Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prazan štand Srbije na Sajmu knjiga u Teheranu

(Фото А. Оташевић)

Od našeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča 
Te­he­ran – Sre­da je uju­tru, dan ka­da se otva­ra Sa­jam knji­ga, je­dan od naj­ve­ćih na Bli­skom is­to­ku, na ko­ji je pr­vi put po­zva­na srp­ska de­le­ga­ci­ja. U kom­bi­ju ko­ji ju­ri kr­oz gu­sti, ha­o­tič­ni sa­o­bra­ćaj ne oba­zi­ru­ći se na pe­ša­ke i le­že­će po­li­caj­ce je pred­sed­nik Od­bo­ra Be­o­grad­skog saj­ma knji­ga Zo­ran Avra­mo­vić, pred­sed­nik Srp­skog udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra De­jan Pa­pić, di­rek­tor iz­da­vač­ke ku­će Ge­o­po­e­ti­ka Vla­di­slav Ba­jac i no­vi­nar Po­li­ti­ke.

„Iran­ski vo­za­či zna­ju da vo­ze”, uz osmeh ka­že Amir, vo­dič ko­ga je orga­ni­za­ci­ja iran­skog saj­ma od­re­di­la da pra­ti srp­ske pred­stav­ni­ke i bu­de pre­vo­di­lac na štan­du. Pret­hod­nog da­na je de­le­ga­ci­ja srp­skog mi­ni­star­stva, sa mi­ni­strom Vla­da­nom Vu­ko­sa­vlje­vi­ćem na če­lu, bi­la u zva­nič­nom obi­la­sku saj­ma. „Mi­ni­star je bio vr­lo ljut jer je srp­ski štand bio pra­zan”, ka­že nam Amir dok se pri­bli­ža­va­mo ogrom­nom kom­plek­su ko­ji je po­sled­njih go­di­na iz­ni­kao van gra­da.

U ne­ko­li­ko ha­la ko­je se pr­o­te­žu na oko 135.000 kva­drat­nih me­ta­ra to­kom de­set da­na saj­ma iz­la­že 2.782 iz­da­va­ča, 2.643 do­ma­ća i 139 stra­nih iz 110 ze­ma­lja, ma­hom iz arap­skog go­vor­nog pod­ruč­ja.

Po­re­đe­nja ra­di, na pr­o­šlom Be­o­grad­skom saj­mu knji­ga iz­la­ga­lo je 450 iz­da­va­ča. 

U Te­he­ra­nu je Ita­li­ja po­ča­sni gost, a Is­tan­bul grad u fo­ku­su. Sr­bi­ja je me­đu ze­mlja­ma ko­je pr­vi put uče­stvu­ju, uz Šved­sku, Ekva­dor, Fin­sku, Austri­ju i In­di­ju. Me­đu če­tr­na­est di­rek­to­ra me­đu­na­rod­nih saj­mo­va či­je pri­su­stvo je na­ja­vlje­no, po­mi­nje se i srp­ski pred­stav­nik (uz pred­stav­ni­ke Austri­je, Ma­đar­ske, Fran­cu­ske, Ita­li­je i Ru­si­je). Ka­ta­log me­đu­na­rod­nog uče­šća otva­ra pred­sta­vlja­nje srp­ske de­le­ga­ci­je.

Pred­vi­đe­ni su zva­nič­ni su­sre­ti, pred­sta­vlja­nje iz­da­va­ča, me­đu ko­ji­ma je i Je­le­na Tri­van, di­rek­tor­ka Slu­žbe­nog gla­sni­ka i Pe­tar Arbu­ti­na, ured­nik u ovoj iz­da­vač­koj ku­ći.

Na saj­mu nas je, me­đu­tim, do­če­kao štand sa pra­znim po­li­ca­ma. Knji­ge su po­sla­te iz Be­o­gra­da, ali su­vi­še ka­sno. Pa­ke­ti su za­vr­ši­li ne­gde u ca­rin­skoj ne­do­đi­ji i ni­ko ni­je mo­gao da im uđe u trag. Na­kon ne­bro­ja­nih te­le­fon­skih po­zi­va iz­me­đu Te­he­ra­na i Be­o­gra­da, čla­no­vi de­le­ga­ci­je su do­bi­li in­for­ma­ci­ju da će knji­ge sti­ći u – su­bo­tu, dan pred nji­hov od­la­zak. 

Go­sto­va­nje Sr­bi­je na Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga u Te­he­ra­nu je iran­ska ini­ci­ja­ti­va. Iran je bio gost Be­o­grad­skog saj­ma knji­ga, ka­da su srp­ski iz­da­va­či po­zva­ni da po­se­te te­he­ran­ski sa­jam. Po­ziv je po­tom sti­gao zva­nič­nim ka­na­li­ma pred­stav­ni­ci­ma Be­o­grad­skog saj­ma i esnaf­skih udru­že­nja, ne­kim iz­da­va­či­ma kao i mi­ni­star­stvu kul­tu­re. Srp­ska stra­na je sma­tra­la da sa­jam knji­ga ni­je do­vo­ljan po­vod pa su tra­ži­li bi­la­te­ral­ne su­sre­te. Iran­ska stra­na, želj­na da oja­ča kul­tur­nu di­plo­ma­ti­ju, od­go­vo­ri­la je po­tvrd­no. Vu­ko­sa­vlje­vić, ko­ji je u Te­he­ran do­šao s de­le­ga­ci­jom, su­sreo se sa iran­skim ko­le­gom, Sa­je­dom Re­zom Sa­le­hi­jem Ami­ri­jem.

Po­ziv Sr­bi­ji i že­lja za us­po­sta­vlja­njem sna­žni­jih kul­tur­nih ve­za je deo iran­ske po­li­ti­ke otva­ra­nja pre­ma sve­tu. Islam­ska Re­pu­bli­ka Iran je du­go bi­la ugu­še­na eko­nom­skim sank­ci­ja­ma ko­je su joj uve­de­ne re­zo­lu­ci­jom Uje­di­nje­nih na­ci­ja 2006. go­di­ne. Go­to­vo de­set go­di­na ka­sni­je, 2015. go­di­ne, sank­ci­je su uki­nu­te na­kon du­gih i če­sto pre­ki­da­nih pre­go­vo­ra o iran­skom nu­kle­ar­nom pr­o­gra­mu, ka­da su se ze­mlje iz ta­ko­zva­ne „G5+1” gru­pe (stal­ni čla­no­vi Sa­ve­ta bez­bed­no­sti i Ne­mač­ka) do­go­vo­ri­le sa iran­skom stra­nom o uslo­vi­ma. Iz­liv ra­do­sti na uli­ca­ma Te­he­ra­na bio je do­kaz ko­li­ko du­go su Iran­ci če­ka­li na ovaj do­go­vor. Ali ne sa­mo Iran­ci, već i mno­ge ze­mlje ko­je su sma­tra­le da ne tre­ba da bu­du ta­o­ci po­li­ti­ke pri­ti­ska na Iran za ko­ju su naj­za­slu­žni­je bi­le Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve. Me­đu nji­ma i Ita­li­ja, u ko­joj je iran­ski pred­sed­nik Ha­san Ro­ha­ni u ja­nu­a­ru 2016. go­di­ne po­čeo pr­vu zva­nič­nu po­se­tu jed­noj evrop­skoj ze­mlji na­kon uki­da­nja sank­ci­ja.

„Iran je ve­li­ka ze­mlja, moć­ne kul­tu­re. Ovi kon­tak­ti su va­žni, neo­p­hod­ni”, ka­že za Po­li­ti­ku Fa­bio Gra­si, isto­ri­čar sa uni­ver­zi­te­ta „Sa­pi­jen­ca” u Ri­mu, sa­vet­nik za Iran i Tur­sku, član ve­li­ke ita­li­jan­ske de­le­ga­ci­je pi­sa­ca, iz­da­va­ča i uni­ver­zi­tet­skih pr­o­fe­so­ra ko­ji pred­sta­vlja­ju svo­ju ze­mlju na saj­mu u Te­he­ra­nu. 

„Mi Ita­li­ja­ni od­bi­ja­mo da bu­de­mo ne­pri­ja­te­lji ne­ke ze­mlje. Za nas je to ne­ti­pič­no. Da, deo smo Atlant­skog pak­ta, za­pad­nih orga­ni­za­ci­ja, ali ne mo­že­mo da raz­mi­šlja­mo kao dru­gi sa­ve­zni­ci, na­dam se da raz­u­me­te. Ne mo­že­mo da pre­ki­da­mo ve­ze s ova­ko ve­li­kom i zna­čaj­nom ze­mljom”, ka­že Ro­si i is­ti­če da ve­ze sa Ira­nom ni­su pre­sta­ja­le ni u vre­me sank­ci­ja. „Po­sto­ji pr­o­pa­gan­da, ste­re­o­ti­pi, ali oni ni­su uti­ca­li na lju­de iz obla­sti kul­tu­re”, in­si­sti­ra Gra­si. To po­tvr­đu­je i pri­su­stvo pred­sed­ni­ka Me­đu­na­rod­ne aso­ci­ja­ci­je za iz­u­ča­va­nje Me­di­te­ra­na i Ori­jen­ta iz Ri­ma, Adri­ja­na Ro­si­ja, ko­ji je još 1994. go­di­ne kao rek­tor uni­ver­zi­te­ta pot­pi­sao spo­ra­zum s iran­skim ko­le­ga­ma, je­dan od pr­vih u Evro­pi na­kon Islam­ske re­vo­lu­ci­je.

„Iran je uvek imao do­bre od­no­se sa Ru­si­jom, ali odav­no po­sto­ji i po­seb­no za­ni­ma­nje za Ita­li­ju. Bri­tan­ce vi­de kao pr­o­to­tip ne­pri­ja­te­lja, pre­ma Fran­cu­zi­ma ima­ju po­me­ša­na ose­ća­nja, sa Ne­mač­kom i Ita­li­jom ima­ju naj­bo­lje od­no­se. Oni su sve vre­me odr­ža­va­ni – na­rav­no to ni­je re­kla­mi­ra­no na dr­žav­nom vr­hu, po­što su Ne­mač­ka i Ita­li­ja u NA­TO-u”, ka­že ovaj ira­no­log iz in­sti­tu­ci­je ko­ja se ba­vi pr­o­u­ča­va­njem azij­skih i afrič­kih kul­tu­ra.

Pri­li­ka da se Sr­bi­ja zva­nič­no pred­sta­vi na saj­mu knji­ga u Te­he­ra­nu je pr­o­pu­šte­na. Iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re ka­žu da to ni­je u nji­ho­voj nad­le­žno­sti, već u nad­le­žno­sti Be­o­grad­skog saj­ma, pred­stav­ni­ci saj­ma i udru­že­nja iz­da­va­ča pri­sut­ni u Te­he­ra­nu ne­moć­no sle­žu ra­me­ni­ma. 

Iako svi od­bi­ja­ju da pre­u­zmu od­go­vor­nost, ja­sno je da je reč o ne­do­stat­ku stra­te­gi­je pred­sta­vlja­nja srp­ske kul­tu­re u sve­tu, pa i na saj­mo­vi­ma knji­ga. Ne zna se ko od­lu­ču­je o kon­cep­tu pred­sta­vlja­nja i iz­bo­ru knji­ga, ne­ma pr­o­fe­si­o­nal­ne in­sti­tu­ci­je ko­ja bi se ti­me ba­vi­la, kao što to po­sto­ji, na pri­mer, u obla­sti fil­ma, pa je on­da mo­gu­će da se pred­sta­vlja­nje ze­mlje ko­je bi tre­ba­lo da ima zva­nič­ni ka­rak­ter pre­tvo­ri u po­lu­tu­ri­stič­ko pu­to­va­nje za či­ji ne­u­speh ni­ko ne sno­si od­go­vor­nost.

Smi­sao su­sre­ta ko­je je imao mi­ni­star kul­tu­re s de­le­ga­ci­jom u Ira­nu je­ste da do­pri­ne­su kul­tur­noj sa­rad­nji. O nji­ho­vom sa­dr­ža­ju kao i re­zul­ta­ti­ma po­se­te je, me­đu­tim, te­ško pr­o­ce­nji­va­ti jer su pred­stav­ni­ci mi­ni­star­stva pri­sut­ni u Te­he­ra­nu re­kli da „ni­su ovla­šće­ni” da o to­me go­vo­re me­di­ji­ma.

„Do­go­vo­ri­li smo sa­rad­nju jav­nog te­le­vi­zij­skog ser­vi­sa Sr­bi­je (RTS) či­ji sni­ma­te­lji će do­ći u Iran da sni­ma­ju i pred­sta­ve si­tu­a­ci­ju u ze­mlji na­šoj pu­bli­ci i iran­skog jav­nog ser­vi­sa ko­ji će do­ći u Sr­bi­ju, raz­go­va­ra­li smo s mo­der­nom ga­le­ri­jom o sa­rad­nji oko iz­lo­žbi, s mu­ze­jom te­pi­ha…”, od­go­vo­ri­la je užur­ba­no Iva­na Dediić, po­moć­nik mi­ni­stra za sa­vre­me­no stva­ra­la­štvo i kre­a­tiv­ne in­du­stri­je, u krat­kom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru pred od­la­zak de­le­ga­ci­je iz Te­he­ra­na, pre ne­go što je do­da­la da će zva­nič­no sa­op­šte­nje bi­ti ob­ja­vlje­no na saj­tu mi­ni­star­stva.

Direktorka Beogradskog sajma Danka Selić: Knjige nisu na vreme ocarinjene

Beogradski sajam na Teheranskom sajmu knjiga nije ovlašćen za predstavljanje srpskih izdavača, već Beogradskog sajma knjiga kao manifestacije. Nastup je organizovan na osnovu ponude Teheranskog sajma za razmenu štandova, što je uobičajena praksa u svetu.

Za predstavljanje je pored informativnog i propagandnog materijala Beogradskog sajma knjiga, odabran određeni broj knjiga kao ilustracija srpskog izdavaštva. Za prevoz i carinjenje knjiga odabran je domaći špediter i Teheranski sajam, kao lokalni partner. Greškom u realizaciji knjige koje su poslate nisu na vreme ocarinjene pre otvaranja manifestacije, što nije poželjno, ali se dešava na sajamskim manifestacijama.

Kada se predstavljaju sajamske priredbe u svetu po pravilu se ne nose eksponati već samo prospekti – brošure o manifestaciji. Organizacija predstavljanja reprezentativnih knjiga je bila odraz želje odbora Beogradskog sajma knjiga da obogati predstavljanje, a ne obaveza, tako da kašnjenje sa carinjenjem knjiga nije moglo da ugrozi ugled srpskog izdavaštva, niti Beogradskog sajma koji se predstavlja preko brošura, grafika, filmova, a ne knjiga.

Utoliko je svako drugačije tumačenje, suprotno elementarnim činjenicama, zlonamerno i neprincipijelno i ne doprinosi dobroj međudržavnoj i međukulturnoj saradnji dveju zemalja i dveju sajamskih institucija.

Žeđ za otva­ra­njem

U su­sre­ti­ma sa iran­skim iz­da­va­či­ma na saj­mu knji­ga i u raz­go­vo­ri­ma sa sta­nov­ni­ci­ma Te­he­ra­na, na­ro­či­to mla­đih ge­ne­ra­ci­ja, naj­sna­žni­ji uti­sak je nji­ho­va oba­ve­šte­nost, po­zna­va­nje svet­skih pri­li­ka i žeđ za otva­ra­njem pre­ma sve­tu.

O to­me sve­do­či i ve­li­ki br­oj pre­vo­da na per­sij­ski sa­vre­me­nih svet­skih pi­sa­ca, evrop­skih, ki­ne­skih, austra­lij­skih, se­ver­no­a­me­rič­kih i ju­žno­a­me­rič­kih pi­sa­ca, ko­ji su iz­lo­že­ni na štan­do­vi­ma iran­skih iz­da­va­ča. 

„Zbog cen­zu­re ko­ja ov­de i da­lje po­sto­ji, ka­da je reč o od­re­đe­nim te­ma­ma, pre­vo­di su ja­ko či­ta­ni. Po­zna­je­mo mno­ge pi­sce ši­rom sve­ta. Pr­o­či­ta­li smo ce­log Kun­de­ru, Mar­ke­sa, Le Kle­zi­ja, Uel­be­ka”, ka­že Be­hrang Ki­ja­e­jan, na če­lu iz­da­vač­ke ku­će „Naš­re čeč­meh” ko­ja ob­ja­vlju­je sa­vre­me­ne iran­ske pi­sce i pre­vo­de naj­ak­tu­el­ni­jih svet­skih auto­ra, me­đu ko­ji­ma i jed­nu od knji­žev­nih zve­zda, Fa­ri­bu Va­fi. 

„U po­pu­lar­noj li­te­ra­tu­ri pre­o­vla­đu­ju iran­ski pi­sci, ali eli­ta vi­še či­ta pre­vo­de, ku­pu­ju knji­ge pre­ko Ama­zo­na”, ka­že Fa­te­meh Ala­hver­di, pred­stav­ni­ca iz­da­vač­ke ku­će Na­šr-e-Mar­kaz ko­ja je upra­vo iz­da­la 77. iz­da­nje pr­ve knji­ge Zo­je Pir­zad, autor­ke best­se­le­ra ko­ja ži­vi iz­me­đu Jer­me­ni­je i Ira­na.

Di­gi­tal­na re­vo­lu­ci­ja je i ov­de do­ne­la pr­o­me­ne, so­ci­jal­ne mre­že su upr­kos spo­ri­jem i kon­tro­li­sa­nom in­ter­ne­tu otvo­ri­le ne­slu­će­ne mo­guć­no­sti raz­me­ne sa spolj­nim sve­tom i uti­ču na ti­hu, ali vi­dlji­vu tran­sfor­ma­ci­ju dru­štva. Reč je oslo­bo­đe­na, veo je na uli­ci če­sto ne­haj­no ob­mo­tan oko gla­ve, po­put još jed­nog mod­nog de­ta­lja, ča­dor se no­si, ali je oba­ve­zan sa­mo u ver­skim objek­ti­ma.

Ste­pen oslo­ba­đa­nja se vi­di i u iz­da­va­štvu, gde je po­sled­njih go­di­na do­šlo do pra­ve eks­plo­zi­je žen­skih pi­sa­ca. „Osme­li­le su se, ste­kle su si­gur­nost da mo­gu da go­vo­re o se­bi, o sa­vre­me­nim dru­štve­nim pr­o­ble­mi­ma, o pr­o­ble­mu že­na u Ira­nu”, ka­že Ki­ja­e­jan.

„Ve­o­ma su hra­bre. Zbog cen­zu­re ne mo­gu sve da ka­žu, ali pi­šu o ono­me što im se do­ga­đa, pre­no­se svo­ja ose­ća­nja, že­lje”, ka­že Ala­hver­di, ko­ju ovu evo­lu­ci­ju na­zi­va „ve­o­ma uz­bu­dlji­vom”.

Te­me ve­za­ne za sa­vre­me­ni ži­vot u Ira­nu za­ni­ma­ju i či­ta­o­ce van gra­ni­ca ove ze­mlje, zbog če­ga je ve­li­ki br­oj pre­vo­da sa­vre­me­nih iran­skih knji­žev­ni­ca u sve­tu.

„Ita­li­ja­ne na­ro­či­to za­ni­ma da pr­o­či­ta­ju o sa­vre­me­nom Ira­nu, zbog če­ga je u po­sled­nje vre­me po­ra­sla i po­se­ta ovoj ze­mlji. Tu­ri­sti do­la­ze da vi­de ono o če­mu su či­ta­li”, ka­že 

iz­da­vač Fran­če­sko Bri­o­ski, deo ita­li­jan­ske de­le­ga­ci­je na Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga u Te­he­ra­nu.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko P.
Ministar nije organizovao posetu sajmu, tako da on licno nije odgovoran, vec ljudi koji su u tom poslu omanuli. Tako da treba da ih smeni. Prokockali su drzavni novac i ugled.
Radovic Dobrivoj
Važno je da se Trivanka uhlebila i da putuje po svetu o trošku građana. Dno.
Radmila
Има он (министар) посла и ван Техерана, али је одлучио да зажмури и ћути. За вд директора нашег јединог музеја на отвореном у Сирогојну постављен је партијски кадар, од кога ни сама СНС нема никакве користи. Отпушта са посла самохране мајке, родитеље чија је плата једина у кући и преко које су осигурана деца, докторе наука, кустосима, којих је све мање, наређује да раде оно што им није посао, док водичи седе с њом и лепо се друже, у заштићеном амбијенту ниче објекат од дрвета без сагласности надлежног завода за заштиту споменика културе са нејасном наменом. Много је писама стигло и у министарство и министру. Први ко је од министарства чуо да неће бити смењена, управо је осветољубива и конфликтна директорка. Кажу, предложена је од сиве еминенције и слабе тачке, па министар мудро ћути. У међувремену, тужбе стижу од суда једна за другом, па ће музеј и банкротирати. Он гледа. Можда и објавите овај коментар, али сам скептична.
Miloš
Nadao sam se da će posle ministra Tasovca i dolaska Vukosavljevića našoj kulturi krenuti, ali na žalost nije tako. Šta znači to: "Ministar je bio vrlo ljut jer je srpski štand bio prazan"? Zar ministar nije trebao da se obavesti o tome pre polaska na put?
Srdjan Markovic
NEUSPOSTAVLJANJE KULTURNIH I DUHOVNIH VEZA sa zemljama van zapadnih sfera uticaja su prioriteti zapadnih tajnih službi na prostorima Balkana. Ekonomija nam je odavno uništena pa tu nemaju puno briga. Ovo nije skandal ovo je samo logična progresija jer su i Tadić i Dinkić i svi ostali minirali uspostavljanje veza sa Istokom. Jednostavno, osuđeni smo da kroz sliku(retardirani krvoločni filmovi i serije iz Holivuda), zvuk(tiranija 2by4 elektronskog zvuka koji rađa efekat sličan kao kod ,,pavlovljevog psa,,) i reči(bizarni romani propalih komunista koji su se pretvorili u državnike i biznismene) prolazimo kroz tantalove muke. Gering je pretio pištoljem ako mu samo pomenu reč ,,kultura,, dok su naši političari još suptilniji - oni su je ukinuli. Šta da očekujemo u zemlji gde je jedan od ministara spoljnih poslova koji je i sam ,,književnik,, hteo onomad da od zapuštene botaničke bašte napravi šoping mol. Možda je reč ,,privatizacija,, ta za koju se uhvatio usud balkanskih naroda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.