Optužnica povučena, Asanž ostaje zatvoren

Švedska je odbacila optužnicu protiv osnivača „Vikiliksa”, ali je on ostao u ekvadorskoj ambasadi u Londonu jer Britanci i dalje mogu da ga uhapse i isporuče Americi.

Stokholm je saopštio da odustaje od tužbe protiv Džulijana Asanža za silovanje jer ne vidi da bi on u bliskoj budućnosti mogao biti uhapšen, zbog čega je slučaj dospeo u ćorsokak.

Švedski tužioci su pokrenuli proces protiv Asanža pre sedam godina nakon što je „Vikiliks” objavio američke vojne i diplomatske tajne.

Australijski novinar i aktivista je tvrdio da su Šveđani podigli optužnicu samo zato da bi ga isporučili Americi koja bi mu onda sudila za špijunažu i objavljivanje državnih tajni.

Posle vesti iz Stokholma, on se obratio novinarima tvrdeći da pravna bitka još nije gotova i da „pravi rat tek počinje”. „Ovo je važna pobeda za mene”, poručio je Asanž sa terase ambasade, zahvalivši Ekvadoru što mu je pružio utočište i pored „ogromnih pritisaka” i primetivši da je u EU postalo normalno da „ljude pritvaraju i isporučuju bez optužnice”. Otkrio je i da je njegov tim stupio u vezu sa britanskim vlastima da bi razgovarali o sledećim koracima.

Asanž se u vreme pokretanja istrage nalazio u Londonu. Policija ga je uhapsila na osnovu švedske poternice, ali je pušten uz kauciju dok je čekao odluku o izručenju. Dve godine kasnije utočište je pronašao u ambasadi Ekvadora gde je, zbog nepovredivosti stranih diplomatskih predstavništava, ostao van domašaja britanske policije.

I pored toga što je povučena evropska poternica, Metropoliten je saopštio da će uhapsiti Asanža ako napusti ambasadu jer je prekršio dogovor o uslovnom puštanju na slobodu kada je pronašao zaštitu kod stranih diplomata. Na pitanje da li će ga Britanija isporučiti Americi, premijerka Tereza Mej je, kako je preneo „Gardijan”, izjavila da je to pitanje za policiju.

„Vikiliks” je istakao da Britanci „nisu ni potvrdili ni  demantovali da su primili ekstradicioni nalog od SAD”, kao i da je sada pažnja sa Švedske pomerena na Ujedinjeno Kraljevstvo. Pravnici koji zastupaju ovu organizaciju su i za vreme Baraka Obame govorili da američka vlada priprema optužnicu, što je Vašington negirao tvrdeći da ga zanimaju samo uzbunjivači poput Čelsi Mening. Bivša vojna analitičarka Pentagona osuđena je na 35 godina zatvora jer je dostavila 700.000 dokumenata „Vikiliksu”.

Izašla je iz zatvora ove nedelje, posle sedam godina iza rešetaka, zahvaljujući pomilovanju bivšeg predsednika. Asanž je u obraćanju novinarima istakao da je od njegove, još važnija pobeda Čelsi Mening koja je izašla iz zatvora.

Iako su Obamini pravnici tvrdili da je nemoguće suditi Asanžu za objavljivanje tajnih dokumenata a da se ne stvori presedan na osnovu kojeg bi se sudilo i američkim novinarima koji rade istu stvar, Australijanac je verovao da mu se u SAD sprema suđenje za špijunažu i krađu državnih tajni. Nova vlada je donela nove razloge za strah jer je Trampov ministar pravde Džef Sešons prošlog meseca istakao da je Asanžovo hapšenje prioritet Trampove vlade.

Direktor CIA Majk Pompeo nešto ranije je izjavio da u „Vikiliksu” vidi „nevladinu neprijateljsku obaveštajnu agenciju koju huškaju državni akteri poput Rusije”. Prema saznanjima Si-En-Ena, američko ministarstvo pravde uveliko piše optužnicu protiv Asanža. U slučaju njegovog izlaska iz ambasade, jedan od scenarija bi bio da ga Britanci hapse i isporučuju Vašingtonu koji već ima pripremljen slučaj protiv njega. Uzbunjivački sajt se prošle godine zamerio Amerikancima i zbog toga što je objavio presretnute mejlove Demokratske stranke i kompromitujući materijal o Hilari Klinton, da bi nedavno obelodanio i alat koji CIA koristi da bi upadala u telefone i računare.

Asanž je tvitovao da „ne zaboravlja i ne oprašta” što pet godina ne može da izađe napolje, dok je žena koja ga je optužila za silovanje poručila da je odluka švedskih vlasti skandalozna. Prema proceni jednog tela UN iz februara ove godine, prinudni boravak osnivača „Vikiliksa” u nekoliko kvadratnih metara poslovnog prostora može se smatrati za „nezakonito pritvaranje i lišavanje slobode na samovoljan i neprihvatljiv način”. Ekvadorska vlada je saopštila da će sada probati da se dogovori sa Londonom da njen štićenik napusti zemlju i otputuje u Kito gde bi mu bio odobren politički azil.

Ako bi bio izveden pred sud, Asanž bi postao prvi novinar kome SAD sude za objavljivanje informacija na osnovu materijala uzbunjivača. Američki listovi redovno štampaju poverljive materijale koje im šalju vladini službenici poput Edvarda Snoudena i Čelsi Mening. Dokumentacija zbog koje Vašington želi da zatvori osnivača „Vikiliksa” završila je i na stranicama najuglednijih američkih medija, ali njihovi novinari nisu suočeni sa hapšenjem jer se veruje da su zaštićeni pravom na slobodu govora zagarantovanu prvim amandmanom.

Ipak, sadašnja administracija je nekoliko puta istakla da smatra da bi na meti trebalo da budu ne samo oni koji iznose državne tajne već i oni koji ih prenose. Prema nedavnom otkriću „Njujork tajmsa”, predsednik Donald Tramp je od direktora FBI (koga je kasnije otpustio) tražio upravo da procesuira medije koji iznose klasifikovane informacije.