Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Provizija za obradu kredita „pala“ na sudu

Pravosnažnom presudom Višeg suda u Somboru banka će klijentu morati da vrati 450 franaka i plati sudske troškove
(Фото Пиксабеј)

Kada je jedan građanin Sombora podigao stambeni kredit od 30.000 franaka, banka mu je kao jednokratnu naknadu za obradu ovog zajma odmah odbila 1,5 odsto od odobrenog iznosa.

Budući da po Zakonu o obligacionim odnosima, banka sve troškove koje ima mora da ukalkuliše u godišnju kamatu, ispostavilo se da je ovih 450 franaka, u stvari nezakonito naplaćen novac, zbog čega se klijent obratio sudu.

Tužio je banku i tražio da mu novac bude vraćen. Ubrzo je dobio prvostepenu presudu u svoju korist, na koju se banka žalila, međutim drugostepeni Viši sud u Somboru je potvrdio prvostepenu presudu i obavezao banku da novac vrati klijentu, kao i da mu isplati troškove sudskog postupka.

Ovaj slučaj je otvorio put svim korisnicima kredita, bez obzira na valutu i to da li je reč o pravnom ili fizičkom licu, kao i o kojoj vrsti kredita je reč, da na isti način potražuju novac od banaka, s obzirom na to da je naplata troškova obrade kredita uobičajena praksa na našem tržištu.

– Ovakvu praksu su uvele strane banke koje su počele da posluju u Srbiji posle 2000. godine, a onda su ove naknade počele da naplaćuju i domaće banke – kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva” i dodaje da banke to i dalje rade iako im zakon zabranjuje, ali i da je još čudnije to što Narodna banka Srbije ne reaguje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za naš list da ne sumnja da banke posluju u skladu sa zakonom, ali da bi takođe bilo mnogo poštenije i jednostavnije za građane da se svi troškovi pozajmljivanja novca svedu pod kamatu.

– Drago mi je ako se neki sud odvažio da to kaže. Banke veliki deo prihoda ubiraju od provizija i to je siguran novac koga se ne odriču lako. Naplata usluge obrade kredita bi bila jednaka situaciji u kojoj prodavac krompira na pijaci nudi svoj proizvod za deset dinara, ali od kupca traži još jedan dinar da bi mu to spakovao u kesu. Ne ulazim u detalje ove presude, ali jasno je da bi bilo vreme da se uvede red i u odnos bankari klijenti, pa i uz činjenicu da će bankari te troškove ukalkulisati u kamatu. I to bi bilo poštenije – kaže prof. Savić i dodaje da bi klijenti u tom slučaju znali koliko ih stvarno košta pozajmljivanje novca, bez skrivenih troškova.

Na pitanje koliko je ovakvih kredita i koliko bi banke trebalo da vrate građanima u slučaju da ih klijenti tuže, u udruženju „Efektiva” kažu da je to teško izračunati.

 – Visina provizija se menjala u poslednjih 17 godina. Ona se kretala od 0,5 do 2,5 odsto od iznosa kredita. Verujem da je reč o nekoliko stotina hiljada zajmova, a tu su i oni koji su u međuvremenu isplaćeni ili „zatvoreni”, kakvih je najviše. Ovaj slučaj iz Sombora je ukazao na još nešto. Banka uzima proviziju od 1,5 odsto i umesto 30.000 franaka isplaćuje mu na ruke 29.550 franaka, ali mu do kraja isplate kredita naplaćuje kamatu na svih 30.000 iako klijent nije dobio toliko novca, objašnjava Gavrilović.

NBS: Nije praksa da komentarišemo odluke sudova

U NBS kažu da je odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banaka da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

– Propisano je da ponuda i ugovor o kreditu, odnosno depozitu obavezno sadrže sve vrste i visine svih naknada koje padaju na teret korisnika finansijske usluge uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrste i visine drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.). Prema Zakonu o platnim uslugama, obavezni element okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga su, između ostalog, vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga (u konkretnom slučaju banka) naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno – i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu – navodi se u odgovoru NBS.

Oni dodaju da nije praksa NBS da komentariše odluke sudova, kao i da NBS štiti prava i interese korisnika finansijskih usluga, ali u vansudskom rešavanju sporova.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милутин
Највећи кривац је НБ СРБИЈЕ. Мора после ове судске пресуде да реагује јавно и енергични јер је економска ситуција код грађана испод свајог нивоа па су принуђени да узимају ионако неповољне кредите а ћутање НБ СРБИЈЕ им дозвољава пљачкање грађана кроз разне допунске трошкове одржавања и саног одобравања кредита, Ту мора да се чује глас НБ СРБИЈЊ.
Maja
Vi gospodo i gospodje iz NBS stitite samo svoje licne, da ne kazem licno/finansijske interese i nikakve druge.
Dragan
NBS nema obraza...pre tuzbe sam trazio info od NBS u pismenoj formi u vezi scf koje se odnose na poslovanje banaka i nekih spornih detalja zbog kojih su mnoge tuzbe podignute kao i kontrolu banaka od strane NBS i odgovorili su da se radi o sluzbenim tajnama...a sada satro brinu o korisnicima u vansudskom poravnanju u koje se nisu mesali JER EVIDENTNO IMAJU KORISTI AL NECE DUGO..
Slobodan
Sta ce biti sa zavrsenim ili refinansiranim kreditima s obzirom na odluku suda? Ima li zastarevanja ili ne?
miki
vrana vrani oči ne vadi, pa neće da komentarišu jer u dilu pljačkaju narod

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.