Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Analizom ostataka kostiju do uzroka smrti

Kako se u Laboratoriji za antropologiju Instituta za anatomiju stručnjaci na osnovu skeleta utvrđuje kog je pola bila osoba, koliko je imala godina, bolesti od kojih je bolovala... imaće priliku da vide posetioci „Noći muzeja”
Скелет из 1920. који је професор Нико Миљанић донео са брачног путовања (Фото Д. Давидов Кесар)

Zaljubljenike u seriju „Bouns” verovatno će oduševiti podatak da i u Srbiji postoje ekipe stručnjaka koje na osnovu ostataka kostiju mogu da utvrde uzrok smrti, ali i da saznaju koje su se medicinske intervencije radile pre više stotina godina.

Naši stručnjaci posao obavljaju u Laboratoriji za antropologiju u staroj zgradi Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Osnovana je pre više od 20 godina, a sada se najviše rade ispitivanja strukture koštanog tkiva, odnosno zbog čega se kosti starijih ljudi lakše lome jer nalaženje uzoraka doprinosi prevenciji i lečenju.

Svoj rad, kako objašnjava profesorka anatomije dr Marija Đurić, počeli su ispitujući skeletne ostatke sa arheoloških nalazišta, a poslednjih 15 godina bave se i forenzičnom antropologijom. Upravo ovi stručnjaci su učestvovali u ispitivanju skeletnih ostataka žrtava iz gotovo svih masovnih grobnica na ovom podneblju, od Drugog svetskog rata do danas.

– Kada se na arheološkom lokalitetu nađu skeleti, možemo da utvrdimo da li je reč o ljudima, koliko je njih tu sahranjeno, koliko je osoba imala godina, kog je pola bila i koje visine. Možemo da vidimo i od kojih je bolesti bolovala i koje je traume imala – pojasnila je dr Đurić.

U ormarima ove laboratorije brojne su lobanje, iza kojih se „kriju” razne priče. Jedna od njih potiče iz maja 2011. godine kada su prilikom renoviranja porodične kuće u okolini Beograda u dvorištu pronađeni skeletni ostaci. Tada se pojavio stariji čovek sa tvrdnjom da je prisustvovao egzekuciji tih ljudi, odnosno da je jedna partizanka u oktobru 1944. streljala nekoliko zarobljenih Nemaca. Stomatolog dr Ksenija Zelić naglašava da su analizama utvrdili da većina lobanja ima nekoliko plombi i drugih vrsta stomatoloških intervencija, pa su najpre pomislili da je reč o novijim skeletnim ostacima jer nisu verovali da je u Drugom svetskom ratu rađeno toliko plombiranja zuba. Međutim, hemijska analiza u Vinči pokazala je da su u pitanju plombe koje se ne koriste već 50 godina, a stvarno su se koristile u Drugom svetskom ratu.

– Ispostavilo se da to, najverovatnije, jesu kosti nemačkih vojnika jer je u to vreme u Nemačkoj radilo 10.000 stomatologa, a na početku rata je oko 6.000 njih prišlo vojsci. Na osnovu istorijskih i hemijskih analiza sa malo većom verovatnoćom smo potvrdili priču svedoka – dodala je dr Zelić.

Na osnovu toga koja je kost polomljena dr Petar Milovanović kaže da može da se utvrdi način na koji je povreda nastala i kako je ta osoba živela, kojim se aktivnostima bavila i u kakvim je sukobima učestvovala.

– Procenjujemo da li je prelom nastao pre, za vreme smrti ili posle. Nekada su takve povrede nastajale u dvobojima, prilikom zemljoradničkih radova, na jahanju… – kaže dr Milovanović.

Sve ovo i niz drugih zanimljivosti moći će da čuju i vide posetioci 14. „Noći muzeja” 20. maja na izložbi „Noćna smena u drevnom urgentnom centru”, gde će biti predstavljene povrede  na lobanjama nanete sečivima ili tupim predmetima, kao i na kostima ruku i nogu koji su posledica najčešće pada.

– Prikazaćemo i povrede nanete projektilima čiji skeletni ostaci uglavnom datiraju iz perioda oko Drugog svetskog rata i pokazaćemo neke hirurške intervencije za koje pouzdano znamo da su se radile u praistorijskom periodu, a koje su ostavile traga na skeletnim ostacima – naglasila je arheolog dr Ksenija Đukić.

Biće izloženi i medicinski instrumenti iz antičkog perioda, koje čuva Muzej grada Beograda, na osnovu kojih će moći da se vidi i kako su ljudi operisani u prošlosti. Posetioci će moći da vide i lobanje kod kojih je napravljen nepravilan ovalni otvor, kako bi se uklonila kost i sprovela operacija tkiva. To je jedna od najstarijih operacija, koja je na našem podneblju bila aktuelna u praistorijskoj nekropoli Mokrin, u Viminacijumu, Gamzigradu, Krivoj reci… Ljudi su se nekad odlučivali za taj bolan zahvat kako bi rešili problem sa epilepsijom, migrenama ili mentalnim bolestima, a postojala je i ritualna trepanacija koja je podrazumevala otvaranje lobanje da bi se telo oslobodilo od zlih duhova.

Mata Harin model od gipsa

U okviru Instituta za anatomiju funkcioniše i Muzej anatomije čoveka. Među 19 originalnih mulaža (anatomski modeli u gipsu), koji potiču iz 1920. godine, nalazi se i jedan koji pokazuje disekciju (presek) glave i vrata, a osoba koja je poslužila kao model je čuvena igračica i špijunka Mata Hari. Prema francuskim izvorima, pojašnjava profesor anatomije dr Milan Milisavljević, Mata Harin leš je stvarno bio deo kolekcije Instituta za anatomiju u Parizu, a kasnije je nestao. Glava sa karakterističnom crvenom kosom i vrat su odvojeni od trupa i poslužili su za izradu preparata površinske i duboke disekcije ovih predela.

Zbirka crteža za 220.000 franaka

Značajnu kolekciju Muzeja anatomije čini zbirka od 36 crteža na papiru koje je sakupio profesor Niko Miljanić, osnivač Instituta za anatomiju. On ih je za potrebe nastave kupio po odobrenju vlade za 220.000 franaka. Za taj novac se tada moglo kupiti gotovo 25 kilograma zlata, što bi danas koštalo 834.000 evra. Crteži su sada u lošem stanju, a institutu je potreban novac za njihovu kompletnu restauraciju.

– Imamo i orman sa vrednim pločicama sa imenima preparata koji vredi oko 100.000 evra. Tu je i najstariji skelet iz 1920. godine koji je prof. Miljanić kupio na bračnom putovanju u Parizu. Od šest skeleta jedan je „preživeo”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.