Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ZORAN RANKIĆ

Od Kalabića napravio junaka, a ne izdajicu i gubitnika

U pozorištu nema podela kao na utakmicama ili u crkvama, nego su, naprotiv, pozorišta celog sveta svetilišta u kojima ljudi svih boja kože, jezika i namera vide isti cilj: zabavu, bogatstvo duha i najbolje namere svih učesnika u svakoj predstavi
Требало је ти да играш нашег Крцуна Пенезића, а неко други Калабића! Направио си нам велики проблем, рекао ми је Пеко Дапчевић (Фото: Ж. Јовановић)

Zoran Rankić, dugogodišnji glumac Beogradskog dramskog pozorišta, reditelj, pisac, pesnik i aforističar, imaće, kroz desetak dana, promociju dve svoje knjige poezije „Slovenski znak” i „Preteško ništa” u izdanju „Službenog glasnika”, a potom, do jeseni, knjiga „Zoran Rankić”. Pisac je novinar Zvezdana Stanković.

Rođen je 9. avgusta 1935. u Derventi, a školu glume završio je 1955. u Sarajevu. Od tada je bio i član sarajevskog Narodnog pozorišta, a od 1961. je u Beogradskom dramskom.

Bio je tumač niza uloga, ali jednu posebno ističe. To je, u TV drami „Poslednji čin” uloga komandanta Gorske garde Nikole Kalabića. Član je Udruženja književnika Srbije i književnika Republike Srpske kao i Udruženja aforističara Srbije.

Šta je posebno obeležilo vaš život?

Drugi svetski rat. Doduše, imao sam tada samo šest godina. U Srbiju su me doveli kao izbeglicu iz Bosne kod dede po majci u Gornji Milanovac. Bio sam tada isuviše mali da bih osetio miris rata, ali briga i tuga svih oko mene obeležili su i moj život.

Ko vas je uveo u glumu?

Uslovno rečeno profesor matematike u gimnaziji. Gotovo svake godine sam padao na popravnom iz matematike. Kad mi se to dogodilo u četvrtom razredu stajao sam ispred table ne znajući odakle da krenem s računanjem i glasno sam, bez ikakvog povoda, rekao: „Ali, ja ću biti glumac!” I profesor mi je poklonio ocenu, a ja sam se posle toga, bez pravog plana i posebne želje, upisao u školu glume. Ali, kao glumac, potpuno sam se predao toj umetnosti.

Kako doživljavate pozorište?

Kao božji dar, kao mesto okupljanja ljudi svih opredeljenja. Jer u pozorištu nema podela kao na sportskim utakmicama ili u crkvama. Naprotiv, pozorišta celog sveta su svetilišta u kojima ljudi svih boja kože, jezika i namera vide isti cilj: zabavu, bogatstvo duha i najbolje namere svih učesnika u svakoj predstavi.

Ko je vama, kao mladom glumcu, bio primer za ugled?

Uvek sam, kao mladi glumac, poštovao sve glumce, ali posebni su mi bili, i sigurno ne samo meni, veliki Branko Pleša, Ljubomir Tadić, Milivoje Živanović... Svaki od njih, pa i svi ostali, bili su za mene nadljudi koji svojom glumom podižu ljude na noge i „nateraju ih” da im aplaudiraju, pa i da ih prozivkom izvode na binu po nekoliko puta.

Kako ste se izborili za ulogu Kalabića?

Svaki glumac kao, uslovno rečeno, i svaki čovek želi ponekad da se u svom poslu vine u visine i pokaže svetu šta sve zna i može. Takav sam i ja. Ja sam taj trenutak, da pokažem sve što do tada nisam pokazao, dobio slučajno. Kad je Siniša Pavić napisao dramu „Poslednji čin” ulogu Nikole Kalabića, u režiji Save Mrmka, dobio sam sticajem okolnosti.

Kome je ta uloga bila namenjena?

Tog četničkog negativca, koji je, navodno, izdao Dražu Mihailovića, trebalo je da igra Bata Živojinović, ali je odustao, a posle njega to je učinio i Gidra Bojanić, koji je čak snimio nekoliko kadrova te priče. Posle svega toga i ja nisam imao preveliku želju da dobijem tu ulogu, ali režiser Savo Mrmak me je zamolio da obučem kostim i da snimimo nekoliko kadrova, pa šta bude...

I šta se tada dogodilo?

Kad sam izašao pred statiste, snimatelje i deo publike prolomio se aplauz do neba! Sa svojih 190 centimetara visine i dugom kosom u četničkoj uniformi bio sam kao pravi Kalabić. I snimili smo tu TV dramu koja mi je donela svu slavu ovog našeg sveta.

Šta vam je još dao Kalabić?

Kad je ova priča ugledala svetlost dana, kad je prikazana na televiziji, doživeo sam nešto što nikad ne bih ni sanjao. U to Titovo vreme druženje visokih političara i nas, običnog sveta, nije mogla da se sanja. Ali, dogodilo mi se to. Kad sam u restoranu hotela „Mažestik” sedeo s prijateljima prišao mi je Peko Dapčević i kazao: „Napravio si nam veliki problem. Od Nikole Kalabića si napravio junaka, a ne izdajicu i gubitnika. Trebalo je ti da igraš našeg Krcuna Penezića, a neko drugi Kalabića!”

I kako je okončan taj dijalog?

Čestitao mi je na glumi, ali ne i na političkom „opredeljenju” u TV drami.

Šta mislite o „Politici”?

„Politika”, po svemu, jesu moje novine, pa je ja svake četvrte nedelje „nagradim” aforizmom meseca.

Da li uvek govorite istinu?

Trudim se da bude tako, jer ima i belih laži, a laž je, ponekad i zabavna.

Da li za nečim žalite?

Nemam za čim da žalim. Ono što sam učinio – učinio sam onom pameću. Jer, naknadna pamet, uglavnom, nikad i nikom ničemu ne služi.

Šta vam kažu strast, erotika, ljubav?

Sve su to dragocena stanja i rado ih se sećam. Ali ljubav nije realna. To je nešto što su pesnici izmislili pevajući zanosne ljubavne pesme. Jer te pesme, u stvarnom životu, po svojoj snazi, nadmašuju emotivno stanje one osobe koja je povod ljubavi!

Aforizmi:

Pitam se da li je kod nas moguć život pre smrti.

Bio je to čestit čovek dok sam o njemu to mislio.

Sve se završi čim počne. Potrebno je samo da prođe određeno vreme.

Biseri bačeni pred njih ostaju, svinje idu dalje.

Kad se ništa podeli svima, svi dobiju sve.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvezdana
Ovo je najveca istina o ljubavi ikad izrecena (odgovor na poslednje pitanje).
dr Slobodan Devic
Istoriju pisu pobednici. Mada, u ovakva smutna vremena, moza i istina izadje na videlo ...
Stevo
Ili, kad konji hoce da budu konjanici!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.