Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Op­štin­skim ob­ve­zni­cama gra­de ba­ze­ne, bu­le­va­re, ka­na­li­za­ci­onu mrežu

Pred­nost ova­kvog za­du­ži­va­nja je ni­ža ka­ma­ta u od­no­su na kre­dit podignut kod poslovne banke, po­re­ske olak­ši­ce i po­ve­ća­na od­go­vor­nost vla­sti zbog tran­spa­rent­no­sti pro­ce­sa
Базен у Шапцу финансиран путем општинских обвезница (Фото Ватерполо клуб Шабац)

Emi­to­va­njem mu­ni­ci­pal­nih ili na­rod­ski re­če­no op­štin­skih ob­ve­zni­ca 2012. go­di­ne Ša­bac je na­pra­vio za­tvo­re­ni ba­zen.

– Pre­za­do­volj­ni smo što smo to uči­ni­li, jer ba­zen ni­smo ima­li i sa­da sva na­ša de­ca tu pli­va­ju – ka­že Ma­ri­ja­na Ar­se­no­vić iz ode­lje­nja za fi­nan­si­je Šap­ca. – To nam je bi­lo is­pla­ti­vi­je ne­go da uzme­mo kre­dit s ka­ma­ta­ma ko­je su va­ži­le u to vre­me. Is­ku­stvo je po­zi­tiv­no i na­sta­vi­će­mo da raz­mi­šlja­mo u tom prav­cu s ob­zi­rom na do­bre efek­te. Kup­ci ob­ve­zni­ca su bi­li i na­ši Šap­ča­ni, po­je­din­ci, pri­vred­ni­ci, prav­na li­ca, a bi­lo ih je i sa stra­ne.

I u op­šti­ni Pan­če­vo ta­ko­đe su za­do­volj­ni pla­sma­nom mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca i onim što su ura­di­li s pri­ku­plje­nim pa­ra­ma. Eni­sa Ago­vić-Ho­ti, se­kre­tar za fi­nan­si­je Pan­če­va, ka­že da su pa­re od ob­ve­zni­ca is­ko­ri­sti­li za ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru, tač­ni­je ob­no­vu uli­ca. 

– Ovaj vid za­du­ži­va­nja nam je bio po­volj­ni­je 2012. go­di­ne, jer su ka­ma­te na ban­kar­ske zaj­mo­ve ta­da bi­le vi­so­ke. To je bi­lo i prak­tič­ni­je jer se kod uzi­ma­nja kre­di­ta za­jam mo­rao is­ko­ri­sti­ti baš za tu na­me­nu, a kod pa­ra od emi­to­va­nih ob­ve­zni­ca ne. Na pri­mer, pro­ce­ni­mo da nam je za ob­no­vu ne­ke uli­ce po­treb­no de­set mi­li­o­na di­na­ra, u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke do­bi­je­mo ni­žu po­nu­du od to­ga, pa nam osta­nu sred­stva da mo­že­mo da is­ko­ri­sti­mo za ne­što dru­go – re­kla nam je Eni­sa Ago­vić-Ho­ti do­da­ju­ći da ne zna ka­ko bi sa­da raz­mi­šlja­li da li bi emi­to­va­li mu­ni­ci­pal­ne ob­ve­zni­ce za ne­ku na­me­nu jer su ka­ma­te na zaj­mo­ve tre­nut­no ni­ske.

Mu­ni­ci­pal­ne ob­ve­zni­ce su du­žnič­ke har­ti­je od vred­no­sti ko­je emi­tu­ju lo­kal­ne vla­sti, od­no­sno gra­do­vi, op­šti­ne i dru­ge lo­kal­ne za­jed­ni­ce po­mo­ću ko­jih lo­kal­ne vla­sti pri­ku­plja­ju no­vac za od­re­đe­ne pro­jek­te ili za po­kri­va­nje te­ku­ćeg bu­džet­skog de­fi­ci­ta. Pred­nost za­du­ži­va­nja pu­tem emi­to­va­nja mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca je ni­ža ka­mat­na sto­pa u od­no­su na kre­dit­no za­du­ži­va­nje, po­re­ske olak­ši­ce i po­ve­ća­na od­go­vor­nost pred­stav­ni­ka vla­sti zbog iz­ra­že­ne tran­spa­rent­no­sti ce­log pro­ce­sa. Iz­grad­njom kva­li­tet­ni­je in­fra­struk­tu­re lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve po­ve­ća­va se stan­dard ži­vlje­nja na lo­kal­nom ni­vou i stva­ra­ju se uslo­vi za br­ži raz­voj gra­da kroz ve­ći pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja.

Kod nas su još sa­mo dve op­šti­ne, od­no­sno gra­da emi­to­va­li ove ob­ve­zni­ce: No­vi Sad i Sta­ra Pa­zo­va. No­vi Sad je, na pri­mer, pa­re od emi­to­va­nih ob­ve­zni­ca upo­tre­bio za za­vr­še­tak iz­grad­nje Bu­le­va­ra Evro­pe i iz­grad­nju 100 ki­lo­me­ta­ra ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že.

Sa­ša Pa­u­no­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Pa­ra­ćin i pre­đa­šnji pred­sed­nik Stal­ne kon­fe­ren­ci­je gra­do­va i op­šti­na, na pi­ta­nje za­što se vi­še op­šti­na ni­je od­lu­či­lo za ta­kav vid fi­nan­si­ra­nja ka­že: 

– U na­šim uslo­vi­ma, teh­nič­ki je lak­še uze­ti kre­dit, a uslo­vi su ma­nje vi­še isti ili slič­ni, a ogra­ni­če­nja za­du­že­nja va­že u oba slu­ča­ja. Pa ako već je po­treb­no za­du­ži­ti se, on­da se bi­ra efi­ka­sni­ja pro­ce­du­ra ko­ja do­vo­di do istog re­zul­ta­ta. Za raz­li­ku od ne­kih dru­gih ze­ma­lja ne po­sto­ji po­seb­na pred­nost ova­kvog vi­da za­du­ži­va­nja op­šti­ne – ka­že Pa­u­no­vić.

Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, da bi ob­ve­zni­ce ima­le smi­sla, tre­ba ih odvo­ji­ti od obič­nog za­du­že­nja. Nji­ho­va ulo­ga bi tre­ba­lo da bu­de jav­no-pri­vat­no part­ner­stvo u fi­nan­sij­skim uslu­ga­ma, da omo­gu­će ak­ti­vi­ra­nje pri­vat­nih pa­ra, da gra­đa­ni­ma ko­ji ula­žu da­ju ve­ću ka­ma­tu od oro­če­ne šted­nje, a op­šti­na­ma ma­nje ka­ma­te. To za sa­da ni­je slu­čaj. 

Bro­ker Ne­nad Gu­ja­ni­čić ka­že da je glav­ni pro­blem sa ovim pa­pi­ri­ma što je tr­ži­šte pri­lič­no ne­raz­vi­je­no, a da bi bo­lje sta­ja­lo neo­p­hod­no je vi­še uslo­va: jed­no­stav­ni­je za­kon­ske pro­ce­du­re, fi­nan­sij­ski, ka­drov­ski i teh­nič­ki ospo­so­blje­ni­je lo­kal­ne upra­ve, obra­zo­va­nje sta­nov­ni­štva. 

– Pri­no­si na ove ob­ve­zni­ce su ve­ći ne­go na dr­žav­nim ob­ve­zni­ca­ma, po­sled­nje emi­si­je su no­si­le za­ra­du od šest od­sto, ali ove vr­ste har­ti­ja no­se zna­čaj­no ve­će ri­zi­ke. Naj­ve­ći ri­zik je ge­ne­ral­no fi­nan­sij­sko sta­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u Sr­bi­ji ko­je ni­je sjaj­no, uz po­ve­ća­ni po­li­tič­ki ri­zik da sva­ka pro­me­na vla­sti no­si i ri­zik iz­mi­re­nja ra­ni­je pre­u­ze­tih oba­ve­za, ka­že Gu­ja­ni­čić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Него шта, ваља се задуживати за те ствари које не доносе никакав профит, а оно што ствара лову то треба субвенционисати по 10 хиљада еура по раднику. Мислим да ће за једно 20 година ова наша ситуација бити проучавана у књигама о економији као врхунац једног бирократско-неспосбног-криминалног лудила. Овако нешто да ми је неко причао пре једно 10 година, ладно бих рекао да је и ова крађа и отимачина превише, а тако нешто чак и код нас апсолутно немогуће. Али, ево, миц по миц, направише од народа жешће будале које раде за 200 еура, и то још плаћају из соспственог џепа. И после неко пита како нам се дуг годишње попне за 3-4 милијарде еура, па ето како, све овакве будалаштине неко мора да плати, а ми увелико плаћамо нашом будућношћу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.