U Dobrovoljačkoj još nije bezbedno ni za majke vojnika

Od našeg dopisnika
Istočno Sarajevo – „Kakva je ovo država ako ja ni nakon 25 godina od završetka rata ne mogu slobodno otići u Sarajevo i na mestu gde je moj sin ubijen zapaliti sveću i položiti cveće? To je velika bol za mene, moje dete nije bilo nikakva ’legitimna meta’ u svom rodnom gradu, u svom Sarajevu”, kazala je Bogdanka Tomović nakon izlaska iz crkve u Miljevićima, u Istočnom Sarajevu, u kojoj je služen parastos za njenog sina Zdravka i njegove drugove ubijene 2. i 3. maja 1992. godine u tadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Skrhana od bola i u suzama, Tomovićeva je u vrlo potresnoj izjavi novinarima navela kako je dan ranije saznala da ne može iz „bezbednosnih razloga” ići u Sarajevo i na dostojanstven način, kao što je to radila i proteklih šest godina, obeležiti dan kada je ubijen njen devetnaestogodišnji sin.

„Bilo mi je teško jer sam, dolazeći u ovu crkvu, samo na nekih 200 metara bila udaljena od mesta gde je moj Zdravko ubijen. Ja imam svoju crkvu i detetov grob, ali došla sam danas ovde jer je ovo parastos i za mog sina i njegove poginule drugove”, rekla je Tomovićeva.

Ona će, kako kaže, zamoliti rukovodstvo Republike Srpske da učine sve i  omoguće joj da u narednim godinama može posećivati mesto na kome su pripadnici muslimanskih formacija ubili njenog nenaoružanog, golobradog sina koji je bio u koloni vojnika JNA koji su se mirno i po dogovoru povlačili iz Sarajeva.

Obraćajući se velikom broju novinara koji su došli u Istočno Sarajevo, Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, kazao je da su se ove godine odlučili da obeležavanje stradanja pripadnika JNA bude samo u Miljevićima zbog nekorektnog odnosa vlasti u Sarajevu, koja već godinama ne dozvoljava da se, na mestu na kome je zločin izvršen, postavi spomen-obeležje sa imenima svih ubijenih.

On je poručio da to ne znači odustajanje i da će se stradanje pripadnika JNA ponovo obeležavati u Sarajevu onda kada budu stvoreni uslovi za to i kada tamošnje vlasti omoguće postavljanje spomen-ploče.

I predsednik Boračke organizacije RS Milomir Savčić je kazao da današnji pomen u Miljevićima u Istočnom Sarajevu povodom 25 godina od zločina nad pripadnicima JNA ne treba smatrati odustajanjem od obeležavanja tragičnih događaja u Dobrovoljačkoj, već shvatiti kao svojevrsnu opomenu i poruku.

„Ovo treba shvatiti kao opomenu i poruku da moramo jedni drugima obezbediti normalne uslove, da bez prisustva policije i bilo kakvih represivnih mera koje se preduzimaju dođemo, poklonimo se senima poginulih, zapalimo sveće i položimo cveće ili nešto drugo, kako to kod kog naroda vera i tradicija zahtevaju”, naveo je on.

Naglašavajući da je zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj jedan od najtragičnijih događaja u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu, Savčić je kazao da je „neshvatljivo da ljudi koji su tada redovno obavljali svoj zadatak, koji je najuzvišeniji čin odbrane zemlje i zaštite njenog integriteta i suvereniteta”, budu tretirani kao agresorska vojska. Osvrćući se na način na koji federalni mediji izveštavaju o zločinima s početka maja 1992. godine, on je konstatovao kako i to njihovo izveštavanje govori o tome da i posle 25 godina „imamo dve ili više istina”.

Povodom obeležavanja 25 godina od zločina u Dobrovoljačkoj, kada su pripadnici Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH napali vojnu kolonu i ubili 42 pripadnika JNA, ranili 71 i zarobili njih 207, položeni su i venci na Spomen-krst na Vojničkom groblju u Miljevićima.

Zločin u Dobrovoljačkoj još nema sudski epilog.

DJB: Tekst N1 sramotan

Beograd – Pokret „Dosta je bilo” juče je od TV N1, javlja Tanjug, zatražio da povuče sa sajta tekst te televizije o Dobrovoljačkoj ulici, uz ocenu da je reč o sramotnom tekstu koji vređa i žrtve i njihove porodice.

„U Dobrovoljačkoj ulici nije bilo sukoba između JNA i Teritorijalne odbrane BiH. U Dobrovoljačkoj ulici se desio ratni zločin nad pripadnicima JNA”, podvlači DJB.

Navode i da JNA nije pokušala 2. maja da zauzme centar Sarajeva i stavi pod kontrolu ključne državne institucije BiH i ističu da kolone JNA u Dobrovoljačkoj i u Tuzli nisu bili legitimni vojni ciljevi.