Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srčani zalisci se mogu popraviti

Ukoliko osoba oseti zamor pri svakodnevnim aktivnostima i primeti da ne može da uradi nešto što joj je do tada bilo normalno, treba što pre da poseti lekara
Др Светозар Путник (Фото КЦС)

Je­dan od pro­ble­ma ko­ji sva­ko­dnev­no re­ša­va­ju kar­di­o­hi­rur­zi je­ste ope­ra­ci­ja sr­ča­nih za­li­sta­ka. Reč je o svo­je­vr­snim ven­ti­li­ma ko­ji se na­la­ze iz­me­đu sr­ča­nih šu­plji­na i omo­gu­ća­va­ju jed­no­sme­ran tok kr­vi u sr­cu. Ka­da se oni po­re­me­te, bi­lo da je reč o ste­no­zi, to jest nji­ho­vom su­že­nju, ili o po­pu­šta­nju, oso­ba ima pro­blem sa to­kom kr­vi kroz sr­ce. Ta­da se krv vra­ća una­zad ili ote­ža­no „ide” na­pred. Du­go­roč­no gle­da­no, ovaj pro­blem vo­di ka sla­blje­nju sr­ča­nog mi­ši­ća i pro­pa­da­nju or­ga­na.

Pa­ci­jent če­sto i ne zna da ima ovaj pro­blem sve dok ne ose­ti za­mor pri­li­kom oba­vlja­nja sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti i iz­ne­na­di se ka­da mu le­kar sa­op­šti da mu je neo­p­hod­na po­prav­ka ili za­me­na za­li­ska.

Do­cent dr Sve­to­zar Put­nik, di­rek­tor Kli­ni­ke za kar­di­o­hi­rur­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, ob­ja­šnja­va da su obo­lje­nja sr­ča­nih za­li­sta­ka, kao i sve dru­ge kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti, u eks­pan­zi­ji. Na­ža­lost, to su bo­le­sti ko­je su skop­ča­ne sa ozbilj­nom sto­pom obo­le­va­nja i umi­ra­nja i ujed­no ve­li­ki pro­blem za dru­štvo. 

– Obo­lje­nja dva za­li­ska, aort­nog i mi­tral­nog, u po­ra­stu su, a go­di­šnje in­ter­ven­ci­ja tre­ba da se ura­di kod 600 do 800 pa­ci­je­na­ta. U KCS-u oko 150 do 200 bo­le­sni­ka če­ka na ope­ra­ci­ju, a li­ste po­sto­je i na In­sti­tu­tu „De­di­nje” kao i u In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti Voj­vo­di­ne. 

Du­go vre­me­na bo­lest pro­ti­če bez ika­kvih simp­to­ma. Po­sle ne­kog vre­me­na ja­vlja se za­mor pri sva­ko­dnev­nim fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma. Pa­ci­jent pri­me­ti da ne mo­že da ura­di ne­što što mu je do ta­da bi­lo nor­mal­no. Re­ci­mo, oso­ba se bez pro­ble­ma pe­nja­la ste­pe­ni­ca­ma na tre­ći sprat a sa­da to vi­še ne mo­že, ili vi­še ne mo­že da vo­zi bi­cikl. To je mo­me­nat ko­ji oso­ba tre­ba da pre­po­zna i po­tra­ži po­moć le­ka­ra. Kod ta­kvih pa­ci­je­na­ta se če­šće de­ša­va iz­ne­nad­na sr­ča­na smrt – na­gla­ša­va dr Put­nik.

Po­sto­je raz­li­či­ti ti­po­vi bo­le­sti za­li­sta­ka. Ne­ka­da se ona ja­vlja kao po­sle­di­ca re­u­mat­ske gro­zni­ce, in­fek­ci­je ko­ja je upo­tre­bom an­ti­bi­o­ti­ka i do­brim le­če­njem is­ko­re­nje­na, ali ima onih ko­ji su je pre­le­ža­li i ima­ju sa­da pro­blem sa aort­nim ili mi­tral­nim za­li­skom. Ne­ka­da za­li­sci pro­pa­da­ju usled de­ge­ne­ra­tiv­nih bo­le­sti, od­no­sno sta­re­nja or­ga­ni­zma. Jer, za­li­stak se u to­ku jed­nog mi­nu­ta otvo­ri i za­tvo­ri od 70 do 90 pu­ta, što do­volj­no go­vo­ri o ve­li­kom bro­ju me­ha­nič­kih po­na­vlja­nja to­kom ži­vo­ta. Oni pro­pa­da­ju i zbog is­he­mij­skog in­fark­ta. Pro­ble­mi sa za­li­sci­ma su za­stu­plje­ni­ji kod mu­ška­ra­ca, ma­da se če­sto ja­vlja­ju i kod že­na u me­no­pa­u­zi. 

– Hit­ni pa­ci­jen­ti se od­mah ope­ri­šu. Bo­le­sni­ci sa te­škom for­mom bo­le­sti ko­ji ima­ju gu­blje­nje sve­sti ili an­gi­o­zne bo­le­sti, zah­te­va­ju ra­ni­ju ope­ra­ci­ju od onih ko­ji još ne­ma­ju ni­ka­kve simp­to­me. Pro­na­la­zak apa­ra­ta za van­te­le­sni kr­vo­tok je omo­gu­ćio da da­nas mo­že­te da otvo­ri­te sr­ce, za­u­sta­vi­te nje­gov rad, a za to vre­me apa­rat pre­u­zi­ma funk­ci­ju sr­ca i plu­ća. Pri­li­kom za­hva­ta, otvo­re se sr­ča­ne šu­plji­ne, za­li­stak se po­pra­vi, ili se za­me­ni ve­štač­kim – do­da­je naš sa­go­vor­nik. 

Re­pa­ra­ci­ja ima svo­je pred­no­sti, jer ne zah­te­va da pa­ci­jent do­ži­vot­no pri­ma an­ti­ko­a­gu­lant­nu te­ra­pi­ju, a uglav­nom se po­pra­vlja mi­tral­ni za­li­stak. Dr Put­nik is­ti­če da se re­pa­ri­ra deo ko­ji je pro­ble­ma­ti­čan jer je pu­kao, ili zbog po­ja­ve ru­pe. 

– Uvek se na­da­mo po­sle ope­ra­ci­je da će za­li­stak tra­ja­ti naj­ma­nje 10 go­di­na. Uko­li­ko to ni­je mo­gu­će, on­da se pri­be­ga­va za­me­ni za­li­sta­ka. Po­sto­je bi­o­lo­ški i me­ha­nič­ki za­li­sci. Me­ha­nič­ki su du­go­traj­ni, po 30 i vi­še go­di­na tra­ju, a pa­ci­jent mo­ra da uzi­ma stal­no lek pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi. Bi­o­lo­ški su krat­ko­traj­ni­ji. Ali le­ko­vi pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi ne mo­ra­ju da se uzi­ma­ju. Sva­ki ope­ra­tiv­ni za­hvat u kar­di­o­hi­rur­gi­ji no­si od­re­đe­ni ri­zik. Ve­ći je ri­zik kod sta­ri­je oso­be ko­ja ima vi­še udru­že­nih bo­le­sti ne­go kod mla­đe ko­ja ne­ma dru­ge zdrav­stve­ne pro­ble­me – ka­že dr Put­nik.

Pre ope­ra­ci­je pa­ci­jen­tu se ura­di ul­tra­zvuk sr­ca, ka­te­te­ri­za­ci­ja sr­ca sa ko­ro­no­ro­gra­fi­jom, rend­gen­ski sni­mak i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze. Ho­spi­ta­li­za­ci­ja na Kli­ni­ci za kar­di­o­hi­rur­gi­ju tra­je oko ne­de­lju da­na. Bo­le­snik po­sle in­ter­ven­ci­je, uko­li­ko je sve do­bro pro­te­klo, le­ži u šok-so­bi dva da­na, a na­kon to­ga na ode­lje­nju po­lu­in­ten­ziv­ne ne­ge još dva do tri da­na. Na bol­nič­kom ode­lje­nju osta­je još tri do če­ti­ri da­na. Po­tom sle­di re­ha­bi­li­ta­ci­ja, ko­ja se oba­vlja u In­sti­tu­tu za re­ha­bi­li­ta­ci­ju u So­ko­banj­skoj uli­ci ili u Ni­škoj ba­nji. Nor­mal­nom ži­vo­tu oso­ba mo­že da se vra­ti me­sec da­na po­sle ope­ra­ci­je.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван
Хвала много листу Политика на целом објављеном тексту о овој веома битној теми. Веома је лепо описан пут лечења пацијената са разматраном болешћу. Једино морам да приметим, као неко ко је прошао кроз цео описани поступак замене залистака, да период од месец дана после операције за повратак пацијента у нормалан живот није реалан. Реалније је рећи шест месеци до годину дана потпуног излечења уз одређена ограничења и промену животних навика. Потпуно излечење не подразумева враћање на пређашње стање пре операције и тегоба, али је то један господски живот више окренут интелектуалном раду, лаганим физичким активностима и дружењу са пријатељима и породицом.
Ангелина Поповић
Запањена сам ПОЛИТИКИНИМ третманом овог текста као ексклузиве која није доступна свим читаоцима онлајн издања. Ипак је реч о болести и лечењу, дакле нечем што интересује огромну већину наших сународника који, захваљујући "висини" својих прихода нису у стању да редовно купују овај цењени лист. (Ми га купујемо само суботом, због културног додатка, као и празнична вишедневна издања.)
Ivan
Možemo samo biti puni zahvalnosti ljudima koji se bave lečenjem u kardiohirurgiji i kardiologiji. Izvanredna ekipa iz Kliničkog Centra Srbije nas svakodnevno spašava ugrađujući nam nove srčane zalistke, rekonstruišući postojeće, kao i drugim intervencijama na srcu i kardiovaskularnom sistemu. Hvala na svemu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.