно што им је воља. Приватни геометри, приватни бирои за издавање техничких извештаја и приватни извршиоци су увод, ко дочека увериће се у то, у отимање крваво стечених кућа на исти начин на који су они са мноштвом станова приватизовали фабрике. Десетак момака са компјутерима уз сателитски снимак, који је, успут, доступан, мимо Закона, само предходно поменутим приватницима, је могло све да реши. Комисије, ваљда, цене где колико могу да намакну. Куку нама са тако кратком памећу!
Sotir Gardačić
u svakoj deceniji nepravde, samo sirotinja ne moze da se okoristi
Kris
Poenta je u tome da su stanove dobijali uglavnom podobni,poneki i po dva,tri a ne oni koji su bili stambeno ugroženi.Primer,moji roditelji,brat,snaja,supruga i ja imamo ukupno oko 170 godina staža,od države nismo dobili ništa,živimo u porodičnoj kući koju je otac započeo a uplaćivali smo u stambeni fond kao i drugi.Eto,ko nije bio u SKJ prošao je kao i mi i ne samo to,nego su nam posle rata oduzeli veliki deo imanja koje je generacijama bilo u familiji.
Илија
Моји су били чланови СК и добили су шипак. Да би сте добили социјални стан морали сте да познајете некога на положају. Исто као и данас и свуда у Европи.
Jasna Simonovic
A gde su tek ostale republike!? Veni, vidi...uzeh stan...uglavnom u Beogradu, uglavnom na tudjem zemljištu...
Djordje Labrovic
i ja san se odrekao stana u Beogradu,jer sam gradio kuću u Novoj Pazovi.Zakonski ne bi prekršio, jer je Nova Pazova van teritorije grada.Moralno nisam to mogao učiniti, a danas posle svega uzeo bi stan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.