Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Derventski list” drugi najstariji na Balkanu

Prvi broj „Derventskog kotarskog lista” izašao je 12. decembra 1912. godine, samo osam godina nakon što se pojavila „Politika”
Најстарији сачувани примерак из 1913. године (Фото Архива „Дервентског листа”)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Derventski list”, male lokalne novine iz Dervente i ne toliko regionalno poznat list, beleži i važan istorijat, zahvaljujući kojem je uspeo da se udene među najstarije novine ovih prostora. Njihovo prvo izdanje izašlo je 12. decembra 1912. godine, pre više od jednog veka, po ceni od osam austrougarskih helera.

Ovaj list preživeo je tri rata, ali izlazi i danas.

Povremeni prekidi u štampanju umeli su potrajati i decenijama, kao u Kraljevini Jugoslaviji, mada su se i onda u Derventi štampale novine, samo neke druge. U ovom listu kažu kako istorijat štampe ovih prostora ne znaju sasvim pouzdano, ali nam pričaju kako se u Derventi i izvan redakcije uglavnom voli misliti da baštine novine koje su po starosti odmah iza „Politike”, od koje je prvi broj „Derventskog lista” mlađi svega osam godina.

Prvi tiraži lista kretali su se od 10.000 do 12.000, a trenutno je to oko 1.300 primeraka, s temama usredsređenim isključivo na ljude, pojave i događaje iz ove lokalne zajednice. Za „ozbiljniju” politiku ima mesta samo ukoliko se ona tiče ovog gradića u Republici Srpskoj.

U „duši Dervente”, kako nazivaju ovaj list, radi osam ljudi, koji neretko obavljaju i po nekoliko zaduženja.

Prvi broj objavljen je pod nazivom „Derventski kotarski list” i urednik je bio Ivan Radošević. Prva dva broja su štampana u Rijeci, a onda je otvorena „Narodna štamparija”, u Derventi poznatija kao „Lajeva štamparija”. List je izlazio sve do 1918. godine, a najstariji broj koji imaju u redakciji je onaj iz 1913. godine. Prvi brojevi, iz vremena Austrougarske, izlazili su polovično, po stupcima, na ćirilici i latinici.

I tada kao i danas „Derventski list” izlazio je četvrtkom, ali sada je pismo ćirilično. Veruje se da je četvrtak odabran jer je to u Derventi pazarni dan.

Nakon okončanja Prvog svetskog rata nije objavljivan u tom obliku, ali su na drugim novinama radili uglavnom isti ljudi. Pojavile su se radikalne novine „Bosanac”, zatim „Naša smotra” i list „Burgija”, koji se bavio satirom, a izašao je samo jednom.

„Između dva svetska rata list nije izlazio, ali štampa je bila intenzivna, što pokazuje da su ljudi imali želju za novinama i znanje da ih naprave. Na primer list ’Bosanac’, na čijoj naslovnici piše – Radikalni list ’Bosanac’, jer je to bio list oslonjen na Radikalnu stranku. Ostalo je zabeleženo da je dosta derventskih muslimana bilo učlanjeno u Radikalnu stranku, a zaglavlje ’Bosanca’ bila je kombinacija ćirilice i latinice”, priča nam direktor JP „Derventski list i Radio Derventa” i glavni urednik „Derventskog lista” Čedo Vujičić i dodaje da je na prvoj strani u tim novinama u vreme Austrougarske objavljivan sedmični verski kalendar, pravoslavni, katolički, jevrejski i muslimanski, što pokazuje kakva je Derventa sredina bila u smislu međunacionalnih odnosa.

Saglasan je da u dužoj pauzi između dva svetska rata donekle izgubljen kontinuitet „Derventskog lista”, ali ne i štampe u Derventi, koji je sačuvan izdavanjem „Bosanca”, „Naše smotre”... Zna se da je na području Dervente između dva svetska rata izlazilo nekoliko novina, a Vujičić kaže da današnja redakcija sem prvobitnog „Derventskog kotarskog lista” na neki način baštini i sva ova izdanja. „Ponosni smo da imamo šta pokazati”, kaže za „Politiku”.

Kao zanimljivost iz tadašnje štampe primećuje kako su novinari tada imali hrabrosti da objave i neke detalje iz privatnog života.

„Na primer, nisu bili retki članci u kojima su teme bili odnosi u nekim porodicama. Naši prethodnici nisu se libili da objave kako neko širi nemoral na način da, pored žive žene ili muža, ima, sad bismo mi rekli, nedozvoljenu emotivnu vezu”, kaže Vujičić.

Osnivač „Derventskog lista” je opština i 40 odsto finansija pokriva opštinski budžet, a 60 odsto su vlastita sredstva. Zgrada je u vlasništvu lista pa deo novca dolazi i od rente.

Jedna konvertibilna marka, kolika je cena, ne pokriva ni troškove štampanja, ali 1.300 primeraka se svakog četvrtka automobilom razvozi po selima.

Za „Derventskim listom” su mnogi počeci i krajevi, a jedan od novih početaka bio je 1952, da bi neku godinu kasnije list iz Dervente bio bukvalno preseljen u Doboj, budući da je formiran Dobojski srez i jer je procenjeno da opština ne može imati novine.

„Na kamion je natovareno sve, od opreme i materijala do ljudi, i odvezeno u Doboj. List je tamo izlazio do 1966, potom se vraća u Derventu, jer se pelcer u Doboju nije primio. Izlazio je sve do marta 1992, ali, čim su puške i topovi utihnuli, progovorio je naš list, koji je 1995. počeo da izlazi, svakog četvrtka”, kažu.

„Derventski list” je prošle godine obeležio izlazak 2.500. broja, a situacija je u odnosu na „zlatno doba” uslovljena prvenstveno nedostatkom tema i novca, osetno drugačija.

I sarajevski portal „Kliks” nedavno je pisao o „Derventskom listu”, naglasivši kako je reč o drugim najstarijim novinama s ovih prostora, odmah nakon „Politike”.

„Znamo sve o svima i to nije dobro jer u slučaju nečega odmah sve postaje lično. Ako bismo napisali da je neki odbornik pijan došao na sednicu, to bi prodalo novine, ali kako ćemo to napisati kada će sutra taj isti odbornik glasati o podršci koja nam treba. Ali, nije ni to toliki problem, naći ćemo drugog da glasa. Kako ćemo to objaviti, a čovek ima decu, ima roditelje. Kada je velika sredina, nikoga nije briga”, ispričali su za portal „Kliks” u „Derventskom listu”.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања Видић
Од пет коментара ниједан ћирилички. Владика Јефрем је сведочио како га је важан странац убеђивао да се Срби не требају плашити Сарајева ( унитаризације), јер имају свој кинески зид - ћирилицу. Али, странац није знао да су ово неки нови Срби. Као што рече Драгослав Михаиловић Михиз, и данас у сваком Србину чучи по један Југословен.
Miodrag Đeorđić
Za nas koji nemamo mogućnost pristupa ili pregleda brojeva Derventskog list bilo bi dobro i poželjno da se objavi skenirano izdanje tih listova i objavi na internetu ili sajtu Derventskog lista.
Jovan Milanovic
Sta znaci drugi najstariji? Postoji li i treci,..., peti najstariji...
Tena
Istorija srpske štampe počinje s časopisom "Slaveno-serbski magazin". Osnivač i urednik časopisa je Zaharije Orfelin, a štampan je u Veneciji 1768. godine. Prve novine na srpskom jeziku, "Serbskija novini", štampane su u Beču 1791. godine. Prvi srpski dnevnik, takođe štampan u Beču, "Novine serbske", izašao je 1813, kao i prvi srpski almanah, "Zabavnik", 1816. godine. Nekoliko značajnih srpskih listova i časopisa izlazilo je u prvoj polovini 19. veka u Pešti, a prvi je Letopis Matice srpske, pokrenut 1825, koji izlazi i danas kao jedan od najstarijih književnih časopisa u Evropi. U Srbije novine izlaze od 1834. godine, najpre u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneza Miloša, odmah zatim u Beogradu, a nešto kasnije u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Zemunu, Somboru, Vršcu, Pančevu, Prištini. U drugoj polovini 19. veka srpski listovi javljaju se u Bosni i Hercegovini (1866), Crnoj Gori (1871), Hrvatskoj (1874) a krajem veka i srpski iseljenici u severnoj Americi izdaju svoje novine.
Bojan Jovanović
@Elizabeta Poštovana (ili štovana) Elizabeta, lepo je to što ste napisali, ali očito niste primetili da su u pitanju novine koje JOŠ UVEK izlaze, još uvek su "žive novine" i "Politika" i "Derventski list". A ako se već bavite kontekstom istorije novinarstva da li ste upoznati sa Zaharijem Orfelinom koji je izdavao "Славено-сербски магазин" počev od 1768., a štampao ga je u Veneciji ? Interesantno zar ne ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.