Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE POLITIKE: PRIRODNA I KULTURNA DOBRA POD ZAŠTITOM UNESKA (7)

Draguljima srednjovekovne kulture preti uništavanje

Srbi s Kosmeta više puta apelovali na međunarodne administratore da vrate zaštitu Kfora srpskim crkvama i manastirima, pa i Pećkoj patrijaršiji i Gračanici
Гра­ча­ни­ца и Пећ­ка па­три­јар­ши­ја: ове све­ти­ње су од­и­гра­ле од­лу­чу­ју­ћу уло­гу у раз­во­ју цр­кве­не ар­хи­тек­ту­ре и фре­ско-сли­кар­ства на Бал­ка­ну од 14. до 16. ве­ка, објашњење је за упис на Листу (Фото Википедија)
(Фото сајт СПЦ)

Na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbija ima pet zaštićenih lokaliteta i još 11 koji su nominovani za ulazak na listu. „Politika” u dosijeu otkriva detalje o onima koji su već proglašeni svetskom baštinom: Stari Ras i Sopoćani (1979), Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004), Gamzigrad-Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici stećci (2016)Glosa

Kosovska Mitrovica – Na Uneskovoj listi Svetske kulturne baštine nalaze se manastiri Pećka patrijaršija, dragulj srpske srednjovekovne kulture, i Gračanica, u istoimenoj varoši. Na Uneskovu listu upisani su u julu 2006. godine, kada je odlučeno da, zajedno s manastirom Visoki Dečani i crkvom Bogorodice Ljeviške, budu definisani pod zajedničkim imenom Srednjovekovni spomenici na Kosovu. 

Na istom zasedanju, kako za „Politiku” navodi Vladimir Džamić, istoričar umetnosti konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i koordinator Republike Srbije za saradnju s Uneskom za dobra upisana na Listu svetske kulturne baštine, spomenična celina je upisana na Listu svetske baštine u opasnosti na kojoj se do danas nalazi.

Kao presudno da se Pećka patrijaršija i Gračanica nađu na Listi navedeno je da su ove svetinje odigrale odlučujuću ulogu u razvoju crkvene arhitekture i fresko-slikarstva na Balkanu od 14. do 16. veka, objedinjujući u arhitekturi renesanse Paleologa vizantijske i zapadnoevropske uticaje, kao i da je na njima prikazano jako jedinstvo crkve i države, koje je u međuvremenu postalo snažan deo srpskog nacionalnog identiteta.

U Pećkoj patrijaršiji je od upisa na Listu mnogo urađeno na konzervaciji i restauraciji i uređenju manastirske celine. Radove uglavnom finansira Vlada Srbije, a najvažniji je završetak rekonstrukcije fasade pećkih crkava od 2006. do 2008. godine.

– Sređen je i ogradni zid oko celog manastira s ulaznom kapijom, izvedeni su konzervatorski radovi na velikim površinama fresko-slikarstva, a u crkvama je zbog brojnih stranih posetilaca instaliran sistem audio vodiča – ističe Džamić, uz napomenu da Zavod prati događanja oko „naših, kosmetskih spomenika, a najčešće su stručnjaci Zavoda i domaćini komisijama koje šalje Unesko”.

Izveštaji te organizacije UN su, dodaje, uglavnom objektivni, ali i dosta suzdržani i u njima, prema mišljenjima naših nadležnih, nije dovoljno naglašena opasnost u kojoj se ta dobra svetske baštine i dalje nalaze. Upravo zato, Srpska pravoslavna crkva i država, kao i Srbi s Kosmeta više puta su apelovali da vrate zaštitu Kfora srpskim crkvama i manastirima.

– Nažalost, to se nije desilo, a od 2013, osim Visokih Dečana, sve pravoslavne svetinje na Kosmetu obezbeđuje Kosovska policija – podseća Džamić.

Manastirski kompleks Pećke patrijaršije sastoji se od četiri crkve sagrađene između 13. i 14. veka i od osnivanja je predstavljao središte SPC. Nalazi se nadomak Peći, u Rugovskoj klisuri, uz reku Bistricu.

Od 2013, osim Visokih Dečana, sve pravoslavne svetinje na Kosmetu obezbeđuje Kosovska policija

Posle Drugog svetskog rata Pećka patrijaršija preobraćena je u ženski manastir, a brojno sestrinstvo u nadležnosti je srpskog patrijarha. Posle požara koji su podmetnuli Albanci 1981. godine, napravljeni su novi konaci i rezidencija patrijarha, a nakon NATO bombardovanja Patrijaršija je postala duhovni i nacionalni centar za preostale Srbe severnometohijskog i hvostanskog regiona.

Manastirski kompleks se sastoji od glavne crkve Svetog apostola, uz koju su sazidane crkva Svetog Dimitrija sa severne, južna Bogorodična crkva s crkvicom Svetog Nikole sa južne, kao i velike zajedničke priprate na zapadnoj strani.

Ne zna se tačan datum osnivanja matične crkve, ali se zna da je još za života Svetog Save u Peći osnovan metoh manastira Žiče, tadašnjeg sedišta srpske episkopije. Sredinom 13. veka, Savin najbolji učenik i naslednik Sveti Arsenije Sremac podigao je hram posvećen Svetim apostolima, koji je postao presto poglavara srpske crkve. Krajem 13. veka, iz Žiče je u crkvu Svetog apostola premešteno sedište srpske arhiepiskopije, koja je 1346. podignuta na rang patrijaršije.

Najstariji hram manastira u Peći krase monumentalne freske. Svedoče o visokom bogoslovskom obrazovanju naručilaca koji su se ugledali na najznačajnije bogomolje Carigrada i Soluna, a neke od naslikanih predstava kao što su Hristos na prestolu s presvetom Bogorodicom i Pretečom, Pričešće apostola ili Silazak Svetog Duha na apostole prava su remek-dela srpskog srednjovekovnog slikarstva. U hramu se nalazi sarkofag u kome je nekada počivao Sveti Arsenije, zatim onaj u kojem su bile mošti prvog srpskog patrijarha Joanikija Drugog, a između je grobno mesto arhiepiskopa Save Drugog.

U prvoj polovini 14. veka sazidan je hram posvećen Bogorodici Odigitriji, a freske u njemu očuvane su najvećim delom do danas. Danilo Pećki podigao je crkvu posvećenu Svetom Nikoli, a živopis u noj nastao je krajem 17. veka. Veliku pažnju posetilaca Pećke patrijaršije privlači i najstarije zaštićeno stablo Srbije, crni dud, poznatiji kao šam-dud, koji je zasadio srpski arhiepiskop Sava Drugi, sin Stefana Prvovenčanog. Ispod njega je Arsenije Čarnojević 1690. održao sabor s najviđenijim ljudima s Kosova i Metohije, posle čega je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu preko Save i Dunava. Dud i danas raste i daje plodove.

Manastir Gračanica nadomak Prištine sagradio je kralj Milutin 1321. i posvetio ga Uspenju Presvete Bogorodice. Podignut je na mestu stare crkve u kojoj je bilo sedište Lipljanske eparhije. Duhovni je i nacionalni centar srpskog naroda na Kosmetu.

U manastiru se nalaze freske koje prikazuju rodoslov dinastije Nemanjića, a posebno je lep portret kraljice Simonide, žene kralja Milutina. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, po rečima Džamića, svake godine je prisutan u manastiru, gde se izvode konzervatorski radovi na živopisu. Pre 11 godina, sredstvima Ministarstva kulture urađena je sanacija ikonostasa, a sredstvima Uneska, u periodu od 2011. do 2013. godine, kompletno je saniran krov Uspenjske crkve.

Sportisti donatori

– Novak Đoković je dao novac da manastir kupi parcelu koja se graniči s posedom hrama, a koju su nameravali da kupe Albanci. I drugi ugledni sportisti su pomagali manastir, znam za fudbalera Mateju Kežmana kao i za neke druge, jer s obzirom na strukturu sestrinstva i njihove godine manastir se teško može samostalno izdržavati od sopstvene ekonomije, tako da su sve donacije poželjne i dobrodošle – zaključuje Džamić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar .Stanimirovic
Ovakva mesta su istinske svetinje.Sa njima bi se srpski narod morao poistovetiti-identifikovati. /Svaki pojam je ravan sebi:Svaka pojava je identična sa sobom !/ Ako nema tih toponimija,nema ni ljudskih antroponimija. Ne postoji osnova na bazi koje bi se o ovome razgovaralo i pregovaralo bilo sa kim ! Na ovome svetu !
Stevan
Грачаницу би могла чувати српска војска јер је ту одмах насеље Грачаница. Треба наша власт да захтева од УН и ЕУЛЕКС да наша наоружана милиција или војска штити манастире позивајући се на рез. УН 1244. Не треба ћутати већ стално тражити св по ја права из 1244 а и иначе права, јер је то територија Србије!
Sasa Trajkovic
Koliko naivnosti kao da su ih svih ovih godina stitili, on su logistika i vojska Tacija, obucavali su ih svercovali iza barikada, davali im logisticku podrsku... NATO je okupaciona sila na Kosovu a njen mandat je da stite njihovo mezimce Kosovo od pretnje iz Srbije granica sa Albanijom uopste ne postoji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.