Nesložni Arapi

Od našeg stalnog dopisnika

Kairo, 1. aprila – Još jedan samit Arapske lige završen je nizom rezolucija koje najverovatnije neće biti sprovođene, opšti je zaključak posmatrača posle skupa 22-člane organizacije u Damasku prošlog vikenda. Polovina arapskih zemalja nije poslala šefove država. Egipat nije poslao ni svog ministra spoljnih poslova, već je, kao i Saudijska Arabija i Jordan, bio zastupljen na nižem nivou. 

Nije postignut dogovor o Libanu, što je i bio jedan od najvažnijih razloga za okupljanje u Damasku. Iz protesta zbog mešanja Sirije i nemogućnosti da već više od pet meseci izabere predsednika, zbog, kako se smatra u mnogim arapskim prestonicama, podrške koju Damask i Iran pružaju radikalnoj islamskoj grupi Hezbolah, Bejrut uopšte nije imao predstavnika na skupu.

I kako to obično biva, domaćini su ishod samita proglasili uspešnim. Predsednik Bašir Asad je, doduše, priznao da je bilo razmirica iza zatvorenih vrata, ali da to ipak govori o progresu. „Govorilo se otvoreno i to je najvažnija stvar, jer je iskrenost bila prihvaćena uprkos neslaganjima”, objasnio je on.

Ovaj 20. samit Arapske lige od njenog osnivanja 1945. godine, kao i mnogi prethodni, uglavnom karakterišu lokalno rivalstvo, često i lična netrpeljivost pojedinih lidera.

Samiti se tek od 2000. godine održavaju jednom godišnje, u nadi da bi češća okupljanja dovela do međusobnih približavanja. Tokom devedesetihgodina arapske vođe sastale su se samo dva puta.

I ove godine je libijski predsednik Moamer Gadafi, svojim zapaljivim rečnikom i oštrim primedbama, jedne zabavljao, druge šokirao i čak razljutio. On se rugao arapskoj braći zbog nejedinstva i nesposobnosti preduzimanja zajedničkih akcija, pominjući invaziju na Irak 2003. godine.

„Kako možemo da prihvatimo da strana sila dođe i sruši jednog arapskog vođu, dok mi posmatramo sa strane. Sadam Husein je nekada bio saveznik Vašingtona, a onda su ga prodali. Zapamtite, vi ste sledeći”, uzviknuo je Gadafi, obučen u jarkoljubičastu galabeju sa tradicionalnom kapom na glavi.

Ovakvi zapaljivi nastupi su karakteristični za Gadafija na svim samitima na kojima je nastupao. Libija je inače znatno popravila svoje odnose sa SAD poslednjih godina, naročito na ekonomskom planu. Gadafija to, naravno nije sprečilo da i ovoga puta ospe paljbu po Zapadu i arapskom nejedinstvu. Na meti se našao i plan Arapske lige o saradnji na zajedničkom nuklearnom programu. „Kako mi to možemo da uradimo? Mi se mrzimo i želimo jedni drugima zlo. Naše obaveštajne službe se međusobno špijuniraju. Mi smo sebi najveći neprijatelji”, uzvikivao je teatralno libijski vođa.

Skoro na svim samitima bilo je razmirica, nesloge, neučestvovanja svih članica. Tako je 2002. godine palestinska delegacija napustila skup u Bejrutu, jer domaćini nisu dozvolili tadašnjem palestinskom lideru Jaseru Arafatu da se televizijskim linkom obrati iz Ramale, gde je bio okružen izraelskim trupama. Godinu dana kasnije Gadafi je razmenio oštre reči sa saudijskim kraljem Abdulahom, što je dovelo do libijskog bojkota sledećeg samita u Rijadu. Na prošlogodišnjem skupu u Sudanu zakačili su se egipatski predsednik Hosni Mubarak i sirijski šef države Asad.

Jedinstvo postoji samo oko podrške palestinskom pitanju. Jedini samit koji je proizveo značajnu rezoluciju, na koju se još uvek svi pozivaju, jeste onaj iz 2002. godine u Bejrutu. Tada je pokrenuta arapska mirovna inicijativa koja je ponudila svearapsko priznanje Izraela u zamenu za povratak svih okupiranih teritorija u ratu 1967. godine. Taj predlog arapske države još uvek smatraju najboljim rešenjem za višedecenijski palestinsko-izraelski sukob.

Iz Damaska je Izraelu poručeno da arapska ponuda za mir zavisi od ponašanja jevrejske države. „Ponuda arapske strane povezana je sa tim da Izrael izvrši sve obaveze iz međunarodnih rezolucija da bi se postigao mir u regionu”, kaže se u završnom dokumentu. Takođe je odbačen poziv za priznanje Izraela kao jevrejske države. To bi značilo da se poništava pravo palestinskim izbeglicama da se vrate kućama i da dobiju kompenzaciju za „etničko čišćenje Palestinaca koje se desilo 1948. godine”, citira egipatska štampa delove završne rezolucije.

Učesnici su izrazili zebnju i zbog sve veće islamofobije na Zapadu. „Porast napada na islam i porast islamofobije razlozi su za duboku zabrinutost, posebno imajući u vidu da su napadi na muslimane pojačani u zemljama koje su poznate po pluralizmu i prihvatanju različitosti”, stoji u rezoluciji iz Damaska.

Film „Fitna” holandskog režisera Gerta Vildersa, koji se nedavno pojavio na Internetu, izaziva proteste i bes u muslimanskom svetu. Posebno zato što se islam dovodi u vezu sa terorizmom, pa čak i sa fašizmom.

Posmatrači se slažu da ima mnogo skepticizma u arapskoj javnosti u pogledu samita Arapske lige. Pojavila se bojazan da bi ceo proces mogao da skrene sa koloseka. Pa ipak, dogovoreno je da se arapski lideri dogodine ponovo sretnu u Kataru. Ostaje da se vidi hoće li sledeći skup biti obeležen većim jedinstvom i zbijanjem redova pred ogromnim problemima sa kojima je suočen arapski svet.