Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mirođija u tri balkanske čorbe

Samo lakoverni misle da bi nova vlast u Tirani mogla da kaže svojim sunarodnicima u Makedoniji da zaborave na „tiransku platformu” ili Prištini da ne sanjaju „veliku Albaniju”

Đorđe Ivanov je napokon dao Zoranu Zaevu mandat da formira makedonsku vladu. Ramuš Haradinaj je na korak da posle izbora 11. juna preuzme kosovsku izvršnu vlast. U Albaniji je opozicija prekinula antivladine proteste i postigla dogovor s Edijem Ramom oko uslova i novog datuma za parlamentarne izbore.

Zajednička mirođija u ove tri naizgled različite balkanske čorbe je Vašington.

Dragan Stojanović

 

Kada su briselski posrednici iscrpli svoj ucenjivački kapacitet stigla je u pomoć prekookeanska „diplomatska konjica”. Visoki zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji prvo je ubedio makedonskog predsednika da popusti i preda mandat za formiranje vlade lideru socijaldemokrata. Potom je posle neuspešnog posredovanja Dejvida Makalistera uspeo da natera Edija Ramu i njegovog političkog oponenta Ljuljzima Bašu da za tri sata postignu dogovor. Albanska opozicija je odustala od bojkota izbora koji će se održati 25. juna, nedelju dana kasnije od predviđenog roka.

Ovaj agilni pomoćnik zamenika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju – koji žali što nema šesto čulo da čita Putinove misli, kako bi sprečio „maligni uticaj” Rusije na Balkanu – na oku drži i kosovski slučaj. Ne samo što je krajem marta Prištini preneo američku bezrezervnu podršku već sada poručuje kako je Kosovu potrebno snažno rukovodstvo da bi postiglo nacionalni konsenzus o važnim nerešenim pitanjima. Da ne bude zabune, Brajana Jia ne brine to što Srbi još nisu dobili Zajednicu srpskih opština, već što nema konsenzusa među albanskim partijama za donošenje sporazuma o demarkaciji granice s Crnom Gorom.

Srbima i Makedoncima svejedno je ko će biti premijer zemlje za koju „Fajnenšel tajms” piše da pola BDP-a namiruje od proizvodnje i prodaje droge

Zar mislite da bi dojučerašnja dva međusobno suprotstavljena albanska politička i interesna klana koje predvode Hašim Tači i Ramuš Haradinaj mogla tek tako da udruže snage za izbore bez saglasnosti moćnih pokrovitelja u Vašingtonu?

Kada je u pitanju rešavanje kriza u Makedoniji i Albaniji čini se da ovaj deo zapadnog Balkana posle turbulentnog perioda uzima predah. Verovatno zato visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU i žuri da ugosti lidere regiona 24. maja. Verovatno da Evropska unija ne bi ostala na repu događaja. A možda je, ipak, Federiki Mogerini neko iz Vašingtona ili Berlina došapnuo da je sada pravi trenutak za zajedničku večeru sa zapadnobalkanskom šestorkom.

Uglavnom, do šefice evropske diplomatije ne dopiru zvuci ratnih bubnjeva iz Prištine koji nemaju baš samo predizborni prizvuk. „Nek SAD završe stvari između Srbije i Kosova ili ćemo mi”, grmi lider Alijanse za budućnost Kosova. Da li će Mogerinijeva na radnoj večeri možda upitati prisutne da li im bode oči to što novi kosovski premijer može da bude neko ko se u svojoj autobiografiji „Priče o ratu i slobodi” otvoreno hvali kako je likvidirao srpske policajce i civile, ali i uklanjao neposlušne Albance? Naravno da neće. Mogla bi da se brani kako je na Kosovu predizborna kampanja. Kao dodatni argument bi moglo da joj posluži to što je Haški tribunal Haradinaja dva puta oslobodio optužbi za ratne zločine. Naravno – i to što je francuski sud u Kolmaru na kraju praktično pocepao srpsku optužnicu u Briselu.

Da li su onda Francuzi hapsili bivšeg vođu OVK za nečiji račun kao deo predizbornog marketinga kako bi Haradinaj lakše osvojio vlast u Prištini? Ne zvuči mi više samo kao teorija zavere.

Ne znamo šta će Mogerinijeva reći kuvarima da spreme za večeru, ali politički meni koji će biti poslužen mogao bi teško da padne i na pun stomak. Svestan je toga i Aleksandar Vučić kada nevoljno kaže da će ići u Brisel da zastupa interese Srbije, ali da nije on taj koji može da bira društvo: „Verovatno i oni drugi, da mogu, izabrali bi nekog drugog, a ne mene.”

Kako god bilo, predstavnici Tirane i Prištine ne bi trebalo da brinu da će im briselska večera presesti. Rama zato jer je uz malu pomoć američkih prijatelja uspeo da ubedi glavnog političkog rivala da posle tri meseca ukloni opozicioni šator postavljen ispred sedišta albanske vlade. To što Ljuljzim Baša ubeđuje glasače da će na izborima pobediti Ramu, ostaje još da se vidi. Uostalom, Srbima i Makedoncima je svejedno ko će biti premijer zemlje za koju „Fajnenšel tajms” piše da pola BDP-a namiruje od proizvodnje i prodaje droge.

Samo lakoverni mogu da pomisle da bi nova vlast u Tirani mogla da kaže svojim sunarodnicima u Makedoniji da zaborave na „tiransku platformu”, ili Prištini da ne sanjaju „veliku Albaniju” tako što bi da otmu srpsku zemlju. Reč je o ozbiljnom velikodržavnom projektu na kojim generacije albanskih prvaka već 140 godina uporno istrajavaju. Bez obzira na to da li je na ovim prostorima rat ili mir. I nezavisno od toga da li žive u feudalizmu, komunizmu ili kapitalizmu. Stalno im je „velika Albanija” u srcu. Tu i tamo pažljivo menjaju pokrovitelje koji im u tome pomažu zbog svojih geostrateških interesa u ovom delu jugoistočne Evrope. Albanci su sada u poziciji i da otvoreno flertuju i sa drugim mentorima. Ako u podršci zakaže Trampova Amerika, u šta sumnjam, tu su Berlin, Ankara, Rijad...

A čime će se Zaev pohvaliti Merkelovoj, kao nova regionalna zvezda za koju su zalegli EU, SAD i NATO, ako, kao što se priča, bude pozvan na večeru? Bivši strumički gradonačelnik je posle dobijanja mandata za sastav vlade ushićeno najavio kraj političke krize u Makedoniji. Ali radost bi mogla kratko da traje. Garancije koje je dao Đorđu Ivanovu, da će sačuvati jedinstvo Makedonije, odmah su dovedene u pitanju. Lider Bese Bila Kasami svoje učešće u vladi jasno je uslovio zahtevom da Makedonija mora da se redefiniše u skladu s „tiranskom platformom”.

Albanski političari koji uđu u novu vladu mogu samo taktički, dok se vlast ne učvrsti i tenzije u društvu ne splasnu, privremeno da sklone „tiransku platformu” u fioku. Pre ili kasnije oni će Zorana Zaeva suočiti sa zahtevima da albanski jezik bude ravnopravan sa makedonskim na celoj teritoriji zemlje, kao i za promenu himne, ustavnog imena države... Ako Albanci dobiju ministarstva vojske i policije, a već imaju svog čoveka na čelu Sobranja, biće im lakše da prave državu u državi.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZLATKO S P
Citam komentar,I zaista, ne mogu se iznacuditi. Pa, Ljudi Boziji, Velika Albanija je prisutna ,I to De Fakto Funkcionise,zar niste procitali Albanskih lidera otvoreno,jasno i glasno sa Cetiri Strane; Bujanovac,Skoplje,Pristina i Tirana,da su Albanci danas ,Svi ,Kao Jedan! Znam da Srpska Vlastela postala Politicki Daltonist,al cudim se komentatora! Sve je svrseno,ceka se samo Stembilj.
Sasa Trajkovic
Odgovor se naravno nalazi u istoriji, ideja Velkie Albanije je nastala u Vatikanu i oni su u 2 sv. ratu forsirali kvazi Veliku Albaniju zbog hriscanskog dela albanskog stanovnistva u albaniji i svojih teritorijalnih pretenzija ali je velika Albanija danas cedo SAD a i NATO a iz opet cisto strateskih ciljeva SAD a sa Albancima oni ceo Balkan drze pod svojim uticajem a Albansko pitasnje je pitanje i Srbije i Makedonije, Grcke ali i Crne Gore dakle skoro celog Balkana.
Sasa Trajkovic
Odgovor se naravno nalazi u istoriji, ideja Velkie Albanije je nastala u Vatikanu i oni su u 2 sv. ratu forsirali kvazi Veliku Albaniju zbog hriscanskog dela albanskog stanovnistva u albaniji i svojih teritorijalnih pretenzija ali je velika Albanija danas cedo SAD a i NATO a iz opet cisto strateskih ciljeva SAD a sa Albancima oni ceo Balkan drze pod svojim uticajem a Albansko pitasnje je pitanje i Srbije i Makedonije, Grcke ali i Crne Gore dakle skoro celog Balkana.
nikola andric
Uporedjenja sa istim znacenjem mogu da zvuce sasvim drukcije. Albanski san i stvarnost lieferuju 3 razlicite ''corbe''. Pitanje koja corba je bolja je isto kao koja corba je losija ( polupuna flasa je ekvivalentna polupraznoj flasi). Kad bi u Albaniji ''corba'' bila bolja ne bi imali makedonsku i kosovsku corbu. San je ''zajednicka corba'' ali je za Kosovare Kosovo bolje od Albanije a to isto vazi za Makedoniju. Jedna poslovica iz Holandije kaze: ''supa se servira vruce ali se tako ne uziva''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.