Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ro­ma­n o partizanima i Nemcima koji smo čekali 55 godina

Ro­man Gro­zda­ne Olu­jić „Pre­ži­ve­ti do su­tra” ob­ja­vi­će Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga. – Ni­sam hte­la da pra­vim kom­pro­mi­se, za­to je ovaj ro­man mo­rao da če­ka,ob­ja­šnja­va spi­sa­te­lji­ca
Гро­зда­на Олу­јић (Драган Стојановић)

Ru­ko­pis ro­man Gro­zda­ne Olu­jić „Pre­ži­ve­ti do su­tra”, na­stao je pre vi­še od po­la ve­ka. Pi­san je u pe­ri­o­du od 1959. do 1962, i do­sad ni­je ob­ja­vlji­van, što mu da­je po­seb­nu ulo­gu u knji­žev­nom opu­su spi­sa­te­lji­ce. Još jed­na knji­ga Gro­zda­ne Olu­jić iza­ći će na sve­tlost da­na. Reč je o knji­zi za mla­de „Bi­li su de­ca kao i ti...” Pr­vu će ob­ja­vi­ti Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga, a dru­gu „Bu­klend”.

– Ro­man sam pi­sa­la po­sle div­nih knji­žev­nih i lo­ših ide­o­lo­ških is­ku­sta­va s ro­ma­nom „Iz­let u ne­bo“. Ni­sam hte­la da pra­vim kom­pro­mi­se, za­to je ovaj ro­man mo­rao da če­ka. Po­sle su do­šli dru­gi ro­ma­ni i – baj­ke. Pi­sac ni­ka­da ne mo­že u pot­pu­no­sti da upra­vlja svo­jim ru­ko­pi­si­ma i nji­ho­vom sud­bi­nom. Ob­ja­vlji­va­njem ovog no­vog-sta­rog ro­ma­na, ko­ji du­go ni­sam ima­la na­me­ru da ob­ja­vim, či­ta­o­ci će do­bi­ti pot­pu­ni­ju i za­o­kru­že­nu sli­ku o ono­me šta sam ra­di­la. Ne ve­ru­jem da bih bez rat­nog is­ku­stva po­sta­la pi­sac, a si­gur­no je da ne bih ova­ko pi­sa­la – ob­ja­šnja­va Gro­zda­na Olu­jić.

Bi­li su de­ca kao i ti...
Ove go­di­ne po­ja­vi­će se i knji­ga Gro­zda­ne Olu­jić na­me­nje­na mla­dim či­ta­o­ci­ma. Reč je o zbir­ci fik­ci­o­na­li­zo­va­nih bi­o­graf­skih pri­ča o de­tinj­stvi­ma ve­li­kih lju­di „Bi­li su de­ca kao i ti...” u iz­da­nju „Bu­klen­da”. U njoj spi­sa­te­lji­ca po­ku­ša­va da osve­tli pre­lom­ne tač­ke u od­ra­sta­nju i sa­zre­va­nju srp­skih i svet­skih ve­li­ka­na knji­žev­no­sti, na­u­ke i isto­ri­je (Jo­va­na S. Po­po­vi­ća, P. Ko­či­ća, B. Ćo­pi­ća, I. Se­ku­lić, N. Te­sle, M. Pu­pi­na, V. Igoa, F. M. Do­sto­jev­skog, A. P. Če­ho­va, Dže­ka Lon­do­na). Nji­ho­vo de­tinj­stvo, is­pu­nje­no igrom i ne­sta­šlu­ci­ma, pri­me­ću­je Zo­ra­na Opa­čić, ni po če­mu ni­je bi­lo dru­ga­či­je od de­tinj­stva dru­ge de­ce, a opet su upra­vo tre­nu­ci igre bi­li pre­lom­ni za nji­hov bu­du­ći ži­vot. Pri­če nam po­ka­zu­ju ka­ko oni ni­su uvek od­ra­sta­li u sreć­nim okol­no­sti­ma, ali su svo­jom upor­no­šću i ta­len­tom us­pe­li da ih pre­va­zi­đu. I to je onaj uzor­ni i obra­zov­ni mo­me­nat ko­ji sva­ka do­bra knji­žev­nost da­ru­je svo­jim či­ta­o­ci­ma.

Ro­man „Iz­let u ne­bo” ob­ja­vljen je pr­vi put 1957. go­di­ne, ka­da je spi­sa­te­lji­ca ima­la sa­mo 22. go­di­ne. Ro­man je po­be­dio na kon­kur­su sa­ra­jev­ske „Na­rod­ne pro­svje­te” me­đu 157 ru­ko­pi­sa. Do­ži­veo je ve­li­ki uspeh u sve­tu, pre­ve­den je na sve zna­čaj­ne svet­ske je­zi­ke i štam­pan u Fran­cu­skoj, En­gle­skoj, Ne­mač­koj, Špa­ni­ji, Nor­ve­škoj, Dan­skoj, Fin­skoj, Če­ho­slo­vač­koj, SAD, In­di­ji... Kod nas, me­đu­tim, knji­ga je cen­zu­ri­sa­na, krat­ko sla­vlje­na i hva­lje­na, a za­tim že­sto­ko ospo­ra­va­na. In­te­gral­nu ver­zi­ju ob­ja­vi­la je SKZ (2010).

Ro­man „Pre­ži­ve­ti do su­tra” či­ta­li su u ru­ko­pi­su Zo­ra­na Opa­čić i Alek­san­dar Jo­va­no­vić, naj­bo­lji po­zna­va­o­ci knji­žev­nog de­la Gro­zda­ne Olu­jić. Pi­ta­mo ih za­što je ru­ko­pis sta­jao u fi­o­ci vi­še od po­la ve­ka?

Raz­lo­zi za to, is­ti­če Zo­ra­na Opa­čić, pre­vas­hod­no se kri­ju u na­či­nu te­ma­ti­za­ci­je Dru­gog svet­skog ra­ta. On ni­je pri­ka­zan iz ide­o­lo­ški obo­je­nog dis­kur­sa so­ci­ja­li­stič­ke epo­he, u nje­mu se ne pro­mo­vi­še na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ki, par­ti­zan­ski po­kret, u me­ri ko­ja je u vre­me kad je ro­man pi­san bi­la nu­žna (par­ti­za­ni oslo­ba­đa­ju grad na je­dan dan, a za­tim se po­vla­če pred ne­mač­kom voj­skom ko­ja za od­ma­zdu stre­lja po­lo­vi­nu me­šta­na). Zbog te či­nje­ni­ce spi­sa­te­lji­ca je sma­tra­la da ni­je vre­me za nje­go­vo ob­ja­vlji­va­nje i za­vr­še­ni ru­ko­pis ni­je ni­kom po­ka­zi­va­la. Ipak, ro­man ni­je ni­ma­lo iz­gu­bio svo­ju ak­tu­el­nost i od­li­ku­ju ga ne­sum­nji­vi kva­li­tet i mo­der­nost pri­po­ve­da­nja, pa je šte­ta što ra­ni­je ni­je po­stao do­stu­pan či­ta­lač­koj pu­bli­ci.   

Pri­po­ve­da­nje po­či­nje pro­sla­vom sed­mog ro­đen­da­na pri­po­ve­da­ča ko­ju pre­ki­da še­sto­a­pril­sko bom­bar­do­va­nje Be­o­gra­da, či­me se ra­za­ra ne sa­mo dr­ža­va, već i nje­go­vo de­tinj­stvo. Na kra­ju ro­ma­na, po­sle sve­ga što su pre­ži­ve­li, pre­ra­no od­ra­sli de­čak, kao je­di­na mu­ška gla­va po­ro­di­ce, uvi­đa du­bo­ki jaz iz­me­đu svog fi­zič­kog uz­ra­sta i ve­li­kog ži­vot­nog is­ku­stva: iako ima sa­mo je­da­na­est go­di­na, či­ni mu se da mu je sto je­da­na­est. 

Sve voj­ske ko­je su pro­tut­nja­le kroz voj­vo­đan­sku va­ro­ši­cu za sta­nov­ni­ke do­no­se glad i smrt: ne­mač­ko i, još ra­zor­ni­je i su­ro­vi­je, sa­ve­znič­ko bom­bar­do­va­nje ru­ši grad, ma­sov­ne od­ma­zde to­kom ne­mač­ke oku­pa­ci­je, mr­tvi ko­je su ubi­le usta­še pli­va­ju Sa­vom, po­mi­nju se i čet­ni­ci sa sim­bo­lom smr­ti na šu­ba­ra­ma. U su­ro­vim i smut­nim vre­me­ni­ma, opa­ža­ju ju­na­ci ro­ma­na: „Ne­ma he­ro­ja. Po­sto­je sa­mo le­še­vi i oni ko­ji će to bi­ti”. Jed­na od za­vr­šnih sim­bo­lič­kih sce­na, u ko­joj „po­bed­ni­ci” pro­sla­vlja­ju za­vr­še­tak stra­da­nja ple­som nad ru­še­vi­na­ma, pri­zi­va­ju­ći „raj ko­ji nas na ze­mlji če­ka”, dok ret­ki pre­ži­ve­li po­sma­tra­ju zga­ri­šta i bro­je mr­tve, upe­ča­tlji­vo sve­do­či o pu­sto­ši ko­ju je rat osta­vio. 

Pra­te­ći sud­bi­ne raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja čla­no­va po­ro­di­ce Ka­ra­so­vih i Po­mo­ri­šac, do­da­je Zo­ra­na Opa­čić, spi­sa­te­lji­ca uspe­šno sli­ka tra­gič­nu sud­bi­nu srp­skog na­ro­da u pro­šlom ve­ku („ne­ma mi­ra na ovoj pro­kle­toj ze­mlji”, spo­zna­je mla­di ju­nak). De­da, so­lun­ski bo­rac, gi­ne pri ula­sku Ne­ma­ca u grad; otac pre­ži­vlja­va za­ro­blje­ni­štvo, a za­tim gi­ne u od­ma­zdi za po­bi­je­ne Nem­ce; sta­ri­ji sin pri­dru­žu­je se par­ti­za­ni­ma, a kći gim­na­zi­jal­ka ne­sta­je bez tra­ga. Lik maj­ke, Na­ta­li­je Ka­ras, ob­li­ko­van je sna­žno i upe­ča­tlji­vo: nje­na unu­tar­nja sna­ga, pri­bra­nost i ple­me­ni­tost u naj­te­žim okol­no­sti­ma, re­pre­zen­tu­ju tra­gič­nu sud­bi­nu že­ne u rat­nom vi­ho­ru ko­ja uspe­va da pod­ne­se smrt bli­žnjih i ras­pad sve­ga što je či­ni­lo njen ži­vot, u ime na­de da će joj se de­ca ipak vra­ti­ti.

Gro­zda­na Olu­jić, na­gla­ša­va Alek­san­dar Jo­va­no­vić, neo­če­ki­va­no nas je ob­ra­do­va­la ro­ma­nom na­pi­sa­nim pre pet i po de­ce­ni­ja (1959–1962), ko­ji je, ma­nje iz knji­žev­nih, a vi­še zbog ide­o­lo­ških raz­lo­ga, po­go­to­vo na­kon is­ku­stva s pr­vim ro­ma­nom, ču­van u nje­nom sto­lu. U nje­mu autor­ka si­la­zi do rat­nih go­di­na pra­te­ći od­ra­sta­nje i sa­zre­va­nje svog glav­nog ju­na­ka u pe­ri­o­du od sed­me do je­da­na­e­ste go­di­ne. Sli­ka je to ra­ta bez ne­mač­kih ofan­zi­va, slo­bod­nih te­ri­to­ri­ja, par­ti­zan­skih ku­ri­ra i slav­nih pod­vi­ga, ali ni­šta ma­nje stra­hot­na: u bač­koj rav­ni­ci i Ka­ra­no­vu (Be­če­ju), toj knji­žev­noj pre­sto­ni­ci Olu­jić­ki­ne pro­ze, uža­si i stra­da­nja bi­li su deo sva­ko­dnev­nog, pri­vid­no mir­nog ži­vo­ta. 

Tran­spo­nu­ju­ći u ro­man svo­je de­ti­nje is­ku­stvo (njen ju­nak to­kom ra­ta ima tač­no ono­li­ko go­di­na ko­li­ko je ta­da ima­la i ona), „Pre­ži­ve­ti do su­tra” nam ot­kri­va emo­ci­o­nal­no i po­e­tič­ko je­zgro iz ko­jeg su pro­i­za­šli svi nje­ni ro­ma­ni: rat­no is­ku­stvo ko­je tek na­knad­no, od­ra­sta­njem, po­sta­je tra­u­ma­tič­no, sa­zre­va­nje u po­me­re­nom si­ste­mu vred­no­sti u po­sle­rat­nim go­di­na­ma, te­žnja za slo­bo­dom i po­bu­na mla­dih, pre­ra­no sa­zre­lih lju­di. Šest ro­ma­na Gro­zda­ne Olu­jić: „Pre­ži­ve­ti do su­tra”, „Iz­let u ne­bo” (1957), „Gla­sam za lju­bav” (1962), „Ne bu­di za­spa­le pse” (1964), „Di­vlje se­me” (1967) i „Gla­so­vi u ve­tru” (2009) či­ne svo­je­vr­snu pro­znu hro­ni­ku o mla­dim i ose­tlji­vim lju­di­ma, bun­tov­ni­ci­ma i sa­nja­ri­ma isto­vre­me­no, je­din­stve­nu u srp­skoj knji­žev­no­sti.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Ј. Косовац
Читао сам још када је изашла књига "Не буди заспале псе".Мора да је имам у библиотеци, ако је нисам поклонио,са преко триста других, Српском културном удружењу у Скопљу.Остала ми је у свести садржина.Чудио сам се што списатељица није била нападније приказивана,натерала би ме да прочитам и друге њене књиге.Не знам да ли ћу пожелете да читам пакао који смо преживели током Другог светског рата. Ја сам био у материци, у деветом месецу трудноће,када је Албанац дошао на њиви да убије стрица,чија жена је била у осмом месецу. Када читам књигу психијатра Швракића са Вашингтонског универзитета и психолошкиње Дивац-Јовановић са Београдског унверзитета, морам да им кажем да нису само прве три године најутицајније на психу детета, већ и оних девет месеци у мајчином телу. У тим мунутима док се Албанац приближио и пуцао у стрица ја сам пожело да побегнем из материце.Зато пишем руком и на тастатури не слово које је на реду у речи, већ једно испред.Док је отац већ био одведен на робијање у Немачку.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.