Reklamacija robe i dalje samo uz legitimisanje

– Kupila sam košulju i htela da je zamenim ili vratim, ali zauzvrat morala sam da ostavim lične podatke. Nisam neko ko je ne znam koliko važan, ali znam da se ličnim podacima građana naveliko trguje. Da li je i ovo jedan od načina popunjavanja baza marketinških firmi. Kada će država da stavi tačku na to? – pitala je nedavno čitateljka iz Beograda, dodajući da nije pristala da ostavi svoj matični broj, makar je takva odluka koštala.   

U Ministarstvu finansija (kao i pre nekoliko meseci kada smo im postavili isto pitanje) kažu da su u toku izmene Zakona o fiskalnim kasama i da se razmišlja i o izmeni odredbe o načinu evidentiranja prometa robe koju kupac vraća ili reklamira, popunjavanjem takozvanog obrasca NI („nalog za ispravku”. 

– Razmatramo da to uradimo na način da se prilikom reklamacije ne koristi podatak o JMBG kupca. Cilj je zaštita podataka o ličnosti. Očekujemo da će do kraja godine biti pripremljen tekst radne verzije nacrta zakona – rekli su u Ministarstvu finansija za naš list. 

Do ispunjenja ovog obećanja, koje već dugo slušamo, kupac koji vraća robu vredniju od 500 dinara obavezno upisuje ime i prezime, JMBG, a dužan je i da se potpiše. Poseban problem je to što su prodavci prinuđeni da na tome insistiraju jer ako to ne urade rizikuju sankcije poreznika. 

Da je krajnje vreme da Ministarstvo finansija prekine ovu nezakonitu praksu godinama insistira i poverenik Rodoljub Šabić. On je više puta inicirao izmenu propisa, ali Ministarstvo finansija, kako je isticao, godinama ništa nije preduzimalo da spreči nezakonitu obradu podataka o ličnosti koja se sprovodi u trgovinama.  

Ustav Srbije jemči zaštitu podataka o ličnosti i ovu oblast uređuje zakonom, a nijednim propisom nije predviđena obaveza građana da prilikom vraćanja ranije kupljene robe prodavcima daju bilo kakve lične podatke, a pogotovo ne veoma kompleksan podatak kakav je JMBG. Kako je ranije Šabić rekao za naš list, takva „obaveza” nije predviđena čak ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa. 

– I da jeste, to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i zakonom. Nametnuta je kupcima jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI. Srozavanjem osnova za obradu podataka o ličnosti sa zakonskog nivoa na nivo obrasca, omogućena je masovna, i sa stanovišta mogućih zloupotreba, vrlo rizična obrada podataka o ličnosti – rekao je Šabić. 

U Kancelariji poverenika su nam rekli da pozdravljaju nameru ministarstva da ovo pitanje reši. I dodaju, „neka samo to urade što pre”.