Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Ksenija Dragunska, ruska dramska autorka

Lenjin je loš zato što je ubio cara

Došli smo do toga da Staljin postaje pozitivan lik zbog njegove pobede u ratu, a potiskuje se sve drugo. Više nemamo jedinstvenu istoriju - u istoj jednoj moskovskoj školi deca uče iz različitih knjiga iz istorije
(Фото Р. Крстинић)

Ksenija Dragunska, predstavnik novog talasa savremenih ruskih dramskih autora bila je proteklih dana gost Ateljea 212 gde je prisustvovala prvoj čitajućoj probi svoje drame „Osećaj brade” koju u prevodu Novice Antića režira Mia Knežević na sceni „Petar Kralj”. Junake Ksenije Dragunske tumačiće: Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević, Miodrag Dragičević, Vladislav Mihailović i Jovan Belobrković.

Proteklih dana Ksenija Dragunska, ćerka Viktora Dragunskog, klasika ruske dečje književnosti bila je i gost drugog po redu Beogradskog festivala savremene ruske drame koji je održan od 9. do 11. maja u UK „Vuk Karadžić”.

– Uvek se radujem kada dolazim u Srbiju. Ovde nas vole i to je prijatan osećaj. Čudi me da malo ruskih turista dolazi u Srbiju, a zemlja je predivna.  

Drama „Osećaj brade” progovara o brzopletoj želji, potrebi da se menja svet ne osvrćući se na posledice. Šta se, zapravo, krije iza ovakvog naslova?

Rusija je zemlja čuda. To je i suština ove drame: tajna upravo te zemlje i njene prirode. Tajna se krije u tome da u Rusiji nikada ništa ne propada. Drama „Osećaj brade” događa se početkom dve hiljaditih godina u selu u ruskom močvarnom području. U drami su svi jedni pored drugih i živi i mrtvi i oni koji će biti. Čak je živ i knez kome su još 1918. godine odsekli glavu. Svi su živi, svi su tu i sve je povezano. Naravno, ovo je drama o neraskidivoj vezi između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, o nepokolebljivosti, ruskoj konstanti koja je trajala i koja će trajati.

Da citiramo rusku poslovicu: „Ono što imamo ne cenimo, kada izgubimo platićemo”. Kojim putem ide savremeno rusko dramsko stvaralaštvo budući da ste predsednik komisije za dramaturgiju u Udruženju dramskih umetnika Rusije?

Još uvek, na sreću, cvetaju svi cvetovi: naravno uvek ima i onih koji se žale. Pre svega da je malo novca, ali uprkos tome sve je u neprestanom pokretu, stvaralačkom zanosu. Ima mnogo pisaca i različitih žanrova. Vrlo je mnogo tematskih festivala posvećenih isključivo savremenoj ruskoj dramaturgiji i to je jako pozitivno. U Rusiji trenutno egzistira preko 10 festivala i konkursa koji su posvećeni isključivo savremenoj ruskoj drami. Regionalne festivale sufinansiraju regionalne vlasti i naravno Ministarstvo kulture pomaže u njihovoj organizaciji i u stimulaciji savremene ruske dramaturgije. Tu ima i jedna začkoljica: oni stimulišu pisanje drama, ali ne i njihovo izvođenje u pozorištima. U tome je problem, ali sa druge strane vi ne možete pozorištu da nametnete tekst.

Gogolj, Tolstoj, Čehov... šetaju se kao duhovi kroz rusku dramu. Kakav je odnos savremenih ruskih autora prema literarnom nasleđu, istoriji?

Kod nas je trenutno vrlo složena i delikatna situacija kada je u pitanju istorija. Svi je tumače na različite načine. Na primer, moju generaciju su učili da je pokret dekabrista bio pozitivan, a sada ispada da su imali negativnu ulogu. Učili su nas da su crvenoarmejci bili pozitivni likovi, sada opet ispada da nisu baš toliko dobri. Istina, u savremenom tumačenju nekih istoričara. Kada su Lenjin i Oktobarska revolucija u pitanju, e, tu je sada potpuno drugačiji obrt, koncept. Naravno, Lenjin je loš. Zašto? Zato što je ubio cara, sada se to tako tumači. Došli smo i do toga da polako Staljin postaje pozitivan lik zbog njegove pobede u ratu i ratnih zasluga, a polako se potiskuje ono drugo. Više nemamo ni jedinstvene udžbenike iz istorije. U raznim regionima, gradovima imate i različite udžbenike. Čak i u jednoj moskovskoj školi deca uče iz različitih knjiga iz istorije.

Vaše drame bave se nedostatkom komunikacije među ljudima, činjenicom da se sve manje razumemo. Kako smo i zašto došli u takvo stanje?

Ranije sam čitala da je to loše. Međutim, kada sam prekoračila granicu preko 50 godina shvatila sam da to i nije tako loše. Sada me pritiska višak komunikacije. Danas nemam ni snage da previše komuniciram. Mislim da je lepo kada je čovek sam. Volim da budem sama, to je moj svet mašte koji nikako da se ostvari. U Rusiji, moram da primetim, danas vlada apsolutni matrijarhat. To je teško objasniti, ali ako poznajete Rusiju biće vam to sasvim jasno jer na svim ključnim pozicijama su zapravo žene. U porodici pre svega, jer ruske žene su puno izdržljivije. One su vešte, snalažljive, bolje se prilagođavaju. I obično se dešava da žena apsolutno stoji na svojim nogama i zna gde je, a da je uz nju neki infantilni muškarac. I tog infantilnog muškarca zapravo ona drži, vuče jer tako treba. Tako joj je jednostavno suđeno. Mada, moram da primetim i da je porodica neki ostatak prošlosti, nažalost. Porodica je već, takoreći, jedna predrasuda.

Dok pišete svoje drame, poput „Piti, pevati, plakati”, „Jedini s broda”... drugujete sa svojim junacima. Delite njihove karaktere, sudbine, emocije... Ipak, za sebe često kažete da ste usamljeni?

To je tačno. Ne volim da idem u pionirskoj četi, da tako kažem slikovito. Ne volim da sam deo grupe, da koračam u organizovanom poretku. Naravno, imam mnogo prijatelja među dramskim piscima, ljudima iz pozorišta, pre svega u miljeu koji pripada estetskim pravcima oko festivala dramaturgije „Ljubimovka” koji je jedan od najvećih festivala ili oko teatra „Dok”, koje se bavi delikatnim i osetljivim temama, tretira bolne tačke sadašnjeg društva: probleme migranata, izbeglica, ljudi koji izlaze na ulice i protestuju protiv aktuelne vlasti. Neki od tih ljudi koji su bili učesnici uličnih demonstracija već su po tri godine u zatvorima. 

Živite i radite u Moskvi. Kakva je vaša slika Rusije danas?

Rusija je velika zemlja. Ipak, moram da primetim da Moskva danas živi u 21. veku, veliki gradovi u 20, a provincija u 19. veku. Ne umem da objasnim zašto i kako, nisam deo vlasti, ali to je činjenica. Mali gradovi jako loše žive, zatvaraju se fabrike, vidim da je slična situacija i kod vas. Ljudi iz malih gradova moraju da napuštaju svoje domove i da idu u veće gradove u potrazi za srećom, što nije dobro. Moskva je, naravno, ogroman grad od zvanično 15 miliona ljudi, a možda ih ima i više. Neprestano se nešto gradi, svake godine se menjaju trotoari, imaš utisak da nemaju gde da potroše novac pa stalno nešto renoviraju. U isto vreme u nekom manjem gradu prokišnjava krov u bolnici i pacijenti ne mogu da se leče jer nemaju uslova za stacioniranje, ali ni lekova. I možda je glavna crta, karakteristika Rusije danas ta ogromna provalija između bogatih i siromašnih.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilosNS
A koja je alternativa. Ja sam daleko vise za socijalizam nego za kapitalizam i neoliberalizam, sto je inace sinonim. Svako treba da radi i zaradjuje koliko je zasluzio, a ne da mu neki bogati veleposednik govori za sta i koliko. E, to je prednost socijalizma.
Toza Petrovic
Slazem se sa gospodinom Marjanovicem.Ono sto je Lenjin propagirao unazadilo je mnoge zemlje i izazvalo mnoge ratove,uglavnom gradjanske.Setimo se Rusije,Kine,Vijetnama,Koreje i dr.I Jugoslavija se raspala jer je ruski djak Tito insistirao na samoupravnom socijalizmu koji je tesko ostvariv.Dok se zapad ubrzano razvijao na konceptu liberalnog kapitalizma mi smo sve vise zaostajali sto je proizvodilo nezadovoljstvo mahom u Ljubljani i Zagrebu, jer su videli kako u Italiji i Austriji nema redova za ovo ili ono a ne mogu nista da promene.I dok je kod nas oduvek bilo tesko naci posao,zapadne zemlje su masovno primale strane radnike jer su im nedostajali.Sada su i Rusija i Kina krenule sa drugim sistemom ali su bespovratno izgubljene decenije i bar 100 miliona zivota direktno ili indirektno zbog Lenjinovih ideja.
Ilic Momcilo
Od 6 komentara,gospodin ima 1 komentar i 2 "odgovora" na komentare.Postujemi cenim vas posao i svrhu posla,ali nisam siguran zasto nemam pravo slicno njemu i da se objavi moj komentar na njegov meni.Pitam se,da li je to novi Milos J. Kosovac,covek sa neogranicenim pravima oko komentarisanja.
Ilic Momcilo
Da nisam procitao ove komentare,ne bih ni znao da je obican narod,kako kazu "prokleti zlocinci" Lenjin i Tito,radnici i seljaci,ziveo kud i kamo bolje lepse,bogatije i postovanije, za vrame ruskih careva i srpskih pa jugoslovenskih knjazeva i kraljeva.A,ja sam naivno verovao,da sam 45 godina u SFRJ ziveo dobro,samo zato sto sam, kao radnik u fabrici, mogao leti na more ili planinu i jezera,a zimi na,recimo,Kopaonik koji sada obicni ljudi mogu da gledaju samo na TV i da uzivaju u blagodetima demokratije.Secam se,kada smo mi radnici isli na more u Grcku,Tunis,pa Spaniju,pa kad su kolege pocele "stidljivo"da voze polovne,ali lepe "Mecke,teske"jedva 8-10 000 "marona",ja kupio plac u Vincima kpod Golupca na Dunavu, za 500 000din.a plata mi bila 800 000 din.U skladu sa tekstom izjavljujem da je osnovna greska Lenjina,Tita i ostalih,bila u tome sto su nas naucili da radeci za druge(sve),radimo i za sebe.Tu "glupost",sva sreca,ni jedan demokrata,ne bi dozvolio.Ovo,radi samo za sebe,je ideala.
Vladislav Marjanovic
Za Momcila Ilica. Potpuno ste u pravu. Buduci da ste vi radnik, a ja samo naucni radnik, Vi bolje od mene znate za sta se borio Tito i sta su demokratija i samoupravljanje. Vi ste naucili lekciju iz doba Vase mladosti, a ja posto sam shvatio da znam da nista ne znam, prinudjen sam da stalno istrazujem ne bih li razumeo sta se krije iza istorijskih mitova i politicke propagande. Tako, hteo-ne hteo, morao sam da se suocim sa cinjenicom da se Tito borio ne samo protiv fasizma, vec jos vise za vlast, najpre uz Staljina, a posle protiv njega, a to je imalo i svoju cenu. Sto se samoupravljanja tice, to je zaista najvisi stupanj demokratije. U praksi je to izgledalo nesto drukcije: beskonacni sastanci u radno vreme, proizvodnja stoji, radnici se ubise svadjajuci se satima oko problema za koje im nedostaje strucno znanje, a na kraju bude onako kako se odluci "odozgo". Ali, blago onome ko u mitove veruje. Takvi se ne stide da sagovornike zasipaju uvredama kao sto to i Vi cinite.
Ilic Momcilo
Za Vladislav Marjanovic.Slazem se da je Titov rezim dosao u moru krvi,ali krvi prolivenoj u borbi protiv fasizma i zna se koga.Sto se tice demokratije,nije je bilo zbog jednopartizma,ali u firmama je bilo onoliko koliko su ljudi u tim firmama imali mu.a da ucestvuju u samoupravljanju.Ja sam samo radnik,ali bih o tome mogao davam drzim predavanje jer vi i ostale demokrate radnike i obican svet trpite i kupujete samo radi izbora.Jugoslaviju nije izvukao zapad vec veliki i posten samopregoran rad.Ne verujem da ne znate da smo bili na pragu atomskog naoruzanja pa se moralo odustati.Na Golinjaku je bio moj stric 4 god.pa znam koliko je trajao i sta se dogadjalo tamo.Preterujete po demokratskom obicaju.Demokratija se ogledala u ucescu zaposlenih u upravljanju firmom,a koliko je toga bilo napisao sam vec.Samoupravljanja (vlast naroda nad svojim radom i sudbinom)bilo je u nekoj pristojnoj meri samo u fabrikama,jer vi i i takvi niste imali pomenuta m.,a i cenili ste sebe kao nadnarodnu klasu.
Prikaži još odgovora
Petre Nakov
G-dine Marjanovicu. I jos vise negativno o tom monstrumu Lenjinu. Unazadio i izmucio bedom ruski narod proteklih 70 godina. Dok Srbija dan danas voli komunizam i "place" za proslost. Mozda zato i Tito ocenivsi dace potporu najvecu dobiti u Srbiju, dosao u Uzice da organizuje komunisticki pokret. Sto to nije ucinio i Sloveniju ili Hrvatsku?
Vladislav Marjanovic
Do 1943. godine, tacnije do Teheranske konferencije, Staljin jos nije imao jasne planove sa Jugoslavijom. Diplomatski odnosi SSSR-Kraljevina Jugoslavija uspostavljeni su kratko pred Hitlerovim pohodom na Balkan. Kad se Jugoslavija raspala, Staljin je priznao novo stanje i, s obzirom na jos vazeci pakt sa Hitlerom, reorganizovao aktivnost komunistickih partija u marionetskim zemljama pa su u njima stvarane organizacije koje su trebale da budu nezavisne od Tita. Kad je, medjutim, doslo do "verolomnog" napada Hitlera na SSSR, Staljin se vratio konceptu delovanja KPJ na celoj teritoriji okupirane i rasparcane Jugoslavije kako bi je, posle rata, uvukao u svoj tabor. Medjutim, kako se ishod rata nije mogao znati, zadrzana je federalna koncepcija KPJ pogotovu ukoliko bi Britancima uspelo da ponovo uspostave monarhiju. Staljin je imao svoju geopoliticku racunicu koju Tito nije shvatao, a jos manje vodji regionalnih partija koji su platili ceh, a umalo i Tito nije "zaglavio".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.