sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: IVANA HADžI POPOVIĆ, književnica

Živimo na mestu privida i obmane

Čuveni nadrealista, kritičar i pesnik Marko Ristić prvo je bio veliki prijatelj Crnjanskog, potom njegov još veći neprijatelj, tako da će ga u eseju „Tri mrtva pesnika” čak i živog sahraniti
(Фото лична архива)

Novi roman Ivane Hadži Popović „Ljubičice Leonarda da Vinčija” objavila je izdavačka kuća „Albatros plus”.

Moto romana su reči Miloša Crnjanskog: „Leonardo je iz Venecije poneo ljubičice, a ne kapu duždeva”.

Roman govori o Beogradu između dva rata, koji je tada pogled upirao u Pariz, a njegov duh su stvarali pisci Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Marko Ristić, Miroslav Krleža...

Posle knjige o Miljkoviću, Jesenjinu i Majakovskom, na red je došao Leonardo da Vinči, i njegove ljubičice?

Nije to ni „posle” ni „pre”, to je poezija, a ona je uvek „sada” i uvek „nova”. A i Leonardo da Vinči se, kako govori Crnjanski, odlučio za nju, da ga vodi, a ne za moćnike da im se dodvorava. Uostalom, te ljubičice će upravo zato jednom i postati aeroplani, a kako će se to dogoditi otkriće oni koji budu čitali roman.

Skulpture Alberta Đakometija, švajcarskog vajara, nisu „ni savršene, ni završene”. Kako umetnik zna kada je delo završeno?

U romanu skulptura Đakometija povezuje sve beogradske i pariske godine, boje sepije, dva grada koja su spojili Gavrilo Princip i istorija, a koji su nestali, mada njihova aura još neuništivo lebdi. Miloš Crnjanski, jedan od junaka romana, to naziva „non finito” ili „nezavršeno”. Jer ono naizgled „završeno” – uopšte ne znači i da je iščezlo. Taj veliki vajar je smatrao da skulpture nisu predmet, već upitanost, pitanje i odgovor i da zato nikada ne mogu biti ni završene, ni savršene.

Da bi svako vreme u njima, valjda, moglo da se prepozna.

Oko skulpture „Neizvesnost” plete se trilerski zaplet, u koji je „umešan” i Marko Ristić?

Nadrealistička statua, njegov poklon junakinji, mladoj arhitekti Danici, koja je deo tog graditeljskog i duhovnog uspona Beograda između dva svetska rata, zbog čega će biti i nagrađena u Parizu na Izložbi dizajna i arhitekture, ukradena je 1949. iz kuće u Ulici Jaše Prodanovića i potraga za njom trajaće sve do 21. veka. Tek tada će joj, i to u Parizu, njena praunuka, možda, ući u trag.

Ristić je obožavao Krležu, a Crnjanskog nije podnosio. Kako je došlo do njihovog sukoba?

Čuveni nadrealista, kritičar i pesnik Marko Ristić prvo je bio veliki prijatelj Crnjanskog, potom njegov još veći neprijatelj, tako da će ga u eseju „Tri mrtva pesnika” čak i živog sahraniti. Obrt se dogodio kada je tridesetih godina u jednom trenutku, iz po meni ne sasvim dokučivih razloga, od velikih pohvala prešao na najsurovije kritike stvaralaštva Crnjanskog, a kasnije i na duhovni i politički odstrel. Za sve to vreme Ristić će obožavati Krležu i biti njegov veliki prijatelj.

Crnjanski je branio Gavrila Principa i tvrdio da je on srpski narod povezao bolje nego crkva?

Crnjanski je pripadao žrtvovanoj generaciji koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu i koju je vodila „jugoslovenska ideja”, čiji je „vinovnik” postao Gavrilo Princip. Za tu generaciju, kojoj su pripadali i Miroslav Krleža i Ivo Andrić, nobelovac kaže: „To leto 1914, žarko i mirno, koje je imalo ukus vatre i ledeni dah tragedije, bilo je naša prava sudbina”.

Crnjanski se divio Mikelanđelu. I sam je ponešto crtao. Umetnici, obično, imaju više talenata i samo je pitanje koji će najviše razviti?

On je prvo hteo da postane slikar, potom je postao veliki pisac. Mikelanđelo je bio renesansni genije u kojem je Crnjanski od najranije mladosti nalazio nadahnuće, divio mu se i delo mu posvetio. Talenat je jedan, to je alhemija u umetniku, a koji će izraz poprimiti, pitanje je unutrašnjih sila o kojima ni sam umetnik ne zna mnogo.

Glavna junakinja knjige jeste Lila, ali, ustvari, to je – prošlost. U toj prošlosti nije smeo da se sluša Radio London, Geršvinova muzika, da se koristi kolonjska voda. Ima li danas više slobode ili je to samo privid?

Danas, naravno, sme da se sluša i Radio London, i Geršvinova muzika i da se koriste parfemi do mile volje, pa ako se tako pogleda – sloboda jeste na delu, a ne njen privid. Jedino što mi živimo na mestu, i u vremenu, privida i obmane, a tu se možda ni sloboda ne snalazi najbolje.

Pobednici se useljavaju u stanove poraženih i počinju novi život koji su „toliko prezirali“. Komformizam pobeđuje svaku ideologiju?

Te „krupne zverke iz krupnih ustanova” vole da sede „na hladovitim terasama vila” pisao je još Branko Ćopić u „Jeretičkoj priči”. Dok u „zatvorenom svetu nove elite” iz Đilasove „Anatomije jednog morala” – „privilegije, korupcija, kult ličnosti” caruju među „ljudskim slabostima”. Te dve knjige, iz pedesetih godina 20. veka, kao da će uvek ovde biti aktuelne.

U starom predratnom Beogradu, druže se levičari, komunisti, nacionalisti, monarhisti, francuski đaci, nadrealisti... Kako je to bilo moguće?

Nisu se oni toliko družili, oni su svi postojali u tom gradu čiji uspon između dva svetska rata verovatno više nikada neće imati premca. A taj stari Beograd, nošen uzletom, imao je duha da sve te levičarske i desničarske struje, uprkos njihovim ukrštenim kopljima, podnosi dostojno. Meni se čini da je ta postojeća duhovna atmosfera i u godinama nemačke okupacije vladala među Beograđanima. Posle je, s komunizmom, nastao radikalan rez.

Mlada junakinja hvali Danila Kiša, koji je otišao u „džojsovsko literarno izgnanstvo”. Kako je Kiš postao ikona, pre svega, mlade generacije?

Mislim da je tu vrlinu opčinjavanja, bez koje su sve ostale jalove, Robert Luis Stivenson najbolje objasnio: „Dugi vekovi književnosti nude nam znatno složenije i maštovitije autore od Oskara Vajlda i nijedan ne može da opčini. A on, postizao je to u slučajnom razgovoru, u prijateljstvu, u godinama uspona, i u godinama pada. I dalje opčinjava svakim retkom koje je njegovo delo ispisalo”.

To mi baš nekako liči na Kiša.

Komеntari2
afb38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Ivana je primer kako intelektualac treba da izgleda. Nažalos kod nas je već 27 g taj "intelektalac" proglašen za "izdajnika" (jer biti građanin, individua, sa svojim kritičkim mišljenjem, vaspitan u ključu građanskog društva se smatra opozicija nacionalnom, kolektivnom. Ništa pogrešnije nije se moglo izroditi u nas.). A da će to tako izgledati u budućnosti najbolje su pokazale sudbine Milana Kašanina, Milutina Milakovića, Isidore Sekulić... Jedan od naših najvećih intelektualaca posle drugog svetskog rata izgubio je sva prava (pa i pravo na rad)...dvadeset godina, čak i na ulici, niko nije smeo da mu se javi (jer su se ljudi plašili da bi to snimila neka uhoda). A koliko je nepoverenje izazivao Milutin Milanković, pokazuje i to da je na sva njegova predavanja na fakultetu iz nebeske i analitičke fizike, dolazila uhoda, hvatala beleške i uredno ih dostavljala UDBI...
Sasa Trajkovic
Unapred se radujem....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja