Ove godine urađeno 47 transplantacija organa

– Ove go­di­ne je sa­gla­snost da se is­ko­ri­ste za tran­splan­ta­ci­je orga­ni nji­ho­vih naj­mi­li­jih, ko­ji su do­ži­ve­li mo­žda­nu smrt, u naj­te­žem tre­nut­ku, da­lo 17 po­ro­di­ca. Po­re­đe­nja ra­di, to­kom ce­le pr­o­šle go­di­ne za­be­le­že­no je 14 do­bi­je­nih sa­gla­sno­sti. U Cen­tru za tran­splan­ta­ci­ju Kli­nič­kog cen­tra Voj­vo­di­ne ne­ma pra­znih kre­ve­ta, a do­go­di­lo se i da je sa­mo u jed­noj no­ći hi­rurg pr­o­fe­sor dr Zo­ran Mi­lo­še­vić ura­dio čak dve tran­splan­ta­ci­je je­tre – is­ti­če Ana Sta­men­ko­vić, no­vi­nar­ka RTS-a ko­ja se go­di­na­ma ba­vi iz­ve­šta­va­njem iz ove obla­sti me­di­ci­ne.

Na­ža­lost, me­di­ci­na i le­ka­ri ne mo­gu da po­mog­nu u sva­kom tre­nut­ku kod te­ških obo­lje­nja, i ta­da, uko­li­ko se utvr­di mo­žda­na smrt, ne­ma raz­lo­ga da po­ro­di­ca ne da sa­gla­snost za uzi­ma­nje orga­na, sma­tra na­ša sa­go­vor­ni­ca, jer ka­da se uga­si je­dan ži­vot – vi­še dru­gih mo­že da bu­de spa­se­no. 

– Či­ne se ogrom­ni na­po­ri da se ova oblast raz­vi­ja. Do­šlo je do usa­vr­ša­va­nja ka­dro­va i tran­splan­ta­ci­o­nih ti­mo­va, uve­de­ni su ko­or­di­na­to­ri ko­ji raz­go­va­ra­ju sa po­ro­di­ca­ma, ulo­žen je no­vac u na­bav­ku opre­me neo­p­hod­ne za po­tvr­đi­va­nje mo­žda­ne smr­ti, po­čeo je da ra­di Na­ci­o­nal­ni kol cen­tar i uve­de­no je 24-ča­sov­no de­žur­stvo, u bu­dže­tu su odvo­je­na sred­stva za sve one ko­ji uče­stvu­ju u oba­vlja­nju tran­splan­ta­ci­ja jer se te pr­o­ce­du­re naj­če­šće ra­de no­ću, van­red­no, i to­kom pra­zni­ka. Usta­no­ve u ko­ji­ma se oba­vlja­ju pre­sa­đi­va­nja orga­na do­bi­ja­ju neo­p­hod­nu lo­gi­stič­ku i si­stem­sku po­dr­šku, a raz­voj tran­splan­ta­ci­o­nog pr­o­gra­ma je­dan je od pri­o­ri­te­ta Mi­ni­star­stva zdra­vlja, dok su i ze­le­no sve­tlo i ve­tar u le­đa, ko­ji smo do­bi­li od orga­ni­za­ci­je „Evro­tran­splant” kao pri­dru­že­ni „pr­ob­ni” član, ta­ko­đe va­žna ka­ri­ka za re­a­li­za­ci­ju ovog pr­o­gra­ma – na­gla­si­la je Sta­men­ko­vi­će­va. 

Ona sma­tra da su naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u ovom pr­o­gra­mu i da­lje po­je­di­ni gra­đa­ni ko­ji iz­no­se ne­tač­ne tvrd­nje i ba­ca­ju sen­ku sum­nje na ovaj pr­o­gram, ali i da­ju pa­u­šal­ne i ne­tač­ne de­fi­ni­ci­je i tu­ma­če­nja o even­tu­al­nom bu­du­ćem Za­ko­nu o tran­splan­ta­ci­ji ko­ji bi uveo no­vi­nu – pret­po­sta­vlje­nu sa­gla­snost. To zna­či da bi svi gra­đa­ni bi­li po­ten­ci­jal­ni do­no­ri orga­na uko­li­ko to iz­ri­či­to ne od­bi­ju, ali da bi se sa­gla­snost i da­lje tra­ži­la od po­ro­di­ce pre­mi­nu­le oso­be.

– Uko­li­ko ne­ko ne že­li da bu­de do­nor orga­na i da za­ve­šta orga­ne, to je nje­go­vo pra­vo i ni­ko ga na to ne mo­že na­te­ra­ti. Lju­di tre­ba da shva­te da je ve­ća ve­ro­vat­no­ća da se to­kom ži­vo­ta raz­bo­li­mo i da nam za­tre­ba organ, ne­go da bu­de­mo da­va­lac. Te či­nje­ni­ce mo­ra­mo svi da bu­de­mo sve­sni – za­klju­či­la je Ana Sta­men­ko­vić.