sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.04.2008. u 22:00 Katarina Đorđević

Bubreg čeka 1.500 bolesnika

Србија не поседује регистар трансплантираних болесника (Фото Танјуг)

U ovom momentu 3.800 bubrežnih bolesnika u Srbiji nalazi se na dijalizi, oko 1.500 njih čeka transplantaciju bubrega, a u toku protekle godine svega dvadeset bolesnika u Centru za transplantaciju Kliničkog centra Srbije dobilo je dragoceni organ. Po broju kadaveričnih transplantacija (presađivanja organa sa umrlih osoba) Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi, a zakon o transplantaciji, koji se priprema već nekoliko godina i koji bi omogućio našoj zemlji da se približi asocijaciji evropskih zemalja koje razmenjuju organe, još nije donet.

Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli u Drugoj školi transplantacije bubrega koja je održana pod pokroviteljstvom Centra za kontinuiranu edukaciju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dr Radomir Naumović, specijalista nefrologije, asistent na Medicinskom fakultetu i jedan od organizatora ove strukovne edukacije, ističe da je transplantacija najbolji način lečenja bolesnika kojima su otkazali bubrezi, ali i podseća da postoji velika razlika između onih kojima treba ovaj organ i onih koji su spremni da ga daju.

„Bubreg se može dobiti na dva načina – od živih srodnika i putem takozvane kadaverične transplantacije, odnosno od osobe kod koje je utvrđena moždana smrt. Biološki zakoni su neumoljivi – kadaveričan bubreg može da se presadi u prva 24 sata i najkasnije do 48 sati. Ukoliko se do tog vremena transplantacija ne uradi, šansa da neko od 1.500 bolesnika dobije bubreg propada. Zbog toga je jedan od ciljeva ove škole – promocija kadaverične transplantacije i poboljšavanje preživljavanja bolesnika kome je presađen bubreg. Prednosti transplantacije su neprocenjive – bolesniku se daje šansa da živi normalnim životom, sa očuvanom radnom sposobnošću. Na drugom mestu su ekonomski razlozi – lečenje hemodijalizom je od dva do tri puta skuplje u odnosu na transplantaciju bubrega”, ističe dr Naumović.

Neke ekonomske računice govore da pacijent na dijalizi državu godišnje košta oko 16.000 evra, a, zahvaljujući razumevanju Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje, bolesnici na dijalizi imaju najsavremenije lekove.

Objašnjavajući značaj kadaverične transplantacije, dr Radomir Naumović ističe da se većina transplantiranih bubrega u Srbiji uzima od živih srodnika. „Uz sve mere predostrožnosti, mi od donora ipak pravimo novog bolesnika – zbog toga je važna transplantacija sa osobe kojoj je dijagnostikovana moždana smrt”, objašnjava naš sagovornik. Drugi problem kod srodničke transplantacije jeste što zdravstveno stanje često ne dozvoljava presađivanje organa. Naime, bubreg može da da kompletno zdrava osoba, a srodnici bubrežnih bolesnika su često stariji i pate od neke hronične bolesti.

Gosti Druge škole transplantacije bubrega bili su dr Džon Boletis iz Atine, koji je držao predavanje o imunosupresivnim lekovima, i dr Štefan Vitko, direktor najvećeg centra za transplantaciju u Češkoj, koja je jedna od vodećih zemalja u Evropi i svetu po broju kadaveričnih transplantacija.

„Samo u toku protekle godine u Češkoj je urađeno 400 kadaveričnih transplantacija. Na VMA protekle godine nije urađena nijedna ovakva transplantacija, a u Centru za transplantaciju Kliničkog centra Srbije urađeno je samo dvadeset. Godine 2006. urađeno je osam transplantacija, 2005. i 2004. godine po četiri, a 2002. i 2003. godine transplantacije nisu rađene zbog nedostatka opreme i aparata za dokazivanje moždane smrti. I pored velike medijske akcije VMA sa donorskim karticama, kadaveričnih transplantacija je veoma malo”, ističe dr Naumović.

Naš sagovornik kaže da je, zahvaljujući novim imunosupresivnim lekovima koji su za bolesnike besplatni zahvaljujući državi, jednogodišnje „preživljavanje” bubrega veće od 90 odsto, ali dodaje da se dužina dugoročnog preživljavanja tog organa nije popravila. Na lošu prognozu utiču brojni imunološki i neimunološki faktori, iako su, zahvaljujući paleti novih imunosupresivnih lekova, na minimum svedene šanse za odbacivanje bubrega.

„Dr Štefan Vitko izneo je podatak da u Češkoj najveći broj bolesnika bubreg čeka godinu dana, a kod nas se to meri godinama. Ne postoji ustaljeni sistem na osnovu koga bismo birali bolesnike kojima će biti dodeljen bubreg, ne posedujemo registar transplantiranih bolesnika, a lista čekanja nije sistematizovana. S obzirom na to da je svake godine u Srbiji oko 400 novih pacijenata na dijalizi, trebalo bi da se godišnje obavi isto toliko transplantacija bubrega”, zaključuje dr Naumović.

Vojnomedicinska akademija je pre nekoliko godina pokrenula akciju zaveštanja organa. Donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je oko 20.000 ljudi, ali čelni ljudi ove ustanove tvrde da to nije dovoljno. Oni objašnjavaju da je potrebno da dva do tri miliona građana zavešta svoje organe da bi transplantacija organa u Srbiji zaživela. U tim uslovima moglo bi godišnje da se obavi između 40 i 50 transplantacija jetre, između 15 i 20 transplantacija srca i između 200 i 350 transplantacija bubrega.

Nefrolozi upozoravaju da su hipertenzija i dijabetes danas vodeći uzročnici bubrežne bolesti i uzrok započinjanja dijalize, a neke bubrežne bolesti imaju i naslednu osnovu. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je u svetu epidemija dijabetesa tipa dva, pa ne treba da iznenađuje podatak da broj bubrežnih bolesnika sve više raste.

Komеntari0
913e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja