Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deset godina od smrti Jare Ribnikar

Јара Рибникар (Фото Д. Јевремовић)

Navršava se deset godina od smrti Jare Ribnikar, književnice i nosioca Partizanske spomenice 1941. godine.

Jara Ribnikar stigla je u Beograd iz rodne Češke kao devojčica, prateći oca pijanistu i univerzitetskog profesora Emila Hajeka.

Imala je buran i stvaralački plodan život, ostavljajući iza sebe bogat književni opus, iako je počela da piše relativno kasno. Bila je supruga Vladislava Sl. Ribnikara, vlasnika dnevnog lista „Politika”. Prateći Vrhovni štab partizanske Narodnooslobodilačke vojske, stigla je do Jajca i drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine.

Uz supruga, koga je Moša Pijade (osnivač) postavio za prvog direktora Tanjuga, Jara je u Jajcu postala član prve redakcije i to je ostala sve do kraja rata. Na funkciji urednika beogradskog umetničkog časopisa „Jugoslavija” bila je od 1948. do 1965. godine, a u tom periodu počela je da objavljuje prve pesme, pod pseudonimom Dušanka Radak.

Od 1955. godine počela je objavljuje i prva prozna dela, a u lirsko intoniranoj prozi pronašla je svoj izraz. Njena bibliografija obuhvata veći broj zbirki novela i pripovedaka, kao i desetak romana, među kojima su „Jan Nepomucki”, inspirisan životom njenog oca, zatim „Zašto vam je unakaženo lice”, „Bakaruša”, „Pobeda i poraz”, „Kratko beogradsko proleće”, „Roman o TM”...

Najveće interesovanje pobudila je njena memoarska proza „Život i priča”, koju je objavila u pet tomova, od 1979. do 1991. godine. Uz književni rad, bavila se i prevođenjem, a govorila je engleski, nemački, ruski i francuski, pored maternjeg češkog.

Kao predsednica Udruženja književnika Srbije i kao predsednica obnovljenog Srpskog PEN centra, putovala je širom sveta predvodeći delegacije pisaca. Za književni rad dobila je niz nagrada.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стефан Борота
ВЕЧНИ АРБИТРИ – Зашто се једна минорна личност из полупрошле српске историје увек изнова намеће као културно-политички узор? Одговор на ово питање би морао, пре свега, да објасни како су људи попут Ј. Рибникар добили прилику да пресуђују у културном животу Србије. Нашим присним културним посленицима одговор је добро познат: као многи други тако је и Рибникарева припадала оној друштвеној категорији за коју је важила озлоглашена синтагма – „поштена интелигенција“. У калежу брозовлука они су уживали неупоредива права и привилегије, иако су се свим снагама упињали да докажу супротно. А судећи по поменима имају их и данас. [,]

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.