Knjige stigle u Teheran

U Iranu postoji desetak hiljada izdavačkih kuća, koje su prošle godine objavile osamdeset miliona knjiga, od toga veliki broj stranih prevoda, od romana do knjiga o umetnosti, ekonomiji, veri…

Teško je znati ko je sve od stranih autora preveden, ali je u razgovoru sa izdavačima jasno da se pored književnih klasika prevodi i veliki broj savremenih autora iz celog sveta. Za iranske pisce to je nelojalna konkurencija. Prevedeni roman je jeftiniji od romana domaćeg pisca jer izdavači za njih ne plaćaju autorska prava. Iran nije potpisnik Konvencije o autorskim pravima jer je dugo bio pod međunarodnim trgovinskim sankcijama, ali je na putu da usvoji zakon koji će regulisati pitanje ugovora sa stranim piscima i izdavačima. To bi trebalo da zaustavi pirateriju koja je cvetala u vreme sankcija, kao što je to bio slučaj u Srbiji tokom devedesetih. Za stanovnike Irana je to dugo bio jedini način da saznaju za nove filmove, muziku i knjige.

U šetnji sajmom s Amirom Masudom Šabramnijem, zamenikom direktora sajma, na štandu jednog velikog iranskog izdavača pokazuju nam prevod na persijski zbirke kratkih priča Davida Albaharija „Krava je usamljena životinja” iz 2013. godine. Tu se zadesio i prevodilac, Ali Abdolahi, koji je knjigu preveo s nemačkog, nakon što je srpskog pisca otkrio na sajmu u Lajpcigu.

– Kod Albaharija me je privukla groteskna vizija, antiistorijska, apsurdna – kaže Abdolahi, koji je preveo četrdesetak knjiga stranih autora s nemačkog.

Student mašinstva s Univerziteta u Teheranu, koji me nešto kasnije vodi kroz gustu šumu naslova na persijskom, objašnjava mi zašto više voli da čita knjige stranih autora.

– Iranski pisci pišu o teškim, sumornim socijalnim temama. Ne želim da se rastužim, zato biram ono što će da me razonodi.

Narednog dana, u subotu po podne, na srpski štand su stigle knjige. Iranski radio je tog jutra objavio kratku vest da srpsko predstavljanje počinje, iako je sajam otvoren četiri dana ranije. Na police je postavljeno petnaestak knjiga koje je poslao Beogradski sajam, bez jasnog koncepta. Tu su knjige o Tesli, Pupinu, Hilandaru, Beogradu, kao i desetak naslova „Geopoetike”, prevodi na engleski naših pisaca.

Nakon praznih polica prethodnih dana, nameće se utisak skromnog i neosmišljenog štanda, bez brošura s informacijama i pratećih aktivnosti, susreta s piscima, radionica, predavanja… Predstavnik Beogradskog sajma Zoran Avramović i dva izdavača, koje je pozvala iranska strana, vratili su se u Beograd već narednog dana, kako je bilo predviđeno. Avramović, zadužen za organizaciju štanda, ostavio ga je na čuvanje visprenom studentu koga je iranski domaćin odredio kao ispomoć srpskoj delegaciji. Na štandu će do kraja sajma, 13. maja, Srbiju predstavljati Amir.

Ovo je drugi korak saradnje, nastavićemo

Amir Masud Šabramnija, zamenik direktora Sajma knjiga u Teheranu, bio je deo iranske delegacije koja je predstavljala svoju zemlju kao počasni gost prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga. U razgovoru koji smo vodili zaklonjeni od sajamske vreve govorio je o brojnim sličnostima naših kultura,  kao i o želji da se na polju kulturne saradnje uradi više.

– Kada smo dobili poziv za učešće na Sajmu knjiga u Beogradu, u ovo vreme prošle godine, odmah smo počeli da razmišljamo kako ćemo da se predstavimo. U Iranu je za predstavljanje van zemlje zadužena posebna institucija, Institut za kulturnu saradnju na čijem sam čelu. Institut nije vladino telo, odnosno ne finansira se iz državnog budžeta. Postoji savet u kome su predstavnici ministarstva kulture i izdavači koji odlučuju o tome ko će da predstavlja zemlju.

Koja je bila vaša strategija?

Na Sajam knjiga u Beogradu došli smo sa velikom delegacijom, u kojoj je bilo četiri grupe: izdavači (pozvali smo one koji su izrazili interes za prevođenje sa srpskog jezika), zatim autori, njih petnaestak, dobitnici važnih književnih nagrada u Iranu. Tu su zatim bili pozorišni umetnici, a u četvrtoj grupi članovi prevodilačkih udruženja. Odziv srpske publike je bio jako dobar.

U vreme vaše posete Beogradu potpisan je bilateralni ugovor na nivou ministarstava kulture o programu saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, omladine i sporta. Šta on podrazumeva?

To su uopštene odredbe o saradnji. Važno je ono što se događa posle. Tradicionalno postoje dobre veze između Irana i balkanskih zemalja, uključujući Srbiju. Poslednjih godina nije, međutim, bilo razmene, naročito u oblasti kulture, uprkos tome što postoje brojne sličnosti između naših zemalja. Postoje dobri odnosi u politici, u ekonomiji, ali kada je reč o kulturi, knjigama, autorima, potrebno je uraditi više, organizovati razmenu pisaca, prevode, učešće u zajedničkim događajima. Želimo da saznamo više o vašoj književnosti, znamo da imate dobre pisce, ilustratore… Beogradski sajam je bio početak, ovo je sledeći korak u našoj saradnji. Na nama je da je nastavimo.