Sporna i bankarska naknada za praćenje kredita

– Za nas je, osim provizije za obradu kredita, sporna i naknada za praćenje kredita za koju već postoji prvostepena presuda u korist klijenta. Neosnovana je zbog toga što banka naplaćuje naknadu za nepostojeću uslugu u procentualnom ili fiksnom iznosu. Za isti posao u jednom trenutku naplaćuje jedan iznos, a kako se glavnica smanjuje, i ovaj iznos ide nadole, što je nelogično. Ona se, inače, naplaćuje kvartalno, polugodišnje ili godišnje, i to od 0,1 do 0,15 procenata. Na ovaj način se poskupljuje cena kredita, a po Zakonu o obligacionim odnosima jedina cena kredita može da se iskazuje kroz kamatnu stopu, kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik udruženja „Efektiva”.

Ovo udruženje očekuje da će se na sudu uskoro naći i nezakonita provizija za prevremenu otplatu kredita koju naplaćuju sve banke.

– Ona, pre svega, nije dozvoljena po Zakonu o obligacionim odnosima, a drugo, ova provizija ne može da iskazuje štetu banke procentualno u odnosu na ostatak duga. Korisnik koji vraća kredit pre vremena se obavezuje da plati iznos koji, prema mišljenju banke, predstavlja nekakvu štetu koju ona trpi. Jasno je da štete nema, jer banka kada dobije taj novac ili ga plasira dalje kroz kredite na čemu ponovo zarađuje ili zatvara neku svoju obavezu i time sebi smanjuje trošak neke kamate koju plaća – objašnjava Gavrilović i dodaje da se mnoge naknade koje banke naplaćuju tiču poslova koje one stvarno obave, međutim, uglavnom su one nesrazmerno velike u odnosu na taj posao. Recimo, opomenu o neizmirenim obavezama banka naplati 500 dinara, a realno je to košta deset puta manje.

U Srbiji ne postoji jedinstveni registar naknada koje banke naplaćuju za različite usluge. Međutim, postoji na desetine „sitnih” provizija koje namiruju kroz gotovo svaki posao koji obave za klijenta. Problem je što često ti iznosi višestruko prevazilaze njihove realne troškove. U standardne naknade na koje smo navikli (vođenje tekućeg računa, razne izvode, izrade kartica, provizije za plaćanje računa...) interesantno je da pojedine banke idu tako daleko da ispostave račun čak i za troškove obrade neosnovanih reklamacija. U jednoj banci ova „usluga” košta čak 2.460 dinara i zvuči kao preporuka klijentima da se ne žale.

Šta nam banke sve naplaćuju, a čini nam se da je nesrazmerno usluzi koju obave za klijenta? Prema podacima zvaničnih tarifnika koji se mogu naći na sajtovima banaka, to je, na primer, provizija za korišćenje novca u nedozvoljenom minusu od oko hiljadu dinara, iako banka već naplaćuje kamatu za prelazak u nedozvoljeno prekoračenje. Plaća se i zahtev za izdavanje novog PIN koda i to od 200 do 600 dinara, izdavanje čekova od 10 do 30, izdavanje kartice po hitnom postupku i do 1500 dinara, izdavanje potvrda, upita stanja na bankomatu, SMS obaveštenja... Iako se banke često reklamiraju nudeći besplatne usluge, osim transakcija u elektronskom bankarstvu, teško je naći uslugu koju banka besplatno obavi za klijenta. 

Vest da je sud u Somboru doneo presudu kojom se banci nalaže da vrati klijentu novac od naknade za obradu kredita i da je to stvorilo sudsku praksu koja otvara put svima da, ukoliko to žele, podnose tužbe, banke se mogu naći pred ozbiljnim problemom. Posebno kada je reč o ovim naknadama koje su sporne i nisu u skladu sa zakonom. Postavlja se i pitanje da li bi ukidanjem ovih naknada skočile i kamate na kredite, jer bi ih banke sigurno ukalkulisale kao svoje troškove. U „Efektivi” kažu da se to u principu ne bi trebalo dogoditi, jer na našem tržištu već postoje banke koje ne naplaćuju provizije i imaju iste kamatne stope, kao i one koje naplaćuju naknade.

Kako su za „Politiku” ranije izjavili iz Narodne banke Srbije, ova institucija nema zakonska ovlašćenja da propisuje bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuje. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana je obaveza banke da ugovori o bankarskim uslugama, koje zaključuje sa fizičkim licima, poljoprivrednicima i preduzetnicima, kao obavezni element moraju da sadrže vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz precizno objašnjenje da li su fiksne ili promenljive, i, ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati.