Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako su fizičari preokrenuli tok Drugog svetskog rata

Razgovor Nilsa Bora i Vernera Hajzenberga u Kopenhagenu 1941. godine uticao je na to da SAD preteknu nacističku Nemačku u proizvodnji nuklearnog oružja. – Oko 100.000 ljudi nesvesno je učestvovalo u projektu „Menhetn”, za koji je znalo samo nekoliko osoba, a čiji su rezultat bile bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki
Американци су одабрали седам градова на које би могли да баце бомбу, а први на листи био је Кјото. Међутим, један амерички генерал био је у том тренутку тамо са супругом, па је ургирао да се промени циљ. Друга бомба требало је да буде бачена на Осаку, али су тог 9. августа тамо били лоши временски услови (Фото Пиксабеј)

Doprinos vojskovođa i armija savezničkoj pobedi nad nacističkom Nemačkom odavno se proučava. Manje je, međutim, vidljiv uticaj fizičara na preokret u Drugom svetskom ratu. O nepoznatim detaljima iz ovog perioda bilo je reči u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, u okviru tribine „Doba nuklearne pretnje”, povodom 31. godišnjice katastrofe u Černobilju.

Posetioci su tako mogli da čuju sve o projektu „Menhetn”, koji je trajao od 1942. do 1944. godine, a čije je rezultat bio da su SAD proizvele nuklearno oružje pre Nemačke. Na koji su način tome doprineli naučnici?

Sve je počelo 1939. godine, nekoliko nedelja pre izbijanja oružanih sukoba, kad je nemački fizičar Oto Han, na talasu aktuelnih proučavanja nuklearne energije, otkrio pojavu fisije urana. Njegov glavni nalaz – da se tom prilikom, uz dovoljnu količinu materijala, oslobađa neslućena količina energije – uznemirio je stručnu javnost. Jer, svima je bila jasna razorna moć ovog procesa u slučaju da se upotrebi u proizvodnji nuklearnog oružja. Očekivalo se da će se istraživanja na tragu Hanovog rada nastaviti. A onda, po izbijanju rata, u nemačkim naučnim časopisima došlo je do upadljivog odsustva članaka iz oblasti nuklearne fizike. To je bio novi signal za uzbunu.

„To je značilo da su Nemci prestali da se bave tom temom ili da je, verovatnije, proučavaju u tajnosti, kako bi napravili nuklearno oružje. Od tog momenta zbiva se nekoliko fascinantnih istorijskih epizoda”, ispričao je fizičar i novinar Slobodan Bubnjević.

Budući da je Nemačka sve do uspona nacizma bila središte svetske fizike, dodaje on, svi ozbiljni naučnici školovali su se na tamošnjim univerzitetima. Među njima je bio i Nils Bor, „otac” kvantne mehanike, čiji će učenik Verner Hajzenberg postati najeminentniji fizičar u nacističkoj Nemačkoj. I onda se 1941. desio spektakularan događaj.

„Bor, koji je tada živeo u okupiranoj Danskoj i povukao se iz javnosti, jednog dana je dobio poruku da će Hajzenberg doći u Kopenhagen s nemačkom delegacijom. Hajzenberg je tom prilikom posetio Bora u njegovoj kući. U jednom trenutku njih dvojica su otišli na pola sata da porazgovaraju u bašti. Budući da niko nije mogao da čuje o čemu su pričali, taj razgovor će postati predmet mnogih umetničkih dela, poput drame ’Kopenhagen’. A zapravo, to je jedan od najznačajnijih dijaloga dvojice fizičara u istoriji, koji će odigrati važnu ulogu u daljim zbivanjima”, objasnio je Bubnjević.

Neposredno posle toga, Bor preko svojih studenata koji odlaze u Skandinaviju šalje poruku da Nemci rade na razvoju nuklearnog oružja. Isti signali stižu i od drugih izvora iz Evrope. Do tih informacija dolazi Leo Silard, mađarski fizičar, koji je, kao i svi fizičari jevrejskog porekla, u tom trenutku bio u Americi. Zato su najeminentniji američki fizičari zakazali sastanak s Albertom Ajnštajnom na Long Ajlendu kako bi ga upozorili na crne slutnje. Ajnštajn potom koristi svoj uticaj i pismom upozorava američkog predsednika Ruzvelta na bojazan od razvoja nemačke atomske bombe.

„Šef Bele kuće prima to k znanju i 1942. imenuje generala Leslija Grouvsa da pokrene ogroman tajni projekat u pustinji Novog Meksika. Narednih meseci fizičari koji su prošli proveru FBI, dominantno Jevreji, okupljaju se, napuštaju univerzitetske projekte i odlaze tamo. Istovremeno, vojska SAD koordiniše sve aktivnosti. Smatra se da je oko 100.000 ljudi nesvesno učestvovalo u projektu ’Menhetn’, za koji je znalo samo nekoliko osoba. Među njima je bio i Robert Openhajmer, koji je s Hajzenbergom bio ista generacija bivših učenika Nilsa Bora”, istakao je Bubnjević.

Najzad, 26. jula 1945, kad je rat u Evropi već bio gotov, u Novom Meksiku je obavljena prva nuklearna proba u istoriji. Već 6. avgusta, američki bombarder je poleteo prema Hirošimi. Tri dana kasnije stradaće i Nagasaki. A lako je moglo da se desi da, umesto ova dva grada, budu pogođeni Kjoto i Osaka.

„Amerikanci su odabrali sedam gradova na koje bi mogli da bace bombu. Prvi na listi bio je Kjoto. Ali, jedan američki general bio je u tom trenutku tamo sa suprugom pa je urgirao da se promeni cilj. Hirošima je odabrana kao prvi naredni cilj na spisku. Druga bomba trebalo je da bude bačena na Osaku, ali tog 9. avgusta tamo su bili loši vremenski uslovi. Zato je odabran Nagasaki kao rezervna meta”, kaže Bubnjević.

Američki bombarder bacio je bombu na Hirošimu u 8.15 časova. Nedugo pre toga, Japansko carsko vazduhoplovstvo izvestilo je komandu da je vazdušni prostor nad tim gradom miran. Kao dokaz, naveli su to što je na nebu iznad Hirošime primećen samo jedan neprijateljski avion.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilic Momcilo
Komentariscu samo prvi delic teksta u kome se pominje doprinos vojskovodja i armije sveznickoj pobedi nad nacistickom Nemackom.Da li se doprinos toj pobedi moze sagledati samo kroz "dan D",koji je bio jedina iole prava bitka sa vec pobedjenom Nemackom.!? Sovjetska armija je zauzela Berlin i tu,posteno i po dogovoru sacekala da saveznici i njihova "slavna"armija pristignu.Mora se najzad priznati da se II svetski rat vodio u SSSR-u i jos par zemalja,a da su saveznici bombardovanjem na kraju rata razrusili vec pobedjenu Nemacku.A i to su sredili i oduzili se odmah posle rata, digavsi fasisticke "protivnike iz mrtvih",za najkrace moguce vreme,po mom misljenju, zbog zahvalnosti za rat u SSSr-u,iako nije uspeo do planiranog kraja.
Igor (ZG)
Nisu fizičari ništa preokrenuli već je Drugi svjetski rat preokrenula slavna Crvena armija 1943. u bitci za Staljingrad a kasnije u bitci kod Kurska. Tad je postalo jasno tko će pobijediti. Tek kad je slavna Crvena armija krenula da oslobađa ostale dijelove Evrope i kad je počela nezaustavljivo napredovati prema zapadu tek tad su se uključili Amerikanci i tek tada su otvorili zapadni front u Evropi iskrcavanjem u Normandiji, biće zato da spasu naciste od sovjetske kazne jer mnogi nacisti su kasnije dobili zaštitu u SAD. Nisu fizičari ništa preokrenuli već je rat preokrenulo 28 milijuna ubijenih građana SSSR-a koje su ubili nacističke zvijeri. Ono što jesu napravili fizičari je to da su omogućili da SAD ubije stotine tisuća civila 1945. u Japanu atomskim bombama kad je rat već bio doslovno gotov.
Jovan Petrovic
Eh taj nesrecni kapital. Koliko je doprineo drugom svetskom ratu. Ima znalaca koji bi mogli malo da objasne.
Jovan Petrovic
Kao sto se vidi iz komentara ima ljudi koji malo vise znaju o ovim stvarima. Voleo bih da malo objasne te stvari da i mi obicni ljudi saznamo vise
Sasa Trajkovic
Citaoci su bolje informisani od autora teksta rat je vec bio zavrsen Nemacka i Italija u rusevinama Hitler je zavrsio na djubristu istorije a bacena je samo da bi pokazala moc SAD a i da bi ubistvom stotina hiljada ljudi nevinih ljudi specili smrt desetina hiljada svojih vojnika koliko su procenili da bi izgubili invazijom pesadije na Japan. Projekat Menhetn vise nije tajna ali je tajna da je ceo projekat osudio jedan od najvecih umova sveta Anstajn koji se povukao iz ljudskih i etuckih razloga iz svega shvatajuci da ce politicari iskoristiti nauku u nehumane svrhe i to se radi i danas nauka se komercijalizuje da bi koristila ljude a ne da bi pomagala razvoju i napredku sveta.Naucnike ne interesuje lek protiv EBOLE sve dok je bolest ubijala crnu populaciju u Africi ali kada je zakucala na njihova vrata setili su se da nemaju ni lek ni vakcinu ali zato se stvaraju bojni otrovi, pametne bombe, kada bi samo deo novca koji potrose za naoruzanje dali za razvoj humane nauke nebi bilo gladi

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.