Srpske firme najzdraviji deo „Agrokora”

Tokom razgovora otvoreno je i pitanje hoće li zrenjaninski „Dijamant” u avgustu imati dovoljno novca da otkupi soju i suncokret. Ramljak je tom prilikom garantovao da će za te namene obezbediti dovoljno para.

Kako kažu naši izvori, Ramljak je bio optimističan kad je o Srbiji reč. U Zagrebu su toku pregovori s bankama da se obezbede dodatna sredstva kako bi koncern mogao da funkcioniše. Navodno je dogovorena nova kreditna linija od 220 miliona evra. Ramljak očekuje da će to biti dovoljno da se stabilizuje poslovanje. Računa i da će mu u tome pomoći nastupajuća turistička sezona i to što promet u maloprodaji tokom letnjih meseci sezonski raste.

Donekle je nagovestio i na koji će način rešavati dužničku krizu u kojoj se našao ovaj hrvatski koncern u čijem sastavu posluje 60 kompanija. Ramljak je istakao kako će ići na rasprodaju takozvanih sporednih delatnosti firme. To može da znači i da će kompanije koje posluju u Srbiji biti ponuđene na prodaju.

Uostalom, to je Ramljak jasno rekao i prošle nedelje.

„Sada definišemo grupu u četiri matične celine: maloprodaja, operativne kompanije u prehrambenoj proizvodnji, treća je poljoprivreda i četvrta je non kor, odnosno sporedna delatnost. Non kor delatnosti verovatno ćemo prodavati i iz toga realizovati povraćaj određenog dela duga”, rekao je tada Ramljak.

Kako je dodao, za godinu dana grupa neće postojati, kao ni „Agrokor holding”. Postojaće pojedinačne firme, kao što su „Konzum”, „Merkator”, „Jamnica”, „Ledo”. Njihov zadatak biće da stvaraju dobit.

Nezvanično se čuje da su poverioci „Agrokora” nervozni, iako javno šalju poruke da imaju strpljenja da čekaju. Finansijski direktor VTB-a Herbert Mos upravo je to nedavno i izjavio.

„Nažalost, još ne znamo konkretan scenario koji je trebalo da predloži kompanija ili njeni savetnici, tako da ćemo biti strpljivi”, rekao je Mos, a prenosi Rojters.

„Otvoreni smo za različite scenarije, ali moramo pričekati konkretne predloge”, kazao je Mos.

Nezvanično, Ramljak insistira da banke otpišu deo potraživanja. Poverioci, s druge strane, pokušavaju da izdejstvuju da oproste što manji deo duga. Pritom u pregovorima prete i činjenicom da je „leks Agrokor” neustavan i da će svoja prava pokušati da zaštite i van Hrvatske, moguće i pred evropskim sudovima. Pritom treba imati u vidu i da nisu svi poverioci obezbeđeni na isti način. Ima i onih koji su pozajmili više novca, ali su im sredstva obezbeđenja slabija.

Situaciju dodatno komplikuje politička drama u Hrvatskoj.

Hrvatski premijer Andrej Plenković veruje da Ramljak stvari drži pod kontrolom.

„Privremeni upravnik ima svoje zadatke. On brine o svim kompanijama koje su u sistemu koncerna ’Agrokor’. Dobro je da vidi kakva je situacija s onim kompanijama koje deluju na području Srbije, a koje, koliko je meni poznato, funkcionišu i posluju dobro. Kompanija radi dalje, a za restrukturiranje je potrebno vreme od godinu dana”, kazao je hrvatski premijer nedavno.

Todorićeve kompanije u Srbiji međusobno su uvezane kao creva. To može da se vidi i iz zapisnika sa Skupštine akcionara zrenjaninskog „Dijamanta”, koja je održana 4. maja 2017. godine. U tom dokumentu taksativno su na dvadesetak gusto kucanih stranica pobrojani krediti i jemstva koje su kompanije „Dijamant”, „Nova sloga”, „Frikom”, „Kikindski mlin” i „Mg mivela” davale jedne drugima. Na osnovu jednog primera može da se vidi kako je u praksi kapital iz jedne firme presipan u drugu. Tako je, na primer, 15. novembra 2016. „Dijamant” „Frikomu” odobrio zajam od 370 miliona dinara. Ovaj novac „Frikom” mora da vrati do 30. juna ove godine.

Istovremeno, i „Dijamant” je od „Frikoma” pozajmljivao novac.

Privremeni upravnik „Agrokora” Ante Ramljak pokušaće da to vrzino kolo raspetlja.